Pages

▼

Veljko Rogošić, nenadmašni prvak i rekorder Jugoslavije u plivanju: Senzacija u Napulju (1971)

Jul 1971: Širom sveta, mnogobrojni ljubitelji džeza upućuju poslednji pozdrav slavnom trubaču Luju Armstrongu... Italija i Austrija, kao dve razumne države, rešile teritorijalne nesuglasice oko Južnog Tirola... Svetski trgovinski centar u Njujorku postaje druga najviša građevina u svetu... Lansiran Apolo 15, a njegovi astronauti Džems Irvin i Dejvid Skot postaju prva ljudska bića koja su se provozala "svemirskim taksijem" po Mesecu... U svetu i dalje najviše pažnje privlači holivudski par Elizabet Tejlor i Ričard Barton... Kod nas, novinari bi da spoje dvoje uspešnih i atraktivnih splitskih sportista - teniserku Tanju Kokezu i fudbalera Juricu Jerkovića... Ipak, Splićani imaju pametnija posla - okrenuti su poslednjem u nizu velikih uspeha superplivača Veljka Rogošića, koji prvi put pobeđuje na najpoznatijem evropskom plivačkom maratonu (Tempo donosi izveštaj pod naslovom: "Senzacija u Napulju"), i taj pobedonosni niz nastavlja narednih godina (o čemu piše zagrebački Zov u rubrici "Superzvijezde sporta")...    

"U jednom momentu ugledao sam peraja. Sledio sam se. Znao sam - ukoliko ih ugleda i Veljko, dohvatiće čamac i tada je sve gotovo. Strah je trajao samo nekoliko minuta. Srećom, peraja su nestala. Bili su to delfini"

Jutro je bilo hladno, duvao je vetar, noseći sa sobom tmurne oblake. To kao da nije mnogo smetalo najboljim maratonskim plivačima na svetu predvođenim Argentincem Horacijom Iglesijasom i Meksikancem Đulermom Ečevarijom, koji su samo u prošloj sezoni na mnogim maratonima u svetu zaradili više od 50.000 dolara. 

Među njima, sasvim neprimećen, bio je i naš višestruki reprezentativac Veljko Rogošić, zajedno sa svojim novim trenerom Dikijem Bojadžijem, pobednikom mnogih maratona, koji je prihvatio poziv Rogošića da mu pomogne na najpoznatijem evropskom maratonu - Kapri-Napulj.

Drhtao je od hladnoće dok se mazao kitovom mašću. 

Nije mu bilo lako, trebalo je plivati više od sedam, možda i više sati.

To je bio drugi pokušaj Veljka Rogošića.

Pre toga, preplivao je stazu od Supetra do Brača, dugu 17 km za odličnih 3 sata i 15 minuta. Sada je trebalo plivati više od 35 kilometara, po uzburkarom moru

- Ne brini Veljko, osam puta sam plivao od Kaprija do Napulja, jednom sam bio i pobednik. Poznajem dobro stazu, svaki talas, ja ću te voditi - tešio ga je Diki Bojadži, brat Atine Bojadži, prve Jugoslovenke koja je preplivala La Manš.

Kada su posle 10 kilometara javili da vodi malo poznati Jugosloven Rogošić, mnogi nisu ni poverovali u to. 

Mislili su da neće izdržati, za petama su mu bili Iglesijas i Ečevarija, koji nisu mogli da se pomire da izgube 1.000 dolara, koliko je iznosila prva nagrada.

- Veljko je plivao ravnomerno, od 58 do 63 zaveslaja u minuti. Znao sam da će izdržati, čak sam u sebi govorio - biće prvi, iako nisam to smeo glasno reći. Često je tražio čaj, glikozu, pepsi-kolu. 

Posle četiri sata naišla je kriza. Osetio sam to, video sam mu po licu. Smanjio je broj zaveslaja na 58. 

Skočio sam u vodu i plivao pored njega oko kilometar. Imao sam pravo na to - pričao nam je Bojadži.

Iglesijas i Ečevarija su ostali pozadi, više od 500 metara. Već je počeo da se nazire Napulj.

Veljko se plašio morskih pasa. Čuo je priče da ih ima u ovom delu Sredozemnog mora.

- U jednom momentu ugledao sam peraja. Sledio sam se. Znao sam da ukoliko ih ugleda i Veljko, da će dohvatiti čamac i tada je sve gotovo. Strah je trajao samo nekoliko minuta. Srećom, peraja su nestala. Bili su to delfini.

- Napred Veljko, još samo malo, još dva kilometra, bodrio ga je Diki.

- Znao sam kako se oseća. Ti poslednji metri su najteži, čini se da nikada nećeš stići do obale. Koliko puta sam se ja tako osećao. Veljko je izdržao sva iskušenja. Čuli smo već zvučnike koji su najavljivali dolazak Jugoslovena Veljka Rogošića. 

Tačno posle 7 časova, 43 minuta i 51 sekunde, Veljko je kročio na tlo, dočekan od 10.000 turista i građana Napulja. To je bila retko viđena slika. Veljko je bio svež, kao da nije preplivao 35 km, kao da nije proveo blizu 8 sati u vodi - priča Bojadži, i sam ponosan na uspeh svog štićenika.

Italijanski as i jedan od najboljih maratonskih plivača na svetu Đulio Travaljo nije startovao, iako je bio prijavljen. Pre trke su ga uhvatili grčevi, ali mnogi misle da se uplašio jake konkurencije. 

