Kad su se u Mostaru, pre pre više od trideset godina, zavoleli prelepa Muslimanka Bega Biberović i stasiti Srbin Dušan Bajević, svi su ih gledali sa divljenjem - sem Beginih roditelja.
Bajević to objašnjava: "Begini su bili stara muslimanska porodica i imali su potrebu da se ne mešaju sa ostalim verama. Ali, na kraju se sve drugačije završilo. Naša ljubav je, ipak, sve pobedila." ...
I time se opis te romanse u Politici završio.
Ali, kompletnu priču o velikoj mostarskoj ljubavi doneo je Tempo, još daleke 1969, u vreme kada je "Princ sa Neretve" bio na početku svoje uspešne fudbalske karijere...
... Jedne večeri, krajem oktobra prošle, 1968. godine, nekoliko ljudskih prilika se prikradalo jednospratnici broj 19
na Opinskom putu u Mostaru. Kad su se privukli ispred kuće, nešto
su se tiho dogovorili, a zatim se »razvili u strelce« i sa svih
strana je opkolili. Najstariji među njima se uputio pravo ka
vratima.
- Vratite nam Begu! - povikao je - Loše
ćete se provesti ako je odmah ne izvedete!
Nekoliko trenutaka posle toga, na
vratima opkoljene jednospratnice se pojavila sredovečna žena.
- Ma, ljudi, šta vam pada na pamet -
rekla je mirno, skrivajući uzbuđenje - Duško i Bega su muž i
žena! I pred ljudima i pred zakonom! Ostavite ih na miru!
U tom trenutku, na vratima se pojavila
i crnokosa mlada žena. Bila je uznemirena i uplašena, ali se ipak
odvažila da poviče u noć:
- Mi smo se venčali, mi se volimo!
Duško me nije prisilio da pođem za njega, ja sam to htela...
Ostavite nas na miru!
Napadači su se, za kratko, među
sobom nešto sašaptavali, a zatim neočekivano - povukli...
U to vreme centarfor Veleža Dušan
Bajević - čiju su mladu suprugu te večeri hteli da otmu - nalazio
se sa ekipom u Mariboru. Odviše daleko da bi mogao išta da spreči.
Otmičari su to znali i zato su za svoju »operaciju« izabrali baš
to veče.
Srećom, sve se završilo samo na
pokušaju...
Posle jedne od prvih utakmica za prvi
tim Veleža u Mostaru, u maju 1966, tada golobradi Dušan Bajević je
sa nekoliko drugova šetao mostarskim korzoom, između »Rondoa« i
»Bristola«. U jednom trenutku, njegove tople zelene oči su se
susrele sa kao ugarak crnim i još toplijim očima jedne devojke.
Jednom, dvaput, pet puta, deset...
Sutradan se to ponovilo. Prekosutra
takođe. Ona je šetala sa svojim drugaricama, on sa drugovima. Ali,
govor njihovih očiju je svakog dana bivao sve rečitiji...
Duško Bajević se raspitao ko je
lepotica sa crnim očima i isto takvom kosom. Saznao je da se zove
Bega Biberović i da je učenica srednje medicinske škole. Ali, nije
imao hrabrosti da joj priđe.
A onda, mesec dana posle prvog susreta
sa Begom, Duško je otputovao na turnir UEFA u Istanbul. Daleko od
crnokose srednjoškolke, bio je mnogo hrabriji. Odlučio je da joj napiše pismo. Pisao joj je sa
Bosfora ...
I, kakva slučajnost! Kad je, na
povratku iz Turske, kod hotela »Neretva« u Mostaru ušao u gradski
autobus, zbunile su ga Begine kao ugarak crne oči. Tu, u autobusu,
prvi put su razgovarali i za to veče zakazali prvi sastanak.
Otada, Bega i Duško su svako veče
bili zajedno. Kao i svi zaljubljeni, šetali gradom, uz obale Neretve, odlazili u bioskop, na igranke, ili na izlete na Bunu...
Ljubav između njih se sve više rasplamsavala. Nije je sprečilo ni
to što su roditelji uskoro zabranili Begi da se viđa sa Duškom.
Njih dvoje su se i dalje sastajali - krišom od Beginih roditelja i
onih koji bi mogli da im kažu da su ih videli zajedno.
Tako je bilo mesecima, jednu godinu,
drugu...
A onda, jedne večeri početkom avgusta
prošle godine, Bega je na sastanak s Duškom došla veoma uzbuđena,
gotovo slomljena.
- Moji hoće da me silom udaju za
drugoga! - zaplakala je. Za nekog tamo... Ja volim samo tebe i nikog
više! Neću da se vraćam kući, neću kući! ...
Zaljubljeni brzo donose odluke. I Bega
i Duško su za samo nekoliko minuta odlučili: »Od ove večeri se
više nećemo razdvajati!« I, uputili se zajedničkoj, Duškovoj
kući. Da, i protiv volje Beginih roditelja, zauvek ostanu zajedno.
Posle tri nedelje su se venčali.
- Kad sam Begu doveo kući, odmah
sutradan sam sa Veležom otputovao u Banjaluku, Jajce i Zenicu -
priseća se sada Duško Bajević. - Ona se nije usuđivala da iziđe iz
kuće, a ja sam samo na nju mislio. I dan posle venčanja sam morao
da otputujem sa ekipom, mada su i do mene bile doprle pretnje da će
mi Bega biti oteta. Na svaku utakmicu izvan Mostara odlazio sam sa
strahom da je na povratku neću zateći u kući.
Dugo se Begini roditelji nisu mirili s
tim što je njihova jedinica »ukradena«, što se, u stvari, udala
mimo njihove volje - iako za mladića kojeg je jedino volela, za
fudbalera kojim se ponosi ceo Mostar. Dugo nisu hteli da čuju ni za
ćerku, ni za zeta.
Međutim, posle onog pokušaja otmice,
stvari su se izmenile. Najpre je popustila majka Dilfera, a zatim i
otac Muharem. Ljubav je ipak pobedila: i ona strasna mladalačka, i
ona druga - roditeljska.
- Sada Bega i ja odlazimo kod njenih,
oca i majke - priča ozarena lica Dušan Bajević. - Shvatili su da je
prava ljubav jača od svega, da za nju nema prepreka...
Sada Duško Bajević na utakmice izvan
Mostara putuje miran, siguran da će ga kad se vrati kući dočekati
Bega i njene kao ugarak crne i tople oči...
Zabeležio: Dušan Čolović (Tempo, novembar 1969.)
Bega i Dušan u Grčkoj (1994)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
