Vera Jeftimijades, naša najbolja mačevalka svih vremena: Ljubav, seks i sport - mogu li zajedno?

Naša najbolja mačevalka svih vremena.

Članica Crvene zvezde i višestruka reprezentativka, sportistkinja koja je za dvadesetak godina, koliko se bavi mačevanjem, pored onih bezbroj pobeda na domaćim i inostranim turnirima, postala i apsolutni rekorder — 14 puta je osvojila titulu prvaka Jugoslavije u floretu.

A to, koliko nam je poznato, do sada nije pošlo za rukom nijednom jugoslovenskom sportskom asu, ne samo u mačevanju, pa se zato četrnaesta šampionska titula Vere Jeftimijades može smatrati ne samo velikim uspehom već izuzetnim sportskim podvigom.


Prvu titulu najbolje mačevalke Jugoslavije Vera Jeftimijades je osvojila 1957. godine, da bi zatim zaredom trijumfovala još devet puta!

- Moj pobedonosni pohod, prva i jedina, prekinula je Svetlana Kukić, moja inače najteža i najopasnija protivnica - kaže Vera Jeftimijades. - Mada mi je to teško da kažem, moram da priznam da je tada, te sezone, bila bolja, da me je zasluženo svrgnula sa šampionskog trona. Međutim, taj poraz me je toliko teško pogodio, a pogotovo sve češće priče: »Gotovo je s Verom, više se nikad neće vratiti«, da sam se zaklela - da već sledeće sezone titulu moram ponovo vratiti!

Tako je i bilo. Na sledećem pojedinačnom prvenstvu opet je dominirala Vera Jeftimijades, opet se šampionska titula, jedanaesta po redu, našla u njenim rukama, a zatim još tri.

* Pitamo je nedavno, posle njenog četrnaestog šampionskog slavlja: koja joj je titula prvaka bila najdraža, najteže osvojena?

— Pa, sigurno ova poslednja. Najdraža mi je zato što sam svima pokazala i dokazala da Vera još nije za staro gvožđe, da još uvek nema dostojnog premca u zemlji, a najteža mi je bila što sam u svaki megdan ulazila pod strahovitim psihološkim opterećenjem, plašeći se eventualnog kiksa koji bi me onemogućio da budem prva.

Protivnice

Na poslednjem šampionatu u Somboru, koji je okupio najveći broj takmičarki, i po ocenama stručnjaka bio dosad najjači i najkvalitetniji, Jeftimijadesova nije znala za poraz. Sve susrete je ubedljivo rešila u svoju korist. Koja joj je protivnica zadala najviše muke?

— Kao i uvek do sada, najviše sam se pribojavala Svetlane Kukić, jedine koja je mogla da me pobedi i jedine koja mi je 1967. »ukrala« šampionsku titulu.

Prekidamo je u razgovoru, pokušavamo s provokacijama:

* A šta je sa Svetlanom Krejović, koju su mnogi još pre nekoliko godina proglasili vašom naslednicom i koja je sama bezbroj puta do sada najavljivala vaš pad, a i pred ovogodišnje prvenstvo tvrdila da će vas "zbrisati ko slana papriku"?

— Ne želim da je uvredim, ali ona nikada nije bila, niti će biti neki kvalitet, takmičarka koja zna da oduševi, da demonstrira sve lepote ovog sporta. Ona jedino imponuje snagom. Fizički je strahovito jaka i u toku borbe gura kao sovjetski tenk. Samo to ni izdaleka nisu uslovi da bi se stiglo do vrha. Međutim, ukoliko se nekad i desi da se popne na pobedničko postolje, onda će joj to poći za rukom samo onda kada se Vera Jeftimijades povuče!

Čestitke

Posle četrnaestog trijumfa u bitkama za titulu nacionalnog prvaka, naš istaknuti mačevalac i mačevalački radnik Maša prišao je pobednici, stisnuo joj ruku i rekao: »Bravo, Vera, ti si zaista legenda našeg ženskog mačevanja!« Ali, ni njene ljute protivnice, sa kojima se ponekad čak i fizički obračunavala (!), koje su je vređale na planši i van nje, znale su ovog puta, posle Verinog četrnaestog šampionskog slavlja, da joj čestitaju na uspehu, da joj sportski stisnu ruku — kao boljem protivniku.

