O svemu tome i još nekim zanimljivostima, najšarmantnija šestina grupe, Zana Nimani.
- Snimali smo album u Švedskoj, kod Tinija Varge.
Bilo nam je odlično, živeli smo kao mala porodičica, u jednom selu gde nema nigde nikog, Torzbi se zove i udaljeno je oko 350 kilometara od Geteborga.
Ja sam tamo bila kuvarica, kućna
pomoćnica, spremačica i sve što ide uz to; svi su se meni obraćali
za doručak, ručak i večeru, da im operem majice... to je bilo u
početku, a posle je bilo, kao, šta, nisi mi oprala majicu?!
(smeh)...
Sve dok se nisam naljutila, pa su ukapirali da su
preterali. Ne, stvarno smo lepo živeli, mesec dana 24 sata dnevno.
Tada su u Švedskoj bile „bele noći“ i ptičice su cvrkutale već u dva ujutru, a to je da poludiš; Rakac je na kraju naučio tako da cvrkuće da nismo znali kad cvrkuće on, a kad prava ptica.
Slušali
smo kod Varge traku na kojoj je Prljavo kazalište snimilo svoju
verziju "Crvenkape": to je bilo umiranje od smeha. I tako,
bilo nam je stvarno lepo. Posle sam ja ostala još nedelju dana i izmiksovala ploču...
Nego! Šta se čudiš? Prvih dana nisam imala pojma gde je šta i šta je šta; posle sam nameštala traku iz prve, da su se svi čudili.
Nego! Šta se čudiš? Prvih dana nisam imala pojma gde je šta i šta je šta; posle sam nameštala traku iz prve, da su se svi čudili.
Stvarno bih mogla da ispričam
nešto i o članovima grupe, o njima se ne zna baš ništa.
Pa, evo: Zoran Živanović (pseudonim Kika-Mac) je klavijaturista, Radovan Jovićević-Rakac je ritam gitarista, Igor Jovanović je ritam gitarista, Pavle Nikolić je bubnjar, a Bogdan Dragović basista. Šta da ti pričam o njima? Svi su oni... blesavi (smeh)...
Svi studiraju i nešto, kao, rade... Jel ti to, kao, snimaš to, radiš nešto?
Ma, dobro, da znam, da ne pričam bez veze.
Pa, evo: Zoran Živanović (pseudonim Kika-Mac) je klavijaturista, Radovan Jovićević-Rakac je ritam gitarista, Igor Jovanović je ritam gitarista, Pavle Nikolić je bubnjar, a Bogdan Dragović basista. Šta da ti pričam o njima? Svi su oni... blesavi (smeh)...
Svi studiraju i nešto, kao, rade... Jel ti to, kao, snimaš to, radiš nešto?
Ma, dobro, da znam, da ne pričam bez veze.
Tačno je, Kika-Mac i Rakac imaju
zaista izuzetan i redak osećaj za melodiju. To je zato što zajedno
rade... Znaš kako se njih dvojica sporazumevaju?
To ti je nešto ovako: To je ono, znaš ono? Znam. Znaš ono odande? Znam, nema frke. A, jel’ se sećaš onog? Da, da, kao, nema problema (smeh).
To samo njih dvojica razumeju i niko više. Dugo rade zajedno i imaju neke svoje šifre i zato ne promašuju. Baš su dobar tandem.
To ti je nešto ovako: To je ono, znaš ono? Znam. Znaš ono odande? Znam, nema frke. A, jel’ se sećaš onog? Da, da, kao, nema problema (smeh).
To samo njih dvojica razumeju i niko više. Dugo rade zajedno i imaju neke svoje šifre i zato ne promašuju. Baš su dobar tandem.
Baš mi je drago da ti se sviđa
naslovna pesma. Ja otkidam na tu pesmu (vraća kasetu).
Da, dobro sam je otpevala; u stvari, cela ploča je daleko bolje otpevana od prethodnih, što je u velikoj meri zasluga Tinija Varge, jer sam mogla da pevam kad mi se pevalo; nemaš pojma koliko znači kad imaš studio kad hoćeš.
Atmosfera je isto tako bila fantastična, što mi je isto bilo jako važno.
Mogla sam da probam sve što sam želela da pevam, a Vargina je zasluga i u tome što je sve to strašno snimljeno i producirano, da se čuje apsolutno svaka reč.
Da, dobro sam je otpevala; u stvari, cela ploča je daleko bolje otpevana od prethodnih, što je u velikoj meri zasluga Tinija Varge, jer sam mogla da pevam kad mi se pevalo; nemaš pojma koliko znači kad imaš studio kad hoćeš.
Atmosfera je isto tako bila fantastična, što mi je isto bilo jako važno.
