... Kad od Trga Republike u Zagrebu krenete
uzbrdo prema vrhu Radićeve ulice, još ste u samom centru, a čini
vam se kao da ste van grada. Ispod vas ostaju dimnjaci kuća i vreva
velegrada. U kući s brojem tim i tim, u nekoj vrsti potkrovlja, živi
porodica Kovač. Njihova vrata, odnosno zidovi oko vrata, malo se
razlikuju od komšijskih.
Obično ako vam dođe prijatelj u posetu i
ne nađe vas kod kuće, ostavi vam poruku na ceduljici, a ovde su
poruke ispisane na zidu: »Nismo te našli kod kuće, a doputovali
smo čak iz Skoplja - Maja, Zoran, Pera...«, »Mišo, volimo te!« i opet potpisi.
- Eto, vidjeli ste - kaže Anita, ljubazna i šarmantna domaćica. - Po tome se jedino razlikujemo od
susjeda, a i lako nas je pronaći. Bilo je tu još puno toga
ispisanog, pa sam ja nekako skidala, brisala koliko sam mogla. Ali,
nema ružno napisanih stvari. To uglavnom pišu Mišini
obožavaoci, svrate kad dođu u Zagreb, od svukuda ih ima.
Pričaju potom, i Anita i Mišo, da im
svaki čas neko zazvoni na vrata, traže slike, autograme, ploče... Šta se može, i to je jedna od cena popularnosti. Porodica Kovač,
inače, živi veoma mirnim životom. Mišo, čiji prodoran glas svi
dobro znaju, u svom domu govori tiho i čini se kao da ni jednog
trena, čak ni povišenim tonom, ne želi da remeti tišinu koju
jedino imaju pravo da naruše četvorogodišnji Edi i dvogodišnja
Ivana.
Samo po kadkad Mišo malo glasnije progovori - jer, on je
poznat kao čovek koga mnoge stvari koje se događaju u našoj muzici
i oko nje, dovode do besa. Tek kad počne da priča o »festivalskim mućkama i nepravdama«
gubi kontrolu nad svojim glasom. A to nije nikakvo čudo, jer mu se
toliko puta dogodilo da mu nagradu, najbukvalnije, otmu iz ruke...
- Možda su baš takve situacije, neke
nepravde, koje čovjeka dovode do ludila, učinile da sam toliko
vezan za porodicu - kaže Mišo. - Pjevač, kad završi koncert
ostaje sam, prazan... Sjećam se jednom prilikom na festivalu u
Opatiji, bio sam prvi do pred sam kraj, kad se »nešto« dogodilo i
pobjedila je jedna grupa.
Da sam bio sam, vjerojatno bih otišao u
bar, napio se, svašta rekao ljudima... Tada mi je Anita rekla jednu
veoma značajnu rečenicu koju uvijek pamtim: »Vidiš, na kraju
balade ti samo ja ostajem!« Onda smo, umjesto u bar, otišli u hotel
gdje su bili svi učesnici, popili jedno piće, otplesali jednu igru,
svima rekli doviđenja i mirno - otišli.
Česte su priče da Mišo svuda ide s
Anitom zato što je veoma ljubomoran čovek. Međutim, kad njega
čujete, onda to nema takav prizvuk.
- Mi smo imali dosta »porođajnih
muka« dok smo se sreli, dok smo ljubovali. Ona je bila
gimnazijalka, ja oženjen čovjek. Stvarno sam želio da budemo
zajedno. I kad sam je toliko želio, nije li normalno da ide sa mnom
i na turneje, na koncerte...
Znači li da ako je rodila dvoje djece,
stalno treba da bude kod kuće? Da bude sluškinja? Anita sve sama
radi po kući, brine se o djeci, nema nikoga ko bi joj pomogao... A i
ja, kad sam u Zagrebu, ništa ne pomažem. Ne zato što me je stid, već tako, ne paše mi. Ja sam se, inače, borio za nju, četiri, pet
godina su i novine pisale o nama.
I što bih je ja sada ostavljao kod
kuće kada krenem na put? Mene ne interesira da se dokazujem kod
žena. Ta faza me je prošla. Ja želim samo miran život bez
uzbuđenja i stresova. Zato kad idem na turneju i Anita je sa mnom,
spremi mi sve što treba, ja odem na koncert, otpjevam svoje pjesme...
Sve je isto kao kod kuće.
Jednostavno ne želim i nisam rob svoje profesije, nema patnji...
Jer, i najvjerniji čovjek dođe u situaciju, da posle dužeg vremena
provedenog van kuće, prevari svoju ženu. Ja to neću! Ima, doduše,
mojih kolega koji nisu u mogućnosti da vode svoje žene, jer to
dosta košta, ali je zato sigurno da je puno i onih koji to mogu, a ni
na pamet im ne pada.