- Bila sam iznenađena korektnošću svojih protivnica pre, za vreme i posle takmičenja - veli Vera. -Prosto nisam mogla da verujem kada su mi sve redom prilazile i — čestitale. A ja, da budem iskrena, to ne bih mogla, da sam, recimo, doživela neuspeh! Ja sam u tom pogledu antisportista, ne mogu da podnesem poraz, čini mi se da bih pre umrla nego posle poraza da priđem i čestitam pobednici!

Inat

Godinama našu višestruku šampionku pitaju: »Dokle ćeš, Vera?« Na to Vera Jeftimijades kaže:

— Da je neko drugi bio na mom mestu, on bi, možda, poslušao te brojne »savete«. Ja, međutim, nikad se ne predajem unapred, a sem toga, po prirodi sam inadžija. Iz inata ovako dugo vladam, pobeđujem, osvajam šampionske titule... Baš to što me mnogi već godinama »otpisuju« tera me na nove podvige, da im dokažem da je Vera nepobediva, najbolja, bez dostojnog konkurenta... 

U sportu nema starih i mladih! To tvrdim, a uostalom i dokazujem rezultatima. Kažem vam: što ovako dugo vladam najviše zasluga pripada mom inatu, ogromnoj volji i upornosti, ali najvećim delom zato što mnogi i na svaki način žele da me pre vremena »skinu« sa scene.

* Sad ste ipak, udata žena, majka šestomesečnog sina, zaposleni ste, zar vas to neće naterati da se povučete?

- Ja sam sve žrtvovala i podredila sportu. Ostaću i dalje verna njemu, bez obzira na nove obaveze, jer imam zaista divnog muža, jer hoću da mi i sin Marko, kada odraste, bude jednog dana sportski as. Zbog mačevanja odričem se, recimo, pozorišta, izlazaka, kafana, lepih haljina... ali trening ne propuštam.

Zato sam, valjda, i uspela da ponovo osvojim titulu prvaka. Vežbala sam, čak se i takmičila, i osvojila prošlogodišnju titulu iako sam bila u drugom stanju. U međuvremenu porodila sam se, gajim sina, a opet titulu nikom nisam dala...

Sa Verom Jeftimijades, diplomiranim arhitektom, mogli smo još satima da pričamo - o mačevanju. Na žalost, naš prostor je ograničen, pa smo razgovor morali da prekinemo gde je, kako reče Vera — najinteresantniji. Ipak, obećali smo joj da ćemo ga nastaviti idući put, kada Vera bude »prikačila« i jubilarnu petnaestu titulu državnog prvaka....

Napisao: T. Marković (Tempo, 1971.)

Monolog Vere Jeftimijades na temu: Kako uskladiti sportsku formu i ljubav

Gospođa Vera, sad više nema muškarci!

Za mnom je ostalo dosta godina - reći ću bez lažne skromnosti - uspešne sportske karijere, dva braka i, kako zlobnici dvosmisleno umeju da kažu — dosta životnog iskustva. Zato se i usuđujem da govorim o ljubavi, seksu i sportu i to onako iskreno kako sam to uvek činila. Da li će mi to neko zameriti ili ne — baš me briga. Odavno sam prestala da mislim o tome šta će ljudi reći i kako će protumačiti moje postupke. Ljubav i seks su toliko bitni faktori u čovečjem životu, pa samim tim i u životu sportiste, da ih je nemoguće prećutati i ignorisati. Ja to ne mogu. 

O svemu o čemu budem govorila - to će biti iz ličnog iskustva. Ovo ne samo zato što mrzim ono »rekla-kazala«, već i zato što ne verujem da svim ženama, sportistkinjama ljubav i seks znače ono što znače, recimo, meni. Uostalom, pitam ja vas, šta znači seks za jednu frigidnu ženu-sportistkinju? Kako on utiče na njene sportske rezultate?