Mogla sam da probam sve što sam želela da pevam, a Vargina je zasluga i u tome što je sve to strašno snimljeno i producirano, da se čuje apsolutno svaka reč.
U kakvim smo odnosima sa Marinom
Tucaković?
Pa, u dobrim, zašto bismo bili u lošim?
Ona više nije tako aktivna kao ranije, ne družimo se tako intenzivno, ne dolazi više na sve probe...
Zašto je dolazila ranije?
Pa, pomagala nam je da uradimo ono što hoćemo da uradimo.
Bunila se, mešala u aranžmane, radila sve živo...
Pa, u dobrim, zašto bismo bili u lošim?
Ona više nije tako aktivna kao ranije, ne družimo se tako intenzivno, ne dolazi više na sve probe...
Zašto je dolazila ranije?
Pa, pomagala nam je da uradimo ono što hoćemo da uradimo.
Bunila se, mešala u aranžmane, radila sve živo...
A to mišljenje da smo mi
„veštačka“ grupa je veštačka tvorevina vas novinara! Znaš,
ja kažem jedno, on napiše drugo i ja posle nemam nameru da se
nešto branim ili raspravljam oko toga.
Znaš, nemoguće je da neko ni iz čega napravi nešto, jel tako? Znači, nešto već mora da postoji. Da, moguće je da se to mišljenje stvorilo zbog svih tih Marininih tekstova.
Znaš, ja sam je pitala par puta za neke tekstove koji mi se uopšte ne dopadaju; njeno geslo je: „Kakva muzika, takav i tekst!"
Znaš, nemoguće je da neko ni iz čega napravi nešto, jel tako? Znači, nešto već mora da postoji. Da, moguće je da se to mišljenje stvorilo zbog svih tih Marininih tekstova.
Znaš, ja sam je pitala par puta za neke tekstove koji mi se uopšte ne dopadaju; njeno geslo je: „Kakva muzika, takav i tekst!"
Pa, za lovu i radi... Tačno je da je
prodavala svakom i svašta, ali je to, uostalom, njena stvar, ja ne
bih ulazila u to.
Na ovoj ploči i ja imam jedan
tekst, to je pesma „Via Amerika". Ide ovako:
„Moram da te
dodirnem/ moram da te osetim / ne želim da te izgubim / via Amerika
Fora je u tome što sam ja bila mesec dana u Švedskoj, a moj dečko
mesec dana u Češkoj (ono ,,via Amerika“ mi se uklapalo u tekst;
nije moglo da mi se uklopi nešto drugo).
,,U mislima sa tobom, ja
negde u daljini tražim mir“
Mislim, ovo je baš „provala“ ako neko zna šta se
događalo u to vreme.
Da, najbolje sam otpevala tu svoju i naslovnu pesmu.
Normalno, ne mogu da se poistovetim sa svakim tekstom.
A treba i da se oseti razlika u „feelingu“.
Mislim da je to velika stvar.
Da, najbolje sam otpevala tu svoju i naslovnu pesmu.
Normalno, ne mogu da se poistovetim sa svakim tekstom.
A treba i da se oseti razlika u „feelingu“.
Mislim da je to velika stvar.
Sviram
klavir za „ne daj bože“.
A što pitaš?
Ne, kakav solo album, samo bi mi još to trebalo.
Dovoljan mi je jedan čir i ne želim da me još neko nervira odozgo.
To bi bilo užasno: tražiti pesme, studijske muzičare...
Igor ide u vojsku u oktobru, Rakac bi trebalo isto da ode u oktobru, Kika-Mac isto... Ja neću (smeh).
A što pitaš?
Ne, kakav solo album, samo bi mi još to trebalo.
Dovoljan mi je jedan čir i ne želim da me još neko nervira odozgo.
To bi bilo užasno: tražiti pesme, studijske muzičare...
Igor ide u vojsku u oktobru, Rakac bi trebalo isto da ode u oktobru, Kika-Mac isto... Ja neću (smeh).
Idem sa
svojim dečkom u Čehoslovačku; on od oktobra studira ton na
Akademiji umetnosti, tamo ćemo da iznajmimo stan i ja ću da
iskoristim priliku da spremim svoje ispite sa prava.
A onda, kad se svi vratimo, nastavljamo dalje.
Mislim da smo sad mogli da napravimo posao, samo da oni ne moraju u vojsku... Pesme su pevljivije, tekstovi namenski, komercijalniji, sve to brzo ulazi u uši... Ali nema veze. Ima vremena.
(Rock 82, 1982.)
A onda, kad se svi vratimo, nastavljamo dalje.
Mislim da smo sad mogli da napravimo posao, samo da oni ne moraju u vojsku... Pesme su pevljivije, tekstovi namenski, komercijalniji, sve to brzo ulazi u uši... Ali nema veze. Ima vremena.
(Rock 82, 1982.)