"Zanimljivost ove jedinstvene rang-liste je i ta što su se na njoj našli predstavnici svih naših generacija, ali koja ipak kazuje da je ova današnja u gro planu, što je svakako i razumljivo, jer je ona imala i najviše uspeha na međunarodnoj sceni"
U grupu sportova o kojima se u poslednjih petnaestak godina sve češće govori — pre svega zahvaljujući uspesima na najvećim takmičenjima — ubraja se i košarka,
možda i jedini naš sport za koji bismo mogli da kažemo da se nalazi ako ne u vrhu onda pri samom vrhu svetske rang-liste.
I zato nije ni čudo što je i u košarci
sve češća tema: ko je najbolji jugoslovenski košarkaš svih vremena?
Da li ta počast treba da pripadne Ivi Daneu, ili pokojnom Radivoju Koraću, dvojici barjaktara one generacije koja
je u stvari i prva počela da trasira put svim današnjim uspesima, ili pak najsjajnijim zvezdama današnjeg novog talasa,
Krešimiru Ćosiću ili Draganu Kićanoviću?
Da bismo na pijedestal najboljeg postavili zaista najboljeg, pozvali smo u pomoć i najpozvanije da o tome kažu svoj sud, četvoricu dosadašnjih selektora i trenera našeg nacionalnog tima: Nebojšu Popovića, Aleksandra Nikolića, Ranka Žeravicu i Mirka
Novosela.
Popović: Gec ispred Đerđe
Krenuli smo od najstarijeg među
četvoricom selektora.
To je Nebojša Popović, koji je decenijama uz naš danas najuspešniji sport.
Bio je igrač i
reprezentativac, trener i selektor, visoki funkcioner.
Ponikao
je u onoj generaciji »zvezdaša« koja je deset puta zaredom
ponela titulu najboljeg u zemlji.
Predvodio je reprezentaciju na prvom svetskom šampionatu, na mnogim velikim takmičenjima u
prvim posleratnim godinama.
A i danas, iako se nalazi na odgovornim
novinarskim dužnostima u beogradskoj televiziji, on se nije odrekao
sporta.
Predsednik je Beogradskog košarkaškog saveza.
Nebojša Popović, kada smo mu
postavili pitanje: ko je najbolji naš košarkaš svih vremena, nije
se dvoumio.
Ivo Daneu - rekao je odmah.
Ali, kada je pokušao da sastavi »idealnih 12«, naravno, po njegovom ukusu, prilično se namučio.
Ipak, izdiktirao nam je rang-listu dvanaestorice najboljih:
1. Ivo Daneu, 2. Krešimir Ćosić, 3. Radivoj Korać, 4. Dragan Kićanović, 5. Zoran Slavnić, 6. Aleksandar Gec, 7. Vilmoš Loci, 8. Petar Skansi, 9. Josip Đerđa, 10. Damir Šolman, 11. Rato Tvrdić, 12. Nikola Plećaš
- Možda bi na ovoj rang-listi
bilo mesta i za Ljubodraga Simonovića - dodao je Popović - ali, pošto on već poduže vremena nije među reprezentativcima to ga nisam ni uzeo u obzir, mada bi po svojim kvalitetima svakako zaslužio da se nađe među "idealnih 12".
Nikolić: Prednost ovoj generaciji
Aleksandar Nikolić, stručnjak izuzetnih kvaliteta, praktičar i teoretičar, najduže
je bio "glavnokomandujući" u državnom timu.
Nekadašnji as, reprezentativac, kao trener i selektor predvodio je
»plave« bezmalo punih 15 godina.
On je, u stvari, i tvorac one prve
naše »zlatne generacije« čiji su glavni igrači bili u to vreme
još golobradi momci: Daneu, Korać, Đerđa, Đurić, Nikolić,
Kristančič... i koja se prvi put u istoriji jugoslovenske košarke
probila do vrha (na EŠ u Beogradu 1961), da bi zatim dogurala i do
titule vice-šampiona sveta.
