U Splitu se u fudbalskim groznicama, hladnim ili toplim, uvek živi, a ako tih groznica nema - izmisle se.
Splitski hroničar, novinar, publicista, književnik, Miljenko Smoje piše televizijski scenario o Hajduku, o fudbalu u Splitu, kroz ove minule decenije, o tome koliko je to isprepleteno sa svakim drugim životom, sa svakom drugom stvari u tom gradu.
Sedam epizoda već je završeno, a biće ih, predviđa Smoje, i trinaest.
Fudbal je, davno je to rečeno, dao svoju boju, svoj šarm, svoj pečat, jednom gradu, jednom vremenu, utkao se u njegov život.
Fudbal je, davno je to rečeno, dao svoju boju, svoj šarm, svoj pečat, jednom gradu, jednom vremenu, utkao se u njegov život.
Pošto je poznato majstorstvo Miljenka Smoje, može da se očekuje izuzetna televizijska serija, zanimljiva za fudbalsku, ali i najširu publiku, koja još nije zaboravila vrcavost, valjda, neponovljivog "Malog mista".
Objektivan novinar
Smoje je, kaže, pronašao mnogo štošta
zanimljivog u traganju za istorijom fudbala u Splitu. Recimo, godine
1924, igrala se u Splitu utakmica između Hajduka i Engleske flote, i tada je počelo da važi pravilo da se iz kornera može dati gol.
Doneo ga je Englez Bord. Novinar koji je opisivao utakmicu, napisao
je da je sudija, Englez, sudio "kavaljerski", dok jednom njegovom
pomoćniku Splićaninu, zamera da je bio pristrasan, dabome, u korist
Hajduka.
- To me je naljutilo - kaže Smoje. Vidite koliko je taj novinar bio pošten, pa je napisao i ono što nije pohvalno za nas. Mi danas nismo takvi, mi ne pišemo protiv "svojih", svakome se vidi na čijoj je strani, svako ima svoju stranu. Mi nismo novinari, mi smo zastupnici pojedinih klubova.
- To me je naljutilo - kaže Smoje. Vidite koliko je taj novinar bio pošten, pa je napisao i ono što nije pohvalno za nas. Mi danas nismo takvi, mi ne pišemo protiv "svojih", svakome se vidi na čijoj je strani, svako ima svoju stranu. Mi nismo novinari, mi smo zastupnici pojedinih klubova.
Pavle Vujisić... ako hoće
Na ideju da se pravi serija "Majstori s mora" došao je režiser Vladimir Tadej, a još pre desetak godina razmišljalo se i o filmu. Smoje je bio napravio filmski scenario, međutim, to je propalo i televizija je onda došla na ideju da se od toga napravi jedna hronika - komedija...
Biće tu rečeno kako je u starom dalmatinskom gradu živeo fudbal kada su umirale države, padale vojske, menjale se gradske uprave. Hajduk je počeo da živi još za Austro-Ugarske, pa je proživeo Prvi svetski rat, pa burno vreme nove jugoslovenske zajednice između dva rata, pa partizansko vreme NOB, pa ovo moderno vreme...
Smoje je, dakle, imao pred sobom uveliko kompleksno vreme, zanimljive političke i fudbalske prilike svoga grada. On kaže da "pametan" čovek ne treba tu da traži potpunu istorijsku tačnost, on nije istoričar, važna je, pre svega, šira istorijska aktuelnost.
Tu će se, dabome, naći neizbežni Boris Dvornik i Asja Kisić, Bepina iz "Malog mista", Ivica Vidović, beogradski glumci Ružica Sokić, Milan Srdoč, Duško Bulajić i Pavle Vujisić... "ako bude hteo" ...
Kad treba... ne pobedimo
- Nadam se da će to da bude jedno osveženje, jedna novost na našoj televiziji - kaže Smoje.
Smoje o seriji - toliko. Više voli da govori o ovom današnjem Hajduku, "iako je izgubio protiv Ajndhovena". Njega taj poraz, kao i celi Split, još boli. Pitao sam ga da to objasni, iz svog ugla, koliko može.
