Tako je jugoslovenska javnost još krajem sedamdesetih počela da zaboravlja svog sportskog Supermena, baš kao što su se ovdašnje novinske redakcije olako lišile usluga jedinog domaćeg Klarka Kenta...
Sledi izbor članaka iz domaće sportske, omladinske i porodične štampe, koji svedoče o fenomenu popularnosti Mirka Sandića: prvi je Mirkov kraći tekst za stalnu Tempovu rubriku početkom sedamdesetih ("Kako sam počeo").
Zatim, verovatno prvo pominjanje činjenice koja će ga pratiti kroz ceo život - njegovo "najveće srce na svetu" u okviru priče "Šta kažu instrumenti o našim vrhunskim sportistima" (Tempo, jul 1968.)
Potom intervju za Mini džuboks u okviru rubrike "Mladić za ovu nedelju odgovara na 7 pitanja" (decembar 1968.)
Četvrti je Sandićev novinarski prilog afirmaciji tada mladog i nepoznatog plivača Slavka Kurbanovića, peta je beleška o poseti slavnog vaterpoliste goranima na ORA "Zeleni pojas Đerdapa", a na kraju i malo propagandnog prostora za tegove T-16,5 - sve to je objavljeno u sportskom magazinu Tempo tokom 1968. godine.
*****
Mirko Sandić: Kako sam počeo...
Dopala mi se ta igra loptom u vodi, pa sam želeo i sam da pokušam.
Po povratku u Beograd upisao sam se u Partizan...
Zbog svoje visine i nezgrapnosti, nisam
primljen kao talenat ili perspektivan igrač.
Naprotiv, rečima punim ironije hteli su da me oteraju iz bazena. Ali, nisu računali da ja mogu i te kako da se zainatim.
Naprotiv, rečima punim ironije hteli su da me oteraju iz bazena. Ali, nisu računali da ja mogu i te kako da se zainatim.
Hiljade časova i treninga proveo sam u
vodi dok nisam ušao u tajne ove najnapornije, ali i najdivnije igre
na svetu.
Debitovao sam u prvom timu 1958. godine i evo, već punih 15 godina sam u prvoj »postavi«. O uspesima Partizana, od ulaska u Prvu ligu do brojnih titula prvaka i pobednika Kupa šampiona, ne treba ni da vam govorim. Oni su dobro poznati...
Debitovao sam u prvom timu 1958. godine i evo, već punih 15 godina sam u prvoj »postavi«. O uspesima Partizana, od ulaska u Prvu ligu do brojnih titula prvaka i pobednika Kupa šampiona, ne treba ni da vam govorim. Oni su dobro poznati...
Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao
sam preko 200 utakmica. Dao sam mnogo golova, možda nekoliko
stotina...
Imam srebrnu olimpijsku medalju iz Tokija i zlatnu iz Meksika — to su mi i najdraži trofeji.
Imam srebrnu olimpijsku medalju iz Tokija i zlatnu iz Meksika — to su mi i najdraži trofeji.
Ja sam miroljubiv čovek. Zato, iako
sam visok 202 santimetra i težak oko 110 kilograma, često sam
»meta« u bazenu grubim nasrtajima. A u vaterpolu povrede su veoma
teške: najčešće stradaju uši...
Meni je, od udaraca protivničkih igrača, šest puta pucala bubna opna!
Meni je, od udaraca protivničkih igrača, šest puta pucala bubna opna!
Ostale povrede i da ne
nabrajam... Jer, ja sam dugi niz godina u Partizanu i reprezentaciji
imao ulogu »sidraša«, najisturenijeg čoveka pred protivničkim
golom i zato najviše i izloženog nasrtajima.
Kada danas analiziram svoj put u
vaterpolu, pomislim toliko sam znoja prolio i vremena proveo u
bazenu, ubeđen sam da bih — takvim radom — uspeo i u svakom
drugom sportu.
Prema tome, varaju se oni koji dele dečake, u bilo kom sportu, na »talentovane« i »netalentovane«. Treba ih deliti na one koji imaju volje da rade, da se odriču mnogih lepih »sporednih« stvari u životu i one druge koji nisu spremni na takve žrtve.
Verujte, samo prvi postaju i istinski asovi...
