Sead i Safet Sušić: Kako je bilo fudbalskoj braći - na istom terenu, u protivničkim ekipama?

Šta osećaju i doživljavaju braća kad se nađu na istom terenu, a u protivničkim ekipama?

Sead i Safet Sušić, igrači Crvene zvezde i Sarajeva, dvaput su imali priliku da novinarima Tempa odgovore na to pitanje:

Prvi članak o njima objavljen je oktobra 1974. ("Na scenu stupaju Sušići!"), a drugi dve godine kasnije, u oktobru 1976. ("Što mi udari brata?!")

Tada su bila aktuelna i sledeća pitanja: hoće li se Miljan Miljanić iz Reala vratiti u Crvenu zvezdu?

Da li će se Muhamed Ali nakon odbrane titule prvaka sveta (protiv Kena Nortona) povući sa ringa? Mogu li mladi splitski teniseri Ostoja i Buljević doseći slavu Pilića i Franulovića?

I najzad - ono što je mučilo domaće poklonike najpopularnijeg sporta: Da li će Jugoslavija uspeti da izbori vizu za Svetsko fudbalsko prvenstvo u Argentini 1978...

"Braća Sušić su zajedno proveli detinjstvo, a onda ih je žeđ za fudbalskim uspesima i slavom odvela, mada istim putem, na različite strane - u velike klubove i gradove. Oni se još bore za svoje fudbalsko mesto pod suncem, ali su ubeđeni da će - i pored uočljivih razlika u poimanju fudbala i života - obojica uspeti"

... Nije redak slučaj da u nekom sportu dvojica ili više braće imaju dosta uspeha, da dosegnu i najviše reprezentativne visine. Kod nas se to posebno često dešavalo u fudbalu. Prisetimo se samo onih najpoznatijih - braće Matošić, braće Horvat, Čajkovski, Bobek, Šekularac, Milutinović, Lovrić, Krstić, Antić, Grčić, Bego, Čebinac...

I danas među našim prvoligaškim fudbalerima postoji nekoliko »bratskih tandema«. Tako, braća Spasovski - Metodije i Vančo - su udarna snaga skopskog Vardara, Bora Đorđević je »poslovođa« Partizana, a njegov mlađi brat Boško sve istaknutiji napadač i golgeter u istom timu.

Golgetera Salema Halilhodžića u Veležu je smenio njegov rođeni brat Vahid. Braća Mujkić, Midhad i Fikret, ponikli su u sarajevskom Željezničaru, ali su se brzo razdvojili - stariji "Medo" je već godinama član zeničkog Čelika, a mlađi "Pike" zagrebačkog Dinama. 

Braća Šljivo su, opet, počeli karijeru u ekipama sarajevskih večitih rivala i dok je mlađi Edhem ostao veran svojoj prvoj ljubavi, Sarajevu, stariji Mehmed sada brani boje drugoligaša Iskre iz Bugojna. Samatovići, Branko i Stevan, takođe brane boje različitih klubova (Sutjeske i Olimpije).

Trenutno, braća Sušić - Sead i Safet - sve više skreću pažnju. Prvi je član Crvene zvezde, a drugi golgeter Sarajeva. Obojica su mladi i talentovani i stručnjaci im predskazuju lepu fudbalsku karijeru.

Dva puta

Braća Sušići su fudbalsku karijeru počeli u zonašu Krivaji iz rodnih Zavidovića.

Starijeg Seada (rođen 3. januara 1953.) je u leto 1970. otkrio - Miljan Miljanić. Zapazio ga je u juniorskoj reprezentaciji BiH, koja je nastupala na tradicionalnom Turniru republika u Zagrebu i odmah naložio svom bivšem pomoćniku Žarku Nedeljkoviću da ispita mogućnost njegovog prelaska u Crvenu zvezdu. Nedeljković je uspešno obavio povereni zadatak i Sušić je ubrzo postao član beogradskih »crveno-belih«.

U nekoliko navrata Sead Sušić je potvrdio da je vanserijski  talenat, ali je sticajem raznih okolnosti (ponekad i svojom krivicom) i do danas ostao samo - veliki potencijal. Do sada je odigrao svega oko 80 utakmica u prvom timu višestrukog šampiona, ali valja imati u vidu da je poslednjih godinu i po dana proveo na odsluženju vojnog roka.

Mlađeg Safeta (rođen 13. aprila 1955) fudbalski stručnjaci su lakše zapazili jer se, prirodno, znalo da je »brat onog Sušića iz Crvene zvezde«. On je član Sarajeva postao u julu prošle godine, do sada je odigrao oko 50 utakmica u prvom timu, a ove sezone je u ekipi bivšeg šampiona - prvi golgeter.

