Žan-Mark je dete Amerikanca i
Francuskinje, rođen 1960. godine u Zapadnoj Nemačkoj.
Kad je imao tri godine, porodica se preselila u SAD.
Godine 1966. otac mu je poslat u Vijetnam (radio je u Pentagonu) pa je majka Madlen Žan-Marka i njegovu sestru odvela u Ameriku, a posle dve godine univerziteta ponovo je došao u Pariz, gde je rešio da postane glumac.
Glumu je studirao u Londonu i tada je upoznao Irinu koja je na istoj akademiji - Gilhold školi - studirala klavir.
Kad je imao tri godine, porodica se preselila u SAD.
Godine 1966. otac mu je poslat u Vijetnam (radio je u Pentagonu) pa je majka Madlen Žan-Marka i njegovu sestru odvela u Ameriku, a posle dve godine univerziteta ponovo je došao u Pariz, gde je rešio da postane glumac.
Glumu je studirao u Londonu i tada je upoznao Irinu koja je na istoj akademiji - Gilhold školi - studirala klavir.
Po završetku studija Žan-Mark je dobio
ulogu u spektaklu „Kralj David", kojeg naziva „Indijana
Džons u Izraelu" (Davida je tumačio Ričard Gir).
Glumio je kanadskog vojnika u „Nadi i slavi" Džona Bormana 1987, ali i to je bila epizoda.
Uspeh je došao naredne godine, ulogom ronioca Žaka Majola u „Velikom plavetnilu".
Film Lika Besona (kasnije je snimio „Nikitu") otvorio je Kanski festival i bio najveći hit u Francuskoj 1988. godine, a i na svetskom tržištu je postigao zavidan uspeh.
Glumio je kanadskog vojnika u „Nadi i slavi" Džona Bormana 1987, ali i to je bila epizoda.
Uspeh je došao naredne godine, ulogom ronioca Žaka Majola u „Velikom plavetnilu".
Film Lika Besona (kasnije je snimio „Nikitu") otvorio je Kanski festival i bio najveći hit u Francuskoj 1988. godine, a i na svetskom tržištu je postigao zavidan uspeh.
U svom specijalnom izveštaju iz Kana,
za „TV novosti", Radoslav Zelenović piše:
"Film Larsa Von
Trira mnogima se uoči 1992. godine ujedinjene Evrope, neće dopasti,
ali je sasvim izvesno da je to prvi i najozbiljniji kandidat za
Zlatnu palmu. Ne samo za film, već i za sve one 'palme' koje
se dele na ovom festivalu (dobio je, doduše, specijalnu nagradu).
Rano je proglašavati pobednika, ali u ovom času to tako izgleda".
Kan je rekao svoje - Gran Pri je
pripao „Barton Finku". Posetioci FEST-a su mogli da prosude da
li je u pitanju nepravda.
Žan-Mark to komentariše ovako:
Žan-Mark to komentariše ovako:
- Upravo ga Kan nije prihvatio, jer je
to festival za filmove američkog tipa. „Barton Fink" je dobar
ali predstavlja jedan drugi mentalitet. „Evropu" treba videti,
to je nešto novo, drugačije - film za obrazovanu omladinu koja ne
ide u bioskop samo da bi se zabavila. Mislim da će na „Evropu"
ljudi gledati kao na važan momenat u evropskom filmu.
* U "Evropi", vi ste Leopold
Kesler, koji dolazi u Nemačku 1945. godine i zapošljava se kao
pratilac spavaćih kola. Bilo je tako tužno videti vas u sceni kada
vam Barbara Sukova kaže da vas voli, a vi je gledate kroz rešetke na
prozoru i izgledate tako nesrećno...
- To se zove gluma... "Veliko
plavetnilo", na primer, bilo je lako snimiti, jer je lik bio
jednostavan, trebalo je samo u sebi pronaći osećaj koji svako od
nas ima.
* Irina kaže da ne voli „Veliko
plavetnilo" zbog reditelja, Lika Besona.
- „Veliko plavetnilo" je veoma
dobar film, ali ono što po meni ne valja kod njega je što je postao
veliki komercijalni produkt.
Kad se film pojavio i postigao uspeh, napravili su i dužu verziju, samo da bi još više zaradili.
