Kad se sedne ispred televizora nedeljom uveče - pogleda se nova epizoda serije "Tale" u produkciji TV Sarajevo.
Kad se otvore TV Novosti: čita se priča o Branku Stankoviću, treneru fudbalera Crvene zvezde.
A kad se pazari nešto "fensi" - reke ljudi kreću ka Trstu, u omiljeni šoping turizam.
Obilaze se "Upin", "Standa", "Darvil" i brojne male trgovine koje, prema evidenciji Privredne komore u Trstu, uknjiže dnevno i po dva miliona lira prihoda - od jugoslovenskih kupaca!
Prevedimo to na naš dinar: Jugovići su 1978. u Trstu ostavili 750 milijardi starih dinara, kupujući najviše cipele i krpice, posebno majice i dečje stvarčice.
Kako prekratiti vreme u vozu ili autobusu?
Tog maja 1979, do Trsta se listala i nova Nada - a u njoj: članak o porodici popularnog glumca Dragana Zarića, koji je tih dana bio aktuelan kao "čarobnjak Zare", spreman da ispuni sve želje najmlađih gledalaca Nedeljnog popodneva TV Beograd...
... Kad su se pre četitri godine uselili u novi trosobni stan na Konjarniku, bio je to za komšiluk važan događaj. Govorili su - ovde stanuje Lepi Cane! Međutim, kad su ti isti susedi videli popularnog glumca da vuče cegere iz samousluge, da se sa svojim sinom igra u pesku... onda je mit o neobičnosti glumačkog života - srušen.
Ako i ima nekih posebnosti, to su svakako, veselost i zadovoljstvo koji karakterišu porodicu Zarić.
Ako i ima nekih posebnosti, to su svakako, veselost i zadovoljstvo koji karakterišu porodicu Zarić.
Brzorek, uvek spreman za zabavu, sa
mnogo šarma i duha, Zare nas je dočekao rečima:
 |
Bila je to samo šala. A ozbiljno: Beba
i Zare su mama i tata petipogodišnjeg Ivana i dve godine mlađe
Milice. Upoznali su se pre šest godina, kao studenti u Klubu
studenata tehnike, u Beogradu. Beba je arhitekta. Zare je glumac
Narodnog pozorišta, popularno lice sa TV ekrana.
Pamtimo ga kao
neodoljivog harmonikaša Lepog Caneta iz "Muzikanata". Bio
je Radule u seriji "Dva drugara", Sedlar u "Građanima
sela Luga", Milorad u seriji "Ljubav na seoski
način", pukovnik Marković, pa smešna služavka Đuka, poštar,
prednji deo krave u "Nevenu". U Nedeljnom popodnevu Zare je Čarobnjak, koji svim mališanima ispunjava želje.
- Nisam baš uvek u mogućnosti...
Inače, Ivan mi svaki dan piše po jedno pismo. Ima raznih želja...
Ivan i Milica su neopterećeni poslovima svojih roditelja. Naravno, to je zasluga i mamina i tatina.
- Ja sam kod kuće tata, nisam glumac. Klinci znaju šta radim. Morao sam da im objasnim gde to uveče idem i što me često nema kod kuće, da imam predstave i da je to moj posao. Beba, takođe često ide na put, pa se o deci brine devojka koju plaćamo. I tu smo imali sreću...
- Ja sam kod kuće tata, nisam glumac. Klinci znaju šta radim. Morao sam da im objasnim gde to uveče idem i što me često nema kod kuće, da imam predstave i da je to moj posao. Beba, takođe često ide na put, pa se o deci brine devojka koju plaćamo. I tu smo imali sreću...
Zbog očeve prezauzetosti, dešavalo se
da se otac i sin "igraju" preko ekrana. Tim povodom, Zare
nam je ispričao i jednu anegdotu:
- Ivan je bio mali kad se "Neven"
prikazivao. Imao je dve i po godine. Jedanput, dok me je gledao na
televiziji kako vozim bicikl, pokušao je da me imitira. Uzeo je svoj tricikl i
i počeo da vozi po sobi. Kad bi video da ja padnem i on bi se
prevrnuo - op, na glavu...
Beba i Zare su u braku šest godina. Za
sve to vreme ona nije, kaže, osetila teret pojedinih kućnih
poslova, koji se, po nekom nepisanom pravilu, uglavnom, pripisuju
ženi.
- Kad smo se uzeli, ja sam redovno
kuvao - iskren je Zare. - U stvari, nikad se u našoj kući nije pravilo pitanje ko će da skuva. Dok je Beba radila od sedam ujutro do
tri, obično sam ja preuzimao tu dužnost. Pre nego što pođem na
probu - skuvam ručak.
A ako vas baš zanima - ja odlično kuvam. U
poslednje vreme sam malo zatajio, pa jela pripremam samo kad gosti
dođu - da se napravim važan. Imam neke svoje specijalitete i ne
znam da kuvam po receptima.
Moja baba je bila Prečanka i odlično je kuvala. Bila je doktor za kuvanje. Ne može da se nađe domaćica
koja pravi takvu štrudlu od pileće džigerice, ili dukatiće... Baš prečansko "gubljenje" vremena.
Zapamtio sam:
dukatići se prave od finog testa i veličine su dukata. Prže se na masti, iziđu plikčići, pa se
onda preliju supom. Čista desetka iz klope!
Beba i Zare su rođeni Beograđani.
Zarićevi su stara beogradska porodica, a Beba je u stvari poreklom
Valjevka - po ocu, a po majci je Ličanka. Visoka, krupna, šarmantna
žena.