- Nije mi baš mnogo pomoglo to što je, u vreme kad sam skrenuo pažnju na sebe, Sead bio već poznat fudbaler - odriče Safet zasluge starijem bratu za svoj prodor u prvoligašku elitu. - Džaba ti brat ako nisi talentovan! Treba se, bolan, dokazati na terenu. Nego, ja sam sa Krivajom igrao nekoliko utakmica u Sarajevu, pa su me ljudi zapazili. I tako... Mogao sam u Sarajevo i godinu dana ranije, ali sam ostao u Zavidovićima dok nisam završio automehaničarski zanat.

Safet kaže da mu je u Sarajevu najteže bilo da se navikne na profesionalni režim treninga (dva puta na dan), ali da sada sve obaveze izvršava sa lakoćom. Iako stariji, Sead često ne prilazi dovoljno ozbiljno svojim zadacima.

- Sead je mogao i morao da postigne znatno više do sada, jer je imao sve uslove za to, kritikuje mlađi starijeg Sušića. - Ali, on je nekako suviše temperamentan, ima neke svoje hirove...

- Tačno je da uvek nisam bio dovoljno ozbiljan, priznaje Sead. - I pored toga što je Zvezda poslednjih godina imala tim sastavljen od samih reprezentativaca, nije se bilo teško probiti u njega. Ali, znate za onu: mladost - ludost. Dođeš iz malog u veliki grad, sve te privlači i sve bi želeo da okušaš... No, to je već iza mene. Shvatio sam da se bez rada ne može napredovati.

Zanimalo nas je kako to da mlađi brat nije sledio starijeg u izboru kluba, odnosno zašto stariji nije preporučio mlađeg svojim trenerima?

- I da me je Crvena zvezda ranije zvala - ne bih otišao u taj klub, kaže Safet. - »Crveno-beli« su imali veoma jaku ekipu i bilo je gotovo nemoguće probiti se u nju. A ja sam, uz to, navijao za - Partizan. Sada je situacija znatno drukčija i...

- Safet je, u stvari, bio u Zvezdi na nekoliko treninga, sada Sead ispravlja Safeta. - Mislim da je to bilo 1972, kada sam ja sa mladim timom bio na turneji u SR Nemačkoj. Safet je, ne znajući da ću otputovati, došao u posetu kod mene, pa je onda, u dokolici, išao na treninge juniora Zvezde. 

Ne znam zašto ga nisu primili, ali sam posle čuo da se stručnjacima učinio mnogo - spor. Znam da se sada neki u Zvezdi kaju što ga nisu bolje osmotrili. Jer, on je brz i prodoran, ima odličan dribling i naglašen osećaj za gol.

Nikad zajedno

Braća Sušići su zajedno proveli detinjstvo, a onda ih je žeđ za fudbalskim uspesima i slavom odvela, mada istim putem, na različite strane - u velike klubove i gradove. Oni se još bore za svoje fudbalsko »mesto pod suncem«, ali su ubeđeni da će - i pored uočljivih razlika u poimanju fudbala i života - obojica uspeti. 

Inače, i fudbalski uzori su im bili različiti: Sead je svojevremeno obožavao Vahidina Musemića i navijao za Sarajevo, a Safetu je idol bio Vladica Kovačević. U Krivaji su obojica bili istureni napadači i golgeteri, ali zajedno nisu odigrali nijednu zvaničnu utakmicu.

Safet kaže da im je, zasad, tehnička spremnost otprilike ista, da su podjednako nadareni i za dribling, a imaju, priznaje iskreno, i jednu zajedničku manu - suviše zadržavaju loptu u nogama.

Sead to potvrđuje:

- Safet je van terena mirniji i trezveniji, a sa loptom - eksplozivniji, kaže stariji Sušić. - On znatno ozbiljnije prilazi fudbalu. Ja sam, na žalost, do sada pokazao vrlo malo od onog što stvarno mogu.

- Pa, hoće li bar jedan od braće Sušić dostići reprezentativni nivo?

- Kao i svakom fudbaleru, želja mi je da jednom zaigram i u državnoj reprezentaciji, kaže Safet. - Samo, o tome je prerano govoriti, bar za mene. Sead, je u povoljnijem položaju, jer je u većem klubu - Crvenoj zvezdi.

- Jedan od nas će sigurno biti reprezentativac, odlučan je Sead. - Zasad su nam šanse podjednake. Voleo bih, naravno, da obojica postignemo najviše što se može.

- A da li bi voleli da igraju zajedno, u istom timu?

- Ne bih! - iznenađuje Safet. - Sead u igri mnogo priča i galami, a ja to ne volim.

- Voleo bih, kaže Sead. - Osećam da bismo se odlično slagali. Safet je špic-igrač, a ja manevrista, pa bismo se nadopunjavali. A to što Safet kaže da mnogo pričam, to je nekad bilo. Kad smo kao dečaci igrali sa drugovima u Zavidovićima, često sam vikao na njega i njemu se to, naravno, nije dopadalo.

Među našim vrhunskim fudbalerima Sead najviše ceni Džajića, Oblaka, Jovanovića, Petrovića-Pižona, Ognjena Petrovića i Vukotića, a Safet Džajića, Pižona, Boru Đorđevića i Oblaka. 

