Novembar 1973: U Splitu se ozbiljno razmatra "fuzija" fudbalera i košarkaša - košarkaši Jugoplastike, nezadovoljni sponzorskim tretmanom čuvene fabrike plastike, želeli bi da postanu deo sportskog kolektiva Hajduka i da se ubuduće zovu - KK Hajduk... Jedan od najpopularnijih igrača Jugoplastike Rato Tvrdić demantuje da je nedavno putovao u Strazbur da bi pregovarao o odlasku u pečalbu: "Samo sam išao u posetu najboljem prijatelju, bivšem hajdukovcu Ivici Hlevnjaku!"... Komentarišući najnovija istraživanja američkih psihologa i sportskih lekara o tome da su zapravo sportisti, umesto do sada neprikosnovenih glumaca i pevača, postali seks simboli današnjeg sveta, u domaćoj štampi objavljen je članak pod naslovom "Miki u senci Kaponje" - koji je svakako zabrinuo Mikija Jevremovića, a oraspoložio Dragana Kapičića... Kaponjin drugar Zoran Slavnić više ne mari za obožavateljke, već kako da dobije krov nad glavom! Kaže: "Oženio bih se još prvog dana kada sam upoznao moju Slavicu, ali, nažalost, ni ona ni ja nemamo stan!"... A na jugoslovenskom košarkaškom nebu pojavljuje se nova zvezda - 19-godišnji Mirza Delibašić, najbolji igrač Bosne, dobio je od trenera Novosela poziv u reprezentaciju...
"Mislim da su momentalno najbolji centri Ćosić, Marović, Jelovac i Jerkov. Najteže je pored Kapičića, Šolmana i Dalipagića u državni tim ući krilnim igračima, dok su među bekovima najuspešniji Slavnić, Simonović i Rato Tvrdić"
U podmlađeni državni tim, koji se trenutno nalazi na turneji po SAD, savezni trener
košarkaša Mirko Novosel uvrstio je talentovanog Mirzu Delibašića iz sarajevske Bosne.
- Za Mirzu je sreća što je Novosel
odredio reprezentativce pre početka ovog prvenstva - našalio se tim
povodom njegov klupski drug Zdravko Čečur. - Jer, da je "savezni" sačekao samo prva dva kola šampionata, mogao je i da se predomisli i od Delibašićevog puta u SAD ne bi bilo ništa...
Ovom začkoljicom za šalu uvek raspoloženi Čečur je očigledno aludirao na promenljivu formu vrsnog i atraktivnog
košgetera Bosne.
Kao što je poznato, Mirza
Delibašić je uz Dragana Kićanovića, bio najbolji igrač naše
juniorske reprezentacije koja je pretprošlog leta u Zadru osvojila Prvenstvo Evrope, a odmah posle toga je iz matične tuzlanske Slobode
prešao u ekipu sarajevskih studenata.
Međutim, u novom društvu,
Delibašić prošle sezone nije igrao u očekivanoj formi, pa je,
suprotno predviđanjima stručnjaka, tek sada zaslužio poziv u
najbolji državni tim.
- Prašina koja se bila uzvitlala oko
mog prelaska u Bosnu bila je nepotrebna i nikome nije koristila, objasnio je Delibašić, a meni je nanela veliku štetu, jer sam
kasnije, opterećen svim i svačim, igrao znatno slabije nego što
sam objektivno mogao.
Sada sam se, međutim, potpuno smirio i zato,
evo, igram znatno bolje. Ni oko Kićanovića i Živkovića ne bi
trebalo stvarati afere. Mlade ljude valja razumeti: svako hoće u
veći grad i klub.
Trebalo bi da klubovi pokažu više razumevanja i
sve »slučajeve« rešavaju međusobnim dogovorima, a ne da stalno
traže arbitražu republičkih saveza ili KSJ.
Sa malo dobre volje ta
tužakanja i afere, koji našoj košarci nanose veliku štetu, mogu
se sasvim izbeći.
Iako nije zadovoljan onim što je
dosad pružio u dresu Bosne, devetnaestogodišnji Mirza Delibašić
tvrdi da je u poslednjih godinu dana ipak znatno napredovao.
Porastao
je za jedan santimetar (sada je visok 197 sm) i umnogome popravio
fizičku spremu i težinu, što mu je, po ocenama stručnjaka, ranije
bio hendikep.
- U Slobodi mi je bio glavni zadatak da
postignem što više koševa, pa sam malo pažnje posvećivao ostalim
elementima igre - kaže Delibašić. - U Bosni sam znatno popravio igru u odbrani, a napredovao sam i u brzini i skokovima i konačno se
uklopio u ekipu. Sada igram racionalnije i sa manje napora...
Poziv u državnu reprezentaciju
predstavlja za ovog mladog košarkaša veliko priznanje, ali mu
nameće i obaveze. On više ne sme da, kao što je dosad ponekad
činio, igra samo za sebe, već mora da svoju igru potpuno podredi
interesima ekipe.
- U reprezentaciji nikome nije
obezbeđeno mesto, jer se, kao što se već pokazalo, bez svakog može
- rezonuje Delibašić. - Sada imamo najmanje 30 potencijalnih
reprezentativaca, tako da je i selektoru teško da među njima odabere
zaista najbolje.
Mislim da su momentalno najbolji centri Ćosić,
Marović, Jelovac i Jerkov. Najteže je pored Kapičića, Šolmana
i Dalipagića u državni tim ući krilnim igračima, dok su među
bekovima najuspešniji Slavnić (trenutno bez konkurencije!),
Simonović i Rato Tvrdić.
Trudiću se svim snagama da na turneji po
SAD što bolje iskoristim prvu šansu u državnom timu, a ako u tome
ne uspem nadam se da ću, s obzirom na moju mladost, dobiti još neku
priliku.
Delibašić se slaže sa ocenama da će
novo državno prvenstvo biti najkvalitetnije i najzanimijivije otkad
se kod nas igra košarka, ali ipak krug favorita za titulu svodi na
samo tri ekipe - Jugoplastiku, Crvenu zvezdu i Olimpiju.
Svojoj Bosni
predviđa plasman između petog i osmog mesta, a ubeđen je da će
za godinu-dve i ona konkurisati za šampionski tron.
- Bosna je najmlađa i u proseku rastom
najviša ekipa u Ligi, a neiskustvo je jedini razlog što sada često
osciliramo u formi.
U našim redovima ima nekoliko zaista retkih
talenata. Varajić, na primer, igra maestralno, Čečur je
fenomenalan klupski igrač, a 209 santimetara visoki omladinski
reprezentativac Radovanović, koji još raste, po svemu podseća na
sovjetskog asa Žarmuhamedova...
Kad otklonimo izvesne nedostatke i
steknemo neophodnu rutinu, malo ko će moći da nam se suprotstavi.
Mirza Delibašić želi da demantuje
priče koje su neosnovano za njim potekle - da je, ponesen varljivom
slavom sa košarkaških terena, podložan raznim iskušenjima i sklon
nesolidnom životu.
- Od svega toga tačno je jedino da sam
izvesno vreme - pušio! - tvrdi ovaj mladi košarkaš. - Istina je da
se kao student prve godine prava nisam baš proslavio, ali to ne
znači da ću zapostaviti studije. Naprotiv, stalo mi je da uspem na fakultetu isto koliko i u košarci.
Napisao: D. Čolović (Tempo, novembar 1973.)