Ako mene pitate, ja mislim da joj nikada i ni u kakvoj prilici neće smetati. Za nju je seks samo jedan mali fizički napor, kao kad se popnete stepenicama na prvi sprat. Međutim, ja o seksu, ljubavi i sportu mogu da govorim iz sasvim drugog ugla. Ja u ljubavi, ako hoćete i u seksu, učestvujem celim svojim bićem.

Pre nekoliko godina razgovarala sam sa našim poznatim atletičarkama, na zajedničkim pripremama, o seksu. Tada su mi rekle da im šest dana pre takmičenja zabranjuju seksualne odnose.

Posle ovog razgovora pokušavala sam nekoliko puta da nedelju dana pre nekog takmičenja seksualno apstiniram. I, mogu vam reći — to je previše dug period. Umesto neke nabijene snage, kako su mi treneri obećavali, ja sam osećala odsustvo svake želje za borbom. Postala sam automat. Bila sam »mrtva«. Zato sam sada, posle mnogo godina iskustva, ubeđena da je gore za sportistu da bude psihički opsednut seksom, nego »da radi te stvari«.

Normalno, kao i u svemu, i tu postoje granice. »Voditi ljubav« noć pred takmičenje može biti isto toliko ubitačno za sportistu kao i apstinencija. Uostalom, iskusila sam to, u nekoliko navrata, i na svojoj koži. I znate li šta mi se desilo? Na takmičenju sam bila potpuno »grogi«, umorna, bez želje da »grizem«. Poslednjih godina, kada mi je sve više stalo do pobede i dobrog rezultata, uvek se pred takmičenje prisetim reči moga trenera, Mađara Ervina Štesne: »Gospođa Vera, sad više nema muškarci«.

Ponekad sam u životu bila neobuzdana, međutim, priče koje kruže o meni, kao i o nekim drugim vrhunskim sportistkinjama, o tome kako smo preteranih apetita u ljubavi, često me dovode do smeha.

Ako je neko previše »neobuzdan« među sportistkinjama, onda to sigurno nisu vrhunske sportistkinje. Imala sam prilike da tu »preveliku želju za muškarcima« primetim kod neke slabe takmičarke. Ne znam da li su te sportistkinje ovu neobuzdanost sebi dopuštale zato što nisu dospele do vrha, ili nisu bile u vrhu što su to sebi dopuštale. Tek stvari stoje tako.

Kad smo već pri tome, pade mi na pamet jedan događaj: sećam se kako mi je nedavno jedan mađarski mačevalac rekao za jednu njihovu takmičarku - talentovanu, ali dosta nedisciplinovanu: pričaju za nju da ne valja. Mnogo »skakuće«. Smejala sam se kad sam to čula. »Isprobali« su je svi iz ekipe, pa su konstatovali da »mnogo skakuće«. E, ta ista takmičarka, iako talentovana, zbog te svoje neobuzdanosti nikada nije dospela dalje od proseka.

Kad sam već kod Mađara da vam ispričam i ovo. Bila sam kod njih više puta na pripremama. Iako su najbolji mačevaoci na svetu, ni u kom slučaju se za njih ne može reči da seksualno apstiniraju. Gotovo je neverovatno koliko seksualno »divljaju«. Normalno, pre samog takmičenja znaju da se disciplinuju.

Koliko mi je poznato, ni ostalim sportistkinjama istočnih zemalja se seks ne uskraćuje. Možda se to jedino rešava na drugi način. Rusi, na primer, žene svoje sportiste još u najranijoj mladosti. Time ih »seksualno obezbeđuju«.

Dok nas, žene-sportistkinje, ljubav može vrlo često da stimuliše, a normalno sa njom i seks, dotle, meni je poznato, muškarce može, ukoliko ne prave potrebne »pauze«, da u sportskom smislu unazadi.

(Tempo, 1970.)

Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)

http://www.facebook.com/yugopapir