Taj poznati i veoma cenjeni stručnjak,
koji već nekoliko godina sa uspehom vežba najpoznatije
italijanske klubove, odgovarajući na naše pitanje rekao je:
- Teško je upoređivati različite
generacije, teško je reći da li je, recimo, Korać bio bolji od
fenomenalnog Ćosića, da li je Kićanović veći majstor od Josipa
Đerđe... Ali, kad je pitanje najboljeg među najboljima, onda tu
za mene nema dileme, jedan je Ivo Daneu!
Za razliku od svog prethodnika,
Nikolić na svoju rang-listu nije stavio nijednog asa iz one prve košarkaške generacije, pa čak ni dvojicu rasnih
majstora kao što su bili Vilmoš Loci i Aleksandar Gec, uz
obrazloženje:
- Ipak, današnja generacija je
igrački jača, što pokazuju i rezultati. Danas se igra virtuoznije, snažnije, brže, modernije, efikasnije...
Dokaz da Aleksandar Nikolić više ceni
sadašnju generaciju »plavih majstora« najbolje ilustruje i
njegova rang-lista dvanaestorice najboljih, na koju je stavio samo četvoricu svojih nekadašnjih izabranika. Uostalom, notirajmo je:
1. Ivo Daneu, 2. Krešimir Ćosić, 3. Radivoj Korać, 4. Nemanja Đurić, 5. Josip Đerđa, 6. Damir Šolman, 7. Dragan Kićanović, 8. Dražen Dalipagić, 9. Petar Skansi, 10. Rato Tvrdić, 11. Nikola Plećaš, 12. Zoran Slavnić.
Međutim, bez obzira što je na
Nikolićevoj rang-listi današnja generacija u većini, na jedan
podatak vam skrećemo pažnju: među petoricom najboljih nalaze se četvorica bivših
reprezentativaca!
Žeravica: Ivo je bio bez mana
Ranko Žeravica, koji je na kormilu
državnog tima 1965. nasledio Aleksandra Nikolića, i na toj funkciji
se zadržao sve do završetka Olimpijskih igara u Minhenu (1972), može
da se pohvali onim što nije u stanju nijedan od četvorice bivših i sadašnjih selektora.
Jer, za ono vreme od kada je on preuzeo brigu
u najboljoj selekciji »plavih« naši košarkaši su uspeli da
zabeleže i dva do danas nedostignuta podviga: titulu svetskog prvaka
(Ljubljana 70) i jedinom olimpijskom medaljom - srebrnom (Meksiko
88).
Ko je, po Žeravici, najbolji košarkaš
Jugoslavije svih vremena?
- Ipak, Daneu! Zašto? Zato što bi
on, u to sam ubeđen, možda jedini mogao sa velikim uspehom da igra i
u ovoj današnjoj generaciji. I da, kao što je to bio i u svoje
vreme, opet bude najbolji!
To je zaista vanserijski igrač, u kojem su se slile sve odlike pravog
majstora: imao je izuzetan pregled igre, bio je uvek besprekorno
fizički pripremljen, važio je za sjajnog tehničara, posedovao je
snagu, brzinu, racionalnost, šut...
Dakle, sve što traži i ova
današnja, moderna košarka. I uz sve to - Ivo je bio borac bez mane,
do nezamislivih granica.
Pošto je već »proglasio« najboljeg, Ranko Žeravica je sastavio i svoju rang-listu preostalih 11, koja
ima sledeći redosled:
1. Ivo Daneu, 2. Krešimir Ćosić, 3. Radivoj Korać, 4. Dragan Kićanović, 5. Nemanja Đurić, 6. Petar Skansi, 7. Vilmoš Loci, 8. Josip Đerđa, 9. Dražen Dalipagić, 10. Miodrag Nikolić, 11. Nikola Plećaš i 12. Zoran Slavnić
Novosel: Plećaš ispred Kiće!
I na kraju, došli smo do četvrtog, sadašnjeg selektora - Mirka Novosela, za kojeg bi se moglo reći da je i rezultatski najuspešniji, s obzirom da je on za vreme svoje "vladavine" doživeo samo jedan "kiks" (umesto planiranog zlata na Svetskom prvenstvu u Portoriku pre dve godlne osvojio je »samo« srebro), a ostvario ono što
nijednom njegovom prethodniku nije pošlo za rukom - "plavi" su
dvaput, i to uzastopno, postali prvaci Evrope.