Zaretu, koga je kao mališana teško
bilo privezati za kuću i knjigu, danas je san upravo kućica u
cveću. Zasad ima lepo uređen stan i harmoničan dom. Zadovoljan
čovek koji ima mnogo razloga da bude optimista i da uživa u svemu
što je sebi izborio.
Šta sve, zapravo, ima Dragan Zarić? Veli,
idealnu suprugu, dobru i poslušnu decu - porodicu o kakvoj je samo mogao da sanja.
- Mogu da kažem da imam sjajnu ženu. Beba je velika lafica. Baš sam joj nedavno rekao: "Ja kao
da sam te pravio po svome". Takva ličnost je velika vrednost za
porodični mir i zadovoljstvo, koje imamo. Razumemo se izvrsno. Ima
trenutaka kad poželim da iziđem sam, da budem sam... To nikad nije
bio problem.
- Čovek ima potrebu za opuštanjem -
dodaje Beba. - Ima trenutaka kad poželi da istera neke svoje ludosti i da bude sam. Smatram da je brak spoj dve ličnosti
koje su izgrađene i ne mogu da shvatim posesivnost u braku. Mi
smo drugovi, prijatelji.
Kao što on mene treba da razume, tako moram i ja njega. To je najbolji lek za monotoniju koja se neminovno javlja u svakodnevnom poslu i u kući.
Jedna naša zajednička prijateljica se smejala kad sam joj rekla - kad bih se ponovo udavala, udala bih se samo za Zareta, i ne bih mogla da zamislim nekog drugog muškarca kraj sebe...
Kao što on mene treba da razume, tako moram i ja njega. To je najbolji lek za monotoniju koja se neminovno javlja u svakodnevnom poslu i u kući.
Jedna naša zajednička prijateljica se smejala kad sam joj rekla - kad bih se ponovo udavala, udala bih se samo za Zareta, i ne bih mogla da zamislim nekog drugog muškarca kraj sebe...
Kod Zarićevih ne postoji ni klasična
podela poslova.
- Zare je čovek koji uopšte ne deli
poslove na "muške" i "ženske" - nastavlja Beba.
- Kad sam rekla da bih se ponovo za njega udala, mislila sam na
čoveka koji mi u svemu potpuno odgovora, i po vaspitanju, po tome
kako vidi cvet, umetničku sliku, jednom rečju - senzibilna ličnost.
Naročito mi je pomogao kad su deca bila manja. Kad se Ivan
rodio, godinu dana nisam znala šta znači okupati dete. To je radio
Zare.
Porodica nikad nije smela da trpi.
Uprkos tome, poznato je da je Zare jedan od najzaposlenijih glumaca.
Bez sumnje, i za to je potrebna umešnost.
- Ja bih - objašnjava glumac - zbog
prirode svog posla trebalo da idem na sve nove predstave, filmove.
Ali, radije sam se vraćao domu koji ima svoje zahteve. Pokušavam
da nađem sredinu u svemu tome.
- Mi toliko živimo porodični život
- kažc Beba - da nemamo vremcna za onaj glumački, kao što svet
misli. O sedeljkama po kafanama nema ni govora. Ali, zato imamo česte
kućne posete, gotovo svake večeri dolaze naši prijatelji iz
školskih dana, uglavnom ljudi iz drugih profesija.
- Ne bih voleo da se protumači da se hvalimo - kaže Zare. - Naša deca rano ustaju - u pola sedam. A mi se nekad, kad zasednemo do kasno u noć, ujutro uspavamo. Tako jedno jutro, probudio sam se nešto posle devet.
Ustanem da vidim šta deca rade, kad u kuhinji Ivan već
servirao doručak, izneo salame, sireve... šolje za čaj. I sad je
to postala praksa. Kod nas u kući se radi i o tome se posebno ne
razgovara.
Po prirodi veseo, uvek raspoložen,
Zaretu je, veli, ponekad teško da uveri ljude da je u suštini on
ozbiljan, posebno kad je reč o poslu. Inače njegov duh i šarm
plene ne samo porodicu, prijatelje, već i svakog njegovog
sagovornika.
Kad smo ga pitali da li je jedan od onih miliona
muškaraca koji "vise" po utakmicama, o svojim navijačkim
strastima ispričao nam je sledeće:
- Jedan moj prijatelj me je
svojevremeno zamolio da mu nabavim karte za utakmicu Zvezda -
Panatenaikos. Pošto sam dobar s Miljanom, odlučim da odem njemu,
ali odmah nisam mogao da tražim karte.
Počnem okolo, naokolo, pa
kako ti je Zambata, a on će meni, pomalo ljutit, jer bolje da sam ga
pitao kako mu je Gagarin - reci koliko karata ti treba...
Ili, jednom
su me nagovorili da dođem na utakmicu. Rekoše mi da ću sedeti na
Zapadu, u 33. redu. To valjda, pravi navijači tačno znaju gde
ko sedi, imaju čak i svoja sedišta?! Odem da kupim kartu i tražim
jedan Zapad, 33. red. Tek onaj na blagajni proviri: "Cane, nemoj
da se praviš blesav, nema ovde redova, nije ovo pozorište..."
Uprkos svom tati, Ivan je uz majku
počeo da navija za Crvenu zvezdu. Reklo bi se čak da je Beba
okoreli zvezdaš.
Kad su domaćini neposredni i
gostoljubivi kao što su to Zarići, onda razgovoru nikad kraja.
Nastojali smo da ih mnogo ne zapitkujemo o poslovima, jer njih imaju
na pretek. Hteli smo da čujemo kako to Beba i Zare žive i kako oni
shvataju bračno zajedništvo, i oni su nam to jednostavno objasnili:
- O svemu se dogovaramo i ravnopravno
odlučujemo. Mi smo, pre svega, dva drugara...