Pages

▼

Boa, najveća nada YU rocka '82: Ne pamti se da je u Lapidariju rulja tako skandirala i nekoga zvala

Januar 1982: Ozzy Osbourne priprema turneju po Americi, na ulaznicama krupnim slovima piše: "Nije za normalne ljude!"... Depeche Mode objavljuju svoju prvu veliku ploču "Speak and Spell", nadajući se da će u nekoj doglednoj budućnosti snimiti još neku... Škotska pevačica Aneka (superhit "Japanese Boy") takođe je snimila svoj prvi LP, s razlogom se ne nadajući ničemu... "Smeli cvet", nagrada Republičke konferencije SSO Srbije u oblasti muzičkog stvaralaštva za 1981. dodeljuje se Nadi Kolundžiji, pijanistkinji iz Beograda i sastavu - Šarlo Akrobata... Šarlo je pobedio i u godišnjem izboru kritičara okupljenih oko magazina Džuboks - em grupa godine, em album godine ("Bistriji...), em instrumentalista godine (VD)... A ko je proglašen za najveću nadu (veću i od nižeplasiranih grupa U škripcu i Disciplina kičme)? "Ove godine, izbor najveće nade jugoslovenskog rocka u Džuboksovom glasanju kritike bio je vrlo jednoličan. Titulu je premoćno osvojila Boa. Budite u toku sa onim što vas čeka iduće godine! Najbolji način za početak je da pročitate intervju koji je sa njima načinio Aleksandar Žikić... "

"Mi smo imali jedan izvrstan koncert u Lapidariju i to nam je bilo, na neki način možda čak biti ili ne biti. To je bilo prije jedno pet mjeseci i rulje je bilo strahovito puno, došli su svi ovi iz bandova zagrebačkih, kritičari