I onda nije ni čudo
što je Mirko Novosel bio jedini među četvoricom selektora koji
na počasno mesto nije postavio legendarnog Daneua nego svog glavnog
igrača - Krešimira Ćosića.
Međutim, promovisanje popularnog Ćose
u najboljeg košarkaša svih vremena nije jedino priznanje koje je
Novosel ukazao današnjoj, u stvari, generaciji »svojih« igrača.
Jer, na njegovoj rang-listi, za raziiku od Nikolića, među petoricom najbolje rangiranih iz »novog talasa« u jugoslovenskoj
košarci nalaze se njih čak četvorica: Ćosić, Plećaš, Šolman i
Jelovac!
I što posebno pada u oči: Novosel uz
Ćosića i Daneua postavlja Nikolu Plećaša, za kojeg su mnogi, a
često i sam Plećaš, tvrdili da ga novi selektor ne ceni dovoljno,
što je Novosel svojom rang-listom na najbolji način i demantovao.
A sad pogledajmo kako je i kojim redom
Mirko Novosel svrstao »idealnih 12« jugoslovenskih košarkaša po
svom ukusu:
1. Krešimir Ćosić, 2. Ivo Daneu, 3. Nikola Plećaš, 4. Damir Šolman, 5. Vinko Jelovac, 6. Radivoje Korać, 7. Rato Tvrdić, 8. Josip Đerđa, 9. Dragan Kićanović, 10. Zoran Slavnić, 11. Petar Skansi i 12. Aleksandar Gec
Montreal - šansa za Kićanovića
Dakle, pošto smo čuli mišljenje sve
četvorice naših selektora, stručnjaka koji su u proteklih 25
godina predvodili »plave« timove na međunarodnoj sceni,
sigurno će biti zanimljivo da na osnovu njihovih rang-lista načinimo
i onu za koju bi se moglo reći da je »idealna«, na taj način
što ćemo za svako mesto dodeljivati poene.
Od 12 do 1 (prvi 12,
poslednji 1 poen), da bi zatim, njihovim zbrajanjem, mogli da
»proglasimo« i najboljeg jugoslovenskog košarkaša svih vremena,
mada to i tri glasa prema jedan jasno kazuju da od boljeg, bar dosad,
nije bilo od Ive Daneua, da je odmah iza njega Krešimir Ćosić, da
je treća pozicija pripala tragično nastradalom Radivoju Koraću...
Zanimljivost ove jedinstvene rang-liste
je i ta što su se na njoj našli predstavnici svih naših
generacija, ali koja ipak kazuje da je ova današnja u gro planu.
To
je svakako i razumljivo, jer je ona imala i najviše uspeha na međunarodnoj sceni.
To
je svakako i razumljivo, jer je ona imala i najviše uspeha na međunarodnoj sceni.
Medutim, to ne znači da je i ova
rang-lista večna, s obzirom da već posle predstojećih Olimpijskih
igara u Montrealu može doći do izvesnih rokada.
To se najpre odnosi na Dragana Kićanovića, nove zvezde u jugoslovenskoj (evropskoj i svetskoj) košarci, koji je i pored kratkog reprezentativnog staža trenutno dospeo na četvrto mesto.
Ima idealnu šansu da jednog dana na počasnom tronu pretekne čak i iegendarnog Ivu Daneua.
To se najpre odnosi na Dragana Kićanovića, nove zvezde u jugoslovenskoj (evropskoj i svetskoj) košarci, koji je i pored kratkog reprezentativnog staža trenutno dospeo na četvrto mesto.
Ima idealnu šansu da jednog dana na počasnom tronu pretekne čak i iegendarnog Ivu Daneua.
Ali, sve dotle, dok ga Kićanović ili bilo ko drugi ne skine sa trona najboljeg, Ivo Daneu će zadržati epitet najvećeg majstora koji se ikada pojavio u jugoslovenskoj košarci.
Napisao: Tomislav Marković (Tempo, mart 1976.)
Ivo Daneu ob prejetju zlatega reda: "Brez pomoči soigralcev mi ne bi uspelo!"
Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)