Safet veruje da će se Sarajevo ove sezone plasirati u sredini tabele, a da će za dve-tri godine biti spremno da juriša i na šampionsku titulu, dok Sead predviđa da će, i pored toga što upravo stvara novi tim, Crvena zvezda biti u vrhu prvenstvene tabele, a sa malo sportske sreće - šampion.

Iako potiču iz skromne radničke porodice (otac Ramo je šofer), braća Sušić kažu da su imali lepo i zanimljivo detinjstvo. Najviše su voleli fudbal i najčešće ga igrali. Sada očekuju da će im, kao profesionalcima, fudbal doneti priznanja i slavu.

Napisao: Dušan Čolović (Tempo, oktobar 1974.)

... pitao je Sead Sušić svog klupskog druga Jelikića, kada je ovaj faulirao Safeta Sušića na nedavnoj utakmici između Sarajeva i Zvezde.

"Nije mi bilo lako. Brat Safet mi je bio na terenu. Znam da ga je Jelikić nenamerno faulirao. No, u tom trenutku, bilo mi je teško, pa sam ga upitao: »Zašto mi udari brata?« Bio sam nekih dvadesetak metara od mesta događaja i kada sam krenuo ka Safetu, video sam da on ustaje. Laknulo mi je... "

To nam je posle utakmice Sarajevo - Zvezda pričao Sead Sušić. Safet se umešao u razgovor:

- Ne znam kako bih se ja poneo da neko od mojih suigrača namerno udari Seada.

Znam da moj brat ne beži od duel igre, i da u svaki duel ulazi pošteno, bez namere da nekog faulira.

On jeste prznica na terenu, čak i u privatnom životu, ali nikada nikog namerno ne bi udario.

Da neko njega udari, da ga teže povredi, reagovao bih kao brat - nasrnuo bih na tog igrača, pa makar mi bio i najbolji drug iz ekipe.

Njihov životni put, za sada, teče istim fudbalskim tokom. Iz Zavidovića, gde su i počeli fudbalske karijere, Miljanić je prvo odveo Seada, verujući da će Safet krenuti stopama starijeg brata. No, Sarajevo je bilo brže i Safet se obreo na Koševu.

- Nikada Miljaniću neću oprostiti što u Zvezdu nije doveo i Safeta.

Danas bi predstavljali nerešivu enigmu za sve prvoligaške odbrane.

Verujem da bi i kao tandem igrali u reprezentaciji - kaže fudbaler Zvezde Sead Sušić. Safet dodaje:

- Ne žalim što nisam došao u Crvenu zvezdu. Istina, plakao sam kada je Sead otišao za Beograd.

Nagovarao sam ga da povede i mene, da ću i ja uspeti.

Plašio se velikog grada, sredstava za život nije bilo dovoljno, pa smo odlučili da ostanem u Zavidovićima. 

Uskoro su došli funkcioneri Sarajeva i tako sam se obreo na Koševu. Mada je Sead uspeo u Zvezdi, verujem da bi daleko više postigao u Sarajevu!

Zašto? U koncepciji igre koju provodi naš trener Višnjevac, Seadovi izvrsni driblinzi došli bi do punog izražaja.

Safet Sušić se obraća bratu rečima:

- Ove godine Zvezda će sigurno biti šampion. A iduće sezone dolazimo na red mi, Sarajevo. I vladaćemo našim fudbalom najmanje dve-tri godine. Imamo najmlađu ekipu koja će tek od sledeće sezone žariti i paliti našim fudbalom.

- To ti, braco, lepo zamišljaš, ali ćeš se prevariti - kaže Sead Sušić. - Sledećih godina će vladati samo Zvezda.

Vreme za rastanak se bližilo. Iskoristili smo ga za nekoliko blic - pitanja:

- Šta braća Sušić zameraju jedan drugome?

- Mnogo komplikuje na terenu. Nikad mu dosta driblinga. Da izbegne taj famozni "potez više", za kratko vreme postao bi najbolji jugoslovenski fudbaler - kaže Safet za Seada.

- Safet je mirniji u igri od mene I to mu je jedina mana - smatra Sead.

- A šta bi uzeli jedan od drugog?

- Seadov dribling i preciznost šuta!

- Safetovu brzinu misli u odsudnim trenuctma.

Želja im je, rekoše, zajednička. Da jednog dana igraju u istoj ekipi - reprezentaciji.

Stisak ruke i rastanak. Do ponovnog viđenja, do ponovnog susreta Sarajeva i Crvene zvezde. I jedne bratske, ljudske želje: da se nikad na terenu, kao protivnici, ne pokoškaju. Do sada nisu, ali rekoše: fudbal je to, pa je i bratsko koškanje sasvim moguće!

Napisao: M. Orlić (Tempo, oktobar 1976.)

Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)

http://www.facebook.com/yugopapir