On je inače i rekorder ove staze - 7:33,00. Rogošić je postigao drugo najbolje vreme - deset minuta slabije. Da je išao na rekord, možda bi i srušio rekord Travalja.

Od 38 plivača koliko je startovalo, 24 su završila trku. Poslednji 24-ti, Burhama iz Kuvajta stigao je čak celih 5 sati posle Rogošića, naš maratonac Risto Bimbilovski, svetski rekorder u dužini plivanja baterflaj stilom, bio je 23. - četiri sata posle pobednika.

Koliko je veliki uspeh naseg Rogošića govori i podatak da je najbolji egipatski plivač Abu Heif stigao na cilj čak 14-ti.

- Dobili smo mnogo poziva da učestvujemo na maratonima u Kanadi i SAD, gde su nagrade za prvo mesto čak i 5.000 dolara.. Savetovao sam Veljku da ih ne prihvati. Njemu ne odgovara mnogo hladna voda.

U Kanadi i SAD se pliva na jezerima gde je voda više nego ledena. 

Veljko će plivati na dva maratona u Siriji u septembru, a sredinom avgusta plivaće od Hvara do Splita u dužini od 35 kilometara, rekao nam je Bojadži. - On je fenomenalan, odlično pliva, izdržljiv je i ja verujem da uskoro neće imati konkurenta u svetu. Šteta što do sada nije učestvovao na maratonskim trkama.

Ahmed Zorkani, generalni sekretar međunarodne plivačkc maratonske federacije, odmah nakon trke pružio je ruku Rogošiću:

- Bravo, vi niste plivač - vi ste torpedo!

Oni koji poznaju Zorkanija, i koji znaju da on retko deli komplimente, znali su da je naš Veljko dobio do sada najveće priznanje.

Napisao: M. Micković (Tempo, jul 1971.)


*****



"Od 1959. godine osvojio je više od stotinu naslova prvaka Jugoslavije u različitim disciplinama slobodnog, delfin i mješovitog načina plivanja, 1500 puta obarao državne rekorde i tako dokazao da je naš najbolji plivač svih vremena"

Više se od četrdeset tisuća na obali okupljenih Napolitanaca, te mnogobrojni gledaoci koji su pratili natjecanje posredstvom svojih televizora, divilo snažnom mladom čovjeku, koji je preplivavši stazu od 37 kilometara od Caprija do Napulja za 7 sati, 32 minute i 50 sekundi, živahno iskočio iz vode i zatražio limunadu! 

Ostali su natjecatelji - a stizali su s osjetnim zakašnjenjem - padali s nogu od iscrpljenosti i tražili bolnička kola!

Nitko, pa ni dežurni liječnik utrke nije mogao suzdržati usklik:

- Pa to je fenomen! Njegova snaga zbunjuje!

A 33-godišnji Rogošić doista je fenomen koji zbunjuje - poslije te naporne utrke, njegovo srce koje inače udara 55 puta u minuti, imalo je samo 80 otkucaja, da bi se već poslije dvadeset minuta potpuno smirilo, a tlak mu je bio gotovo nepromijenjen!


Plivač nad plivačima



Zanimljivo je da je taj uzorni sportaš, po zanimanju inženjer za organizaciju rada u brodogradilištu "Split" postao plivački maratonac gotovo slučajno. On je, naime, od 1959. godine osvojio više od stotinu naslova prvaka Jugoslavije u različitim disciplinama slobodnog, delfin i mješovitog načina plivanja, 1500 puta obarao državne rekorde i tako dokazao da je naš najbolji plivač svih vremena.

A tada je slučajno dobio poziv da sudjeluje na maratonu u talijanskom gradu Riccione. Rogošić priča:

- Oduvijek sam mogao dugo plivati, ne osjećajući uopće umor, te sam trenirajući prelazio dnevno na desetke kilometara. 

Otputovao sam u Riccione i uvjerljivo pobijedio na stazi dugoj šest kilometara. 

Slijedeće se godine, 1970, stvar ponovila, a onda je došao službeni poziv da sudjelujem na svjetskom prvenstvu. I tu sam stigao prvi. 

Bila je to prava senzacija - pobijedio sam dotadašnje svjetske prvake: Talijana Travaglia, Argentinca Iglesiasa, te Meksikanca Echevariju. A taj sam uspjeh ponovio još dvaput!


A kada se pojavi morski pas?



U toku maratona natjecatelji su izloženi mnogim opasnostima - od nevremena do morskih pasa. Ali, Rogošic kaže:

- Sve je lako kad nema morskih pasa. Strah me hvata već i pri samoj pomisli da bi se pas mogao pojaviti, a kamoli kad ga primijetimo! 

Ja sam, eto, imao nezaboravan susret s tom morskom nemani: pratio me stotinjak metara, udaljen samo nekoliko metara!... Zastao sam na trenutak, prešao na drugu stranu čamca i u strahu nastavio plivati sve dok nije stigao gliser s naoružanim mornarima koji su ga pucajući otjerali. Tek mi je tada laknulo.

Mnogobrojni pehari, plakete, značke, zastavice i stotine ostalih trofeja što krase Rogošićevu sobu gotovo su jedini razlog da taj "jadranski titan" još i ne pomišlja da napusti aktivni sport!

Jer, kaže on, "entuzijazam je jači od svega drugoga: i od mukotrpna vježbanja, i od novčanih nagrada koje nisu baš toliko privlačne kako se priča, i od opasnosti što vrebaju."

Napisao: Joko Slavina (Zov, 1973.)




Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)