Po Smoji, Hajduk je izgubio jer je iz Splita, jer je iz Jugoslavije, a mi - kaže - uvek, kad najviše treba da damo, "zabrljamo stvar". Mi, kad nema ko da nas pobedi, kad je protivnik slabiji, pobedimo sami sebe. Mi smo plemenit narod, nama je žao protivnika. Isto bi bilo, kaže Smoje, i da je sudija svirao penal za Hajduk. Hajdukovci verovatno ne bi realizovali penal da ne uvrede Ajndhoven.
- A mi smo, pored toga, i provincijalci - tvrdi Miljenko Smoje. - Naši igrači i trener doneli su kućama televizore u boji. Zamislite, cela Jugoslavija misli da Hajduk uđe u evropski vrh, a oni misle na - televizore!
Ne razumeju Slovence
Opet, dakle, televizori. I fudbaleri Zvezde su, kad su izgubili od Panatenaikosa, doneli televizore iz Atine. To su "hajdukovci" čuli - i oni su, takođe, hteli televizore.
- Zašto da "zvezdaši" imaju, a "hajdukovci" nemaju televizore - šali se Smoje. - Sada, eto, imaju i jedni i drugi. Kup šampiona nemaju, ni jedni ni drugi. Na istom su.
Smoje je ljut, iako se smeje - on se uvek smeje - a ipak, kaže, nema sportskijeg grada od Splita. Oni, Splićani, dođu u sam evropski vrh, samo ne dođu i na vrh, i ceo Split se uznemiri, lomi, razbija, besni, i nikako ne može da shvati Slovence, koji mirno podnose to što njihovi smučari stalno osvajaju "četrdeset i peta" i "pedeseta" mesta, i još kažu da je to dobro, čak "zavidno"!
Kako Split nije najsportskiji grad, kad su nekad u reprezentaciji Kontinenta, protiv Engleza, igrali po jedan Nemac, Francuz, Rus, i - dva Splićanina, Beara i Vukas, i još je ceo Split protestvovao što nije uzet i najbolji - Frane Matošić. Njega Smoje najviše ceni od svih onih koji su igrali za Hajduk.
Gde ima dobrog vina
Navodi dalje Smoje da je na Olimpijadu u Helsinki išlo oko trista naših sportista, a da ih je iz samog Splita bilo oko sto i dvadeset, te izražava svoje mišijenje da za svet, za čovečanstvo, ne bi bilo dobro kada bi svi bili sportski talentovani kao Split. Jer, ko bi toliko sportista mogao da izdrži, da nahrani, da stipendira?
Dalje, Smoje navodi da ga ljuti i Skupština grada, i arhitekti. Premestiće Hajdukov stadion na drugo mesto, a to nije pametno, to premeštanje hrama fudbala. Ko će da presadi onaj dud iz dvorišta.
A taj dud, opet, i to je istorija, sve pamti samo ne govori.
Smoje kaže da je Hajduk najjača spona između došljaka u Splitu, i "starih" Splićana, i da se, jedino u ljubavi prema Hajduku, s početka slažu. Hajduk je zato i sociološka institucija.
- Ja razumem sve te naše poraze. I Partizan je bio bolji od Reala, pa je izgubio, i Zvezda ie bila bolja od Panatenaikosa, i Hajduk od Ajndhovena, i mi smo bili bolji od Italijana u finalu Kupa nacija, pa smo, svejedno, izgubili.
To je, tvrdi Smoje, naš zajednički kompleks pred Evropom. A klubovi su - kaže Smoje - kao ljudi. Ili imaju, ili nemaju šarma. Dosadno je gledati neke klubove.
- Kad bih mogao, svake druge nedelje, dovodio bih u Split - Zvezdu... Zašto svake druge, zašto ne svake nedelje? Zato što bih one "slobodne" nedelje vodio Hajduk u Beograd!
Smoje voli Beograd, voli hotel "Mažestik", voli večere "Kod Iva", u Klubu književnika. Opet pređe na fudbal. Reče da mu je naročito omiljen bio Šekularac, da je bio za njega "najbolji na svitu". Jer, Šeki mu je, kaže, dao vrhunac svega što je video u fudbalu.
Smoje će, kaže, uskoro u Beograd, te da vidimo ima li dobrog vina, i ostalog što on voli.
Napisao: Stefan Grubač (Tempo, 1976.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