Prema tome, varaju se oni koji dele dečake, u bilo kom sportu, na »talentovane« i »netalentovane«. Treba ih deliti na one koji imaju volje da rade, da se odriču mnogih lepih »sporednih« stvari u životu i one druge koji nisu spremni na takve žrtve.
Verujte, samo prvi postaju i istinski asovi...
*****
Mladić za ovu nedelju: 7 X Mirko Sandić
JA I VATERPOLO?
Za mene je sport najlepša aktivnost, zadovoljstvo, radost... A vaterpolo mi je poslednjih godina postao profesija sa amaterskim primanjima. Zbog stalnih treninga i čestih takmičenja, bilo s klubom ili reprezentacijom, nisam u mogućnosti da redovno studiram, a još manje smem da računam na stalno zaposlenje. Zlatna medalja osvojena u Meksiku i drugi gol koji sam u finalnoj utakmici dao reprezentaciji SSSR doneli su mi najprijatnije trenutke. Pored vaterpola, volim fudbal i košarku.
JA I MUZIKA?
Neobično volim bit-muziku i ne slažem
se s onima koji tvrde da je to zanatstvo, jer »Struja znači više
od muzičara«. Volim klasičare zabavne muzike: Armstronga, Sinatru,
Rej Čarlsa, Dina Martina... Ali, još više cenim Bitlse i Bič
bojse.
JA I LJUBAV?
Ja i na ljubav gledam kroz sport, a to
znači sa strašću i kompletnim predavanjem. Nema idealne ljubavi,
kao što nema ni idealne žene, ili muškarca. Teorija relativiteta
ima svoju primenu kad je u pitanju lepo, idealno i savršeno, i to
baš u ljubavi. Ne dopada mi se ta poza kod mladih: da rezonuju kao
odrasle, zrele osobe. Šarm mladosti je u tome što ona nikad ne ide
zajedno sa mudrošću, pa mi zato smetaju one "prepametne"
devojke. Prirodnost cenim iznad svega.
JA I MODA?
Zbog mojih dimenzija, prinuđen sam da
se sekiram sa svojim ličnim krojačem. Najviše volim sportsku
garderobu, posebno majice i džempere. Najelegantniji muškarac za
mene je Mića Orlović.
JA I IDOLI?
Najviše me impresioniraju i nagone da
o njima razmišIjam tri potpuno različite osobe: Frenk Sinatra,
Bimon, svetski rekorder u skoku u dalj, i toreador El Kordobes. Od
glumaca moji ljubimci su Ava Gardner, Gari Kuper i Žan Gaben. Uzori među sportistima su: Stevan Horvat, Dragan Džajić i Radivoj Korać.
JA I PRIJATELJI?
Prijateljstvo izmedu mladića i devojke
je kratkog veka, jer je prijateljstvo jedna vrsta ljubavi, odnosno,
to joj je podloga. Seksolozi tvrde da je i kod istog pola
prijateljstvo u velikoj zavisnosti od hormona, a da ne govorimo gde je
krajnja tačka te linije prijateljstva između devojke i mladića.
Prijatelj je ličnost koja razume naše intime, saučestvuje u
radosti i tuzi, i uvek je tu da pomogne. Moj najbolji prijatelj nije
poznat široj javnosti.
JA I AMBICIJE?
U vaterpolu ih više i nemam. Postigao
sam sve što jedan takmičar može da poželi. Moje ambicije su vezane za poziv kojim ću se baviti
kad napustim sport. Želja mi je da budem sportski komentator. Tako
bih ostao na određeni način i dalje s loptom.
*****
Šta kažu instrumenti o našim vrhunskim sportistima?
Sandić - najveće srce na svetu!
* Koji su naši sportisti, na određeni način, "supermeni"?
- Mi lekari, obično izbegavamo slična rangiranja sportista, ali učinimo mali izuzetak - odgovara doktor Srđan Savić, saradnik Jugoslovenskog zavoda za fizičku kulturu u Beogradu, ustanove koja predstavlja mozak naše naučno sportske misli.
- Ukoliko se misli na funkcionalne sposobnosti, onda su naši najspremniji sportisti Červan i Važić, stonoteniser Šurbek, atletičarka Vera Nikolić.
- Ukoliko se misli na funkcionalne sposobnosti, onda su naši najspremniji sportisti Červan i Važić, stonoteniser Šurbek, atletičarka Vera Nikolić.