Moj princip je da, ako imate film, imate samo jednu verziju. Ne slažem se sa Likom koji je snimio američki kraj za Amerikance, drugu verziju za Nemce, treću za Japance...
Kad se film pojavio i postigao uspeh, napravili su i dužu verziju, samo da bi još više zaradili.
Moj princip je da, ako imate film, imate samo jednu verziju. Ne slažem se sa Likom koji je snimio američki kraj za Amerikance, drugu verziju za Nemce, treću za Japance...
Odjednom se pojavljuju šeširi,
majice i igre „Veliko plavetnilo", a ja postajem Miki Maus, dok
on mlati grdne pare, koristeći moj ime.
Sva jednostavnost i lepota onoga o čemu film govori je uništena zbog gramzivosti.
Sva jednostavnost i lepota onoga o čemu film govori je uništena zbog gramzivosti.
* Ne znam koliko će „Evropa" to
uspeti da izmeni, ali za našu publiku ćete dugo biti isključivo
mali, dobri, lepi Žak Majol iz „plavetnila"...
- Da, to je za glumca samoubistvo, ali,
srećom, ljudi me više ne drže za Žaka Majola. Većina onih koji u
meni vide Žaka Majola imaju manje od 20 godina. „Veliko plavetnilo" je
bio veliki hit za klince, on i jeste bio pravljen za publiku ispod
dvadeset godina...
Jeste li čuli za pevača Patrika Bruela?
U Francuskoj sve devojke lude za njim.
Pokušali su da to isto naprave od mene - poslao sam ih dođavola! U filmu se stalno trude da vam izgrade imidž i vaš život biva žrtvovan zarad toga.
U Kanu su me neprekidno fotografisali, sve naravno zbog „Velikog plavetnila".
U Francuskoj sve devojke lude za njim.
Pokušali su da to isto naprave od mene - poslao sam ih dođavola! U filmu se stalno trude da vam izgrade imidž i vaš život biva žrtvovan zarad toga.
U Kanu su me neprekidno fotografisali, sve naravno zbog „Velikog plavetnila".
Odbio sam da se slikam za naslovnu stranu „Elle" i „Uomo Vogue". Pristajem na publicitet samo onda kad sam pod ugovorom,
kad se pojavi film - 2-3 dana i to je to. Ovo mi je prvi intervju posle
šest meseci.
* Šta ne volite u ovom poslu?
- Pokušavam da izbegnem princip da
film služi samo za zabavu, da se ocenjuje samo prema ukupnoj zaradi
na kraju nedelje.
Tako bismo najboljim filmovima osamdesetih i devedesetih proglasili one Silvestera Stalonea i Arnolda Švarcenegera.
Tako bismo najboljim filmovima osamdesetih i devedesetih proglasili one Silvestera Stalonea i Arnolda Švarcenegera.
Kad sam imao šest godina, mama i tata su me odveli da
vidim „Bambija".
Danas roditelji vode decu na „Ramboa" i „Terminatora".
To je opasna filozofija: deca prihvataju nasilje kao zabavu, smrt se shvata olako, a naši idoli postaju ljudi koji šetaju naokolo s oružjem.
Danas roditelji vode decu na „Ramboa" i „Terminatora".
To je opasna filozofija: deca prihvataju nasilje kao zabavu, smrt se shvata olako, a naši idoli postaju ljudi koji šetaju naokolo s oružjem.
* Koga igrate u „Kugi"?
- Igram Tarua. To baš i nije Kami,
mada bi mogao ispasti sasvim OK film; više je kao holivudska verzija "Kuge".
Roman je sjajan, i ako film učini da ljudi pročitaju roman - onda je vredelo snimiti ga.
Roman je sjajan, i ako film učini da ljudi pročitaju roman - onda je vredelo snimiti ga.
* Na kraju romana, kuga je suzbijena i
po Kamiju to je samo privremena pobeda, ona će se uvek ponovo
vraćati.
- Film dolazi u vreme kada Nemci opet postaju ambiciozni. Bogati
puštaju sirotinju da umire po ulicama, baš kao u vreme kuge.
„Evropa" i „Kuga" ukazuju na probleme s kojima se
moramo suočiti na pragu dvadeset prvog veka.
Razgovarala: Mia Tasić (TV novosti, 1992.)