Pages

Ljiljana, Đorđe i Vladislav Lašić '80: Zvezda "Pozorišta u kući" - domaćica, a ne kućna pomoćnica

Sredinom jula 1980, sve sami zapaženi jubileji: 20 godina šibenskog "Festivala deteta" (gostujuće predstave iz svih krajeva Jugoslavije, od Skoplja do Kranja), 35 godina lista za mlade Kekec (okićenog Ordenom bratstva i jedinstva), 10 godina radio stanice Studio B (posebno priznanje najslušanijoj emisiji "Beogradsko dobro jutro" Duška Radovića).

Prva dama Amerike rastrčala se na sve strane: taman kad je u Veneciji završila čajanku sa suprugom francuskog predsednika An Emon Žiskar D'Esten, stigla je u društvu supruga Džimija Kartera u Beograd - a onda, predsedničkim "linkolnom", ni manje ni više nego u Leskovac kod Stepojevca, u galeriju čuvenog vajara Bogosava Živkovića.

I tako, dok su muške glave (Džimi i Cvijetin Mijatović) većale u prestonici, Rozalin Karter i supruga našeg predsednika Mira Stupica častile su se projarom i mladim sirom...

Za to vreme, novinarska ekipa je kucala na vrata stana popularne Tine iz TV serije "Pozorište u kući"...

Lašići, Ljiljana i Vladislav, upravo slave 15 godina braka. Kad smo polazili na razgovor s njima, nismo znali za taj podatak, niti da će se ta lepa godišnjica poklopiti s danom izlaska »Nade« u kojoj će biti objavljen razgovor s njima. Zato, poželimo im od svega srca još puno ovako lepih godišnjica. I da, kroz koju deceniju, s Ljiljanom, poznatom pozorišnom i televizijskom glumicom, i Vladislavom, scenografom, razgovaramo, ali za rubriku »Najduži bračni staž«.

- Ne bih mogla da kažem da je svih 15 godina proteklo kao »proleće, cveće, cvrkut ptica«, odmah započinje priču naša vesela domaćica. -  To ne može ni u jednom braku, i kad neko kaže da se nikad, za 20 godina braka, nije posvađao, znam da ne govori istinu. Bilo je i svađa i malih kriza i kod Vlade i mene, kao i u svim drugim brakovima. 

Nekad sam mislila da mi taj brak smeta, ugrožava karijeru, da mene kao glumicu treba da vide i u KPZ i u Klubu književnika, svuda - i tek danas sam svesna koliko su moj brak i dete, moja sreća, zadovoljstvo. Zbilja sam od glave do pete srećna, od ujutru kad ustanem... Pre dve godine dobili smo i ovaj stan, pa to je zaista pravo uživanje! Šta čovek više da poželi, samo zdravlje.


Kad su se pre deceniju i po Ljiljana i Vladislav venčali, Ljiljani je bilo 18 godina i tek je završila srednju Arhitektonsku školu. Po želji majke, inženjera građevine, upisala je studije na Arhitektonskom fakultetu. Vladimir je bio osam godina stariji, već je uveliko studirao arhitekturu i bavio se scenografijom. Protiv njihovog venčanja gotovo da su bili svi. Smatrali su da je to, bar za Ljiljanu, malo preuranjeno. No, primirili su se i sve se pokazalo dobrim.

- Počeli smo od podstanarske sobe, jedne male, priseća se Ljiljana tog doba. - Menjali smo gazdarice, a onda smo dugo živeli s mojom svekrvom. I znate koje je to zadovoljstvo kad dobijete svoj stan, kad znate da ste sve sami skućili, svaku čašu i pepeljaru. Ja stvarno mnogo volim svoj stan i uživam da budem u njemu.

- Ljiljana je u početku našeg braka radila kao arhitektonski tehničar i istovremeno studirala,  seća se Vladislav. - Ali, nikako nije volela ni taj posao, ni studije. Znam da sam je jednom, bila je jaka zima, u šest sati ujutru, po mraku, vozio na posao. Sva se bila sklupčala od hladnoće i tužna što mora da radi. Tada sam joj rekao da napusti posao i studira ono što voli, glumu.

- Ja sam se mlada udala, ali Vladislav me nikad ni u čemu nije sputavao. To može nekima da zvuči neverovatno, ali uvek sam imala njegovu potpunu podršku, i zbilja, samo njemu mogu da zahvalim za ovo svoje opredeljenje.

Dvoumila sam se između književnosti i glume, ali pod Vladinim podsticajem, preovladala je gluma. Imala sam dosta sreće, odmah sam položila prijemni, diplomirala u roku, zaposlila se, radim ono što volim, pa zato još i primam platu - to je pravo zadovoljstvo!

Vladislav i Ljiljana su dugo godina živeli zajedno s Vladinom majkom. Tu im se rodio, sada 11-godišnji, sin Đorđe. Tamo je i odrastao. I bračni par Lašić ne zaboravlja svesrdnu pomoć koju im je pružila Vladina majka.

- Zbilja mogu da zahvalim svojoj svekrvi za puno razumevanje koje je imala prema meni i mom poslu, što sam imala lagodnu mladost i kao udata. Ona je deo mojih odgovornosti preuzela na sebe, brinula o
Đordu. Ja sam pored nje uspela da završim fakultet. Uvek me je podsticala da učim, idem napred, želela je da svi mi, njena deca, imamo završene škole. 