Postoji neko glupo mišljenje da će, ukoliko se
normalno ponašaju prema svojoj porodici, izgubiti u očima svojih
obožavateljki. Mene to ne interesira, niti to, niti takva pilblika.
Ja volim pjevati, poštujem svoju publiku, ali svoju ženu i djecu ne
bih žrtvovao ni zbog čega na svijetu. Ja nisam zvijezda, nisam ni
Tom Džons, ni Presli, niti milijarder...
Smatram da je najjača
instanca na svijetu porodica i ona mi je najvažnija, kao uostalom
svakom normalnom čovjeku.
I dok Mišo tako priča o tome šta mu
znači porodica, dom, o tome koliko nije vičan domaćinskim
poslovima, ponaša se kao pravi domaćin i čak, više od toga. U
isto vreme svojim postupcima pobija vlastite izjave da nije vičan
»kućevnim poslovima«. Nudi nam specijalitete koje je sam napravio,
servira ih, kuva izvrsnu tursku kafu. A sve to radi nesvesno,
spontano, a ne da bi se dokazao. Anita za to vreme vodi brigu o deci
i kao da naglas razmišlja:
- Bilo nam je teško u početku. Puno
buke je bilo oko naše veze, ali smo sve izdržali. Nikad se nisam
pokajala što sam se udala za Mišu. Njemu smo djeca i ja na prvom
mjestu, on je krasan otac. Uvijek smo zajedno. Kad Mišo krene na
turneju, idem i ja s njim, a djecu ostavimo kod jedne naše tete, tu u
Zagrebu.
Ne, ne zamaraju me ta putovanja, dapače, relaksiraju me i
psihički i fizički. Jer, kad smo u Zagrebu, mi nikud ne izlazimo,
već k nama dolaze prijatelji. Kadkad se uželim da odem u kino ili
pozorište, ali djecu nema ko da čuva.
O tome koliko je Mišo Kovač već dugo
godina popularan, šta je sve pevao, koje pesme su mu bili hitovi... svima je dobro poznato i o tome ne
treba puno govoriti. Na nedavno održanom festivalu »Split 79«
pevao je izvrsnu pesmu Tea Trumbića »Ne tuguj Dalmacijo«. Nije
pobedio, bio je četvrti, ali je sigurno da je to pesma koja će se
slušati i kupovati.
- Ima puno smiješnih stvari u ovom
našem poslu, kaže Mišo. - Kad sam počinjao, bilo je najvažnije snimiti ploču i
to nije bilo jednostavno. Ja imam doista puno prodatih ploča, kao
gotovo niko u Jugoslaviji. E, a sada je najvažnija nekakva pobjeda
na festivalima.
A ploče se jednostavno snimaju. Zapjevaš jedanput
i hop, imaš LP. To ja nikada neću shvatiti. Ne mogu, osim toga, da
zamislim ljude koji se neprofesionalno ponašaju prema onome što
rade, a kod nas ih ima puno. Nije tačno da ja ne podnosim svoje
kolege, kao što se priča, a svima koje ne podnosim, to otvoreno
kažem. Osim toga, kod nas nema dobrih pjevača.
Dok Mišo priča, Anita se neprestano
bakće s decom, a mi ne možemo da se ne setimo plavokose lepe
Splićanke koja je pre devet godina počela da se pojavljuje s Mišom.
Komentari na tu vezu bili su ponekad i neugodni, ali oni na to nisu
obraćali pažnju.
- Već šest godina smo u braku i šta
bih vam mogla reći. Nije mi žao ni teško što ne radim, možda
pokatkad poželim da se zaposlim, ali to sigurno neću učiniti dok
djeca ne odrastu. Pošto sam se rano udala, nisam studirala, pa mi je
želja da upišem jezike i da to završim. Inače, u Splitu sam
završila nekakvu školu za manekene, ali nikad se time nisam bavila.
Tada sam počela s Mišom, a njemu to nije bilo baš drago.
- To je normalno, jer sam te ja htio za
sebe, a ne... dodaje Mišo.
Tako živi porodica Miše Kovača,
jednog od naših najpopularnijih pevača. Kod njih smo proveli gotovo
čitav dan i osećali se ugodno. Jer, oni su takvi ljudi - spontani i
obični, ljudi kojima je najvažnija njihova kuća i deca. Tih dana
bili su veoma srećni, jer su se spremali da idu u Split, a i malo
će, kažu, trknuti do Mišinih u Šibenik.
Napisala: Vesna Adamović (Nada, 1979.)