Međutim, neki naši sportisti imaju izuzetne, pojedine anatomsko-fiziološke osobine.
Tako vaterpolist Mirko Sandić, prema podacima koje ima svetska sportska literatura, ima najveći kapacitet srca na svetu - 1700 kubika.
Tako vaterpolist Mirko Sandić, prema podacima koje ima svetska sportska literatura, ima najveći kapacitet srca na svetu - 1700 kubika.
Slavko Kurbanović: Zasad nepoznat u Jugoslaviji - uskoro poznat u svetu
Zbog veoma malog broja
plivačkih takmičenja na kojima je učestvovao, Slavko Kurbanović je još
nepoznato ime našoj javnosti.
Dobro ga zapamtite, jer će vrlo brzo ovaj član beogradskog Partizana isplivati u sam vrh jugoslovenskog sporta.
Počeo je da trenira u januaru 1966, a već u junu naredne godine izjednačio je jugoslovenski rekord na 100 metara prsno — sa vremenom 1:12,7!
Rođen je u Subotici 1946, a 20 godina
kasnije, slučajno je za vreme školskog zimskog raspusta počeo da trenira
kod braće Ladocki u Spartaku iz Subotice, gde je plivao samo jednu
sezonu.
Trener Crvene zvezde, Kićović je zapazio da se u ovom mladiću krije velik talenat i doveo ga je u svoj klub, ali i ovde se nije dugo zadržao.
Posle samo četiri meseca pristupio je Partizanu.
Dobro ga zapamtite, jer će vrlo brzo ovaj član beogradskog Partizana isplivati u sam vrh jugoslovenskog sporta.
Počeo je da trenira u januaru 1966, a već u junu naredne godine izjednačio je jugoslovenski rekord na 100 metara prsno — sa vremenom 1:12,7!
 |
| Pre skoro 45 godina... |
Trener Crvene zvezde, Kićović je zapazio da se u ovom mladiću krije velik talenat i doveo ga je u svoj klub, ali i ovde se nije dugo zadržao.
Posle samo četiri meseca pristupio je Partizanu.
* Zašto ste posle toliko lutanja od
kluba do kluba došli u Partizan?
- Razlog tome je moj sadašnji trener
Mirković, koga neobično cenim i od koga sam mnogo naučio.
Njemu mogu da zahvalim za sve dobre rezultate koje sam dosad postigao.
Njemu mogu da zahvalim za sve dobre rezultate koje sam dosad postigao.
Uskoro - poznat
Pre nekoliko dana, Kurbanović je na zimskom prvenstvu Srbije plivao 100 metara prsno u vremenu 1:10,9, a prošlogodišnji treći plivač sa svetske rang-liste imao
je samo jednu sekundu bolje vreme od Kurbanovića!
— Kad sam postigao ovaj rezultat —
kaže Kurbanović — svi su mi čestitali i rekli da sam odlično plivao.
Jedini mi je Mirković rekao da je vreme dobro, ali da sam mogao i bolje.
Mislim da nije pogrešio, osećam da mogu brže da plivam.
Možda ne sada, ali kasnije sigurno.
Jedini mi je Mirković rekao da je vreme dobro, ali da sam mogao i bolje.
Mislim da nije pogrešio, osećam da mogu brže da plivam.
Možda ne sada, ali kasnije sigurno.
Hvala treneru
Kurbanović sam najlepše
priča o svom treneru:
— Mirkovićeve uspehe su uvek drugi
pripisivali sebi. Ja to nikada neću dozvoliti.
Ne mogu da zamislim trening a da on ne stoji na rubu bazena. Želeo bih da do kraja svoje plivačke karijere ostanem sa njim.
Ne mogu da zamislim trening a da on ne stoji na rubu bazena. Želeo bih da do kraja svoje plivačke karijere ostanem sa njim.
* Šta vas je toliko impresioniralo
kod vašeg trenera?
— U prvom redu, metod rada. On mi pre
svakog treninga do detalja objasni šta treba da radimo i zašto je
to dobro.
Tako me primorava da mislim na ono što vežbam, a to je — morate priznati — veliko zadovoljstvo.
Tako me primorava da mislim na ono što vežbam, a to je — morate priznati — veliko zadovoljstvo.
Plivanje nije samo sport, to je nauka
* S obzirom da ste mlad sportist,
šta je, po vašem mišljenju, plivanje?