Dosta sam od nje naučila, i da danas budem dobra majka i domaćica. Iako smo mi dve generacije, moja svekrva je imala puno razumevanje i za moje, pomalo ekstravagantno oblačenje, i za kasno vraćanje kući, i uopšte za moj posao. Malo je takvih svekrva. 

Mnoge misle "udala si se i sad ti je mesto u kući, s varjačom". Međutim, ja sam zaista pravu podršku, koliko od Vlade, isto toliko imala i od svekrve. Kad čujem da muževi ne dozvoljavaju svojim ženama da se školuju, izlaze uveče, da se viđaju sa svojim drugaricama, voze auto - to mi ne ide u glavu. Vlada je sušta suprotnost njima

Mi smo puno vezani jedno za drugo, volimo kuću, možda zato što smo oboje rasli u nepotpunim porodicama, ali ipak imamo i svoju slobodu, mnogi čak s čuđenjem i nepoverenjem gledaju na naš brak.

Ljiljana za sebe kaže da je eksplozivna osoba, pomalo paničar, nervčik, ali da je zato Vlada mirna i staložena ličnost. Zato i svađe izmedu njih dvoje ne mogu da budu velike i dugotrajne. Sporečkaju se oko uređenja stana, oko Đorđa, oko nekog filma, ili pozorišne predstave. I dok sedite u njihovom domu, tu razliku odmah primećujete.

Ljiljana je sva dinamična, skakuće, priča, »mesto je ne drži«, dok Vlada mirno i polako razgovara. Pričaju o sebi i svom životu. Malo se dotiču posla. O tome u njihovom domu ne vole da razgovaraju. Možda je i to razlog što nikad nisu zajedno radili, a to ne bi ni voleli.

- Ja radim samo na filmu, pomalo za televiziju, priča Vladislav. - Ljilja, opet, obožava pozorište. Mislim da je vrlo dobro što ne radimo zajedno, jer kad bi to bilo, bilo bi neminovno da deo snimanja, razgovore, prenesemo i u kuću. A nama kuća služi za odmaranje, opuštanje, za igre s našim sinom, druženje s prijateljima, koji nemaju nikakve veze š filmom i pozorištem. 

Događalo mi se da dok razgovaram o nekom novom fiimu, neko predloži da u njemu igra i Ljiljana. Verujte, tako se neprijatno osećam, pocrvenim. Nikad o Ljilji ne razmišljam na taj način.

- Dobro je što ne radimo zajedno, misli i Ljiljana. - Ja sam prilično razmažena i verovatno bih za svaku sitnicu koja mi ne odgovara, trčala i žalila se Vladi. To bi ga samo opterećivalo i sigurno bih ga dovela u neki neugodan položaj, a oboje toliko volimo svoje poslove. 

Jedino što mi smeta u tom našem radu je, u stvari, to smeta Đorđu, stalno menjanje ritma. Ili imamo puno posla, i ne znamo gde nam je glava - ili nastane zatišje. Dete ne može da se navikne na to. No, i Vlada i ja se trudimo da što više vremena posvetimo Đorđu. Vlada je malo popustljiviji u njegovom  vaspitavanju, dok ja hoću da budem stroga. Neki put možda preteramo, ali to je verovatno iz želje da mu pružimo sve najbolje, jer smo nas dvoje rasli s majkama.

Svima poznata kao kućna pomoćnica Tina iz TV serije »Pozorište u kući«, Ljiljanu ćemo uskoro ponovo videti u toj ulozi, u nastavku ove, jedne od naših najgledanijih humorističkih emisija. Snimljeno je već pet epizoda i glumica kaže da će biti još duhovitije od prethodnih. 

No, da li domaćičke poslove u svom domu prepušta nekoj drugoj Tini - ili ih sama radi?

- Rekla sam vam već da mnogo volim svoj stan i da mi je uloga majke i domaćice sada najveće zadovoljstvo. Doduše, možda sam malo kasno postala svesna toga, ali, verujte da uživam u tome. Prošla su me sva ona mladalačka ludovanja i da ja kao glumica imam neprikosnoveno pravo na to. Valjda sam sada postala zrelija, smirila sam se. 

Naš posao je isti kao i posao svake druge zaposlene žene. Jedina prednost mi je što ne moram rano da odlazim od kuće, nego za to vreme mogu da je sredim, spremim ručak. A to isto, jako volim. I Vlada voli dom. On se ne stidi čak ni da uradi neke poslove po kući. Njemu nije teško da usisa prašinu, dok je to za mene fizički napor.

Dok Ljiljanu tek treba da gledamo, u Vladino delo se već uveravamo. Scenografija za seriju »Tren«, koja se sada prikazuje je njegova, a radio je i za još dve velike TV serije koje smo videli -  »Otpisane« i »Vruć vetar«.

- Ovaj posao sam oduvek voleo - priča Vladislav. - Još kao student na arhitekturi bavio sam se njime i razmišljao kao o svom pravom zanimanju. To je lep i vrlo težak posao. Ja moram da znam sve da napravim - i svemirski brod, i rusko selo, i kaubojski grad. Sve što se na filmu ili televiziji vidi, sem glumca, je scenografija. No, to je meni zabava, i što je veća zabava, igra, to je kvalitet bolji. Zato i volim to što radim.

Zabava, igra, vlada i u domu Lašićevih. Nesputavani jedno od drugog, a ipak vrlo čvrsto vezani, žive život kao svaka prosečna porodica. Jedino što o njima ljudi žele više da znaju nego o drugima.

Napisala: Ljiljana Matejić (Nada, jul 1980.)


Podržite Yugopapir na Fejsbuku