— Kompleksna nauka! Vrhunski plivač
mora pored sebe da ima čitavu ekipu stručnjaka.
I baš zbog toga što merodavni ne misle ovako, naše plivanje će još dugo godina biti izvan svetske pozomice.
I baš zbog toga što merodavni ne misle ovako, naše plivanje će još dugo godina biti izvan svetske pozomice.
* Šta mislite to našem
plivanju?
— Nedostatak bazena, slaba stručnost,
kampanjski rad... su uzroci našim slabim rezultatima.
Međutim, i pored svih ovih slabosti, mogli smo da postignemo više.
Međutim, i pored svih ovih slabosti, mogli smo da postignemo više.
* Da li smatrate da bi u vaš način treninga trebalo nešto dodati ili izbaciti?
— Još uvek sam mlad plivač da bih
mogao to da primetim. Sve što se dešava na treningu - to je za mene
novo i interesantno.
* Dok trenirate, ili dok mislite o
plivanju, da li maštate o svojim uspesima?
— Svakako. Želim da prodrem u deset
najboljih evropskih plivača.
Ovaj vredan i ambiciozan mladić
trenira po nekoliko časova dnevno, kod kuće ima svesku u koju unosi
sve ono što nauči na treninzima. Plivanje je shvatio ozbiljno i
posvetio mu se do kraja.
Ovo je njegov prvi intervju, a uskoro
će ih biti mnogo više.
*****
Mirko u poseti goranima
Dragi Mirko — pisali su gorani sa omladinske akcije »Zeleni pojas Đerdapa« — želeli bismo da nas posetiš, da nam ispričaš kako ste osvojili zlatnu medalju na Olimpijadi, kako da postanemo vaterpolisti...
I, Mirko Sandić je pošao u Kladovo. To je za brigadiste bilo nezaboravno veče. Popularni vaterpolo reprezentativac odgovarao je na pitanja, pokazao olimpijsku medalju, davao autograme. Poslednje pitanje koje su mu postavili brigadisti glasilo je: da li bi hteo sutra da radiš sa nama?
— Vrlo rado — odgovorio je Sandić.
Sutradan je dobio kramp, all za njega nisu mogli da pronađu brigadirsko odelo. Na obali Dunava Sandić je, kao što se vidi, bio pravi brigadist. Omladinci su obećali da će ovaj bor posebno negovati.
— Ako ovaj bor bude rastao kao što je Mirko rastao, onda nema sumnje da ćemo i njega zvati: džin — zaključio je popularni Fića, kurir Glavnog štaba.
*****
Suvi trening Mirka Sandića
Mirka Sandića mnogi smatraju najboljim vaterpolistom današnjice.
Ovaj mladić divovske snage i neodbranjivog šuta sjedinjuje u sebi sva svojstva savremenog sportiste:
1) snagu,
2) brzinu,
3) izdržljivost i
4) okretnost.
Ovaj mladić divovske snage i neodbranjivog šuta sjedinjuje u sebi sva svojstva savremenog sportiste:
1) snagu,
2) brzinu,
3) izdržljivost i
4) okretnost.
Pogrešno bi bilo smatrati da je sve to postignuto uz pomoć nekih, isključivo, urođenih predispozicija.
Staru istinu da se snažni ljudi ne rađaju već stvaraju potvrđuje i sam Sandić.
Staru istinu da se snažni ljudi ne rađaju već stvaraju potvrđuje i sam Sandić.
— Veliki deo »suvog« treninga posvećujem radu sa tegovima.
Na taj način održavam potreban tonus muskulature, povećavam eksplozivnost bacanja i formiram snagu tipa izdržljivosti koja je u vaterpolu od posebne važnosti.
Na taj način održavam potreban tonus muskulature, povećavam eksplozivnost bacanja i formiram snagu tipa izdržljivosti koja je u vaterpolu od posebne važnosti.
Primećujemo da se Sandić služi tegovima T-16,5.
— Da, od pre kratkog vremena koristim ove tegove, pošto imaju nesumnjivu prednost, a to je da se njima može regulisati težina.
Za nas sportiste, koji često menjamo intenzitet treninga - to je od odlučujuće važnosti.
(EPP, Tempo)
Za nas sportiste, koji često menjamo intenzitet treninga - to je od odlučujuće važnosti.
(EPP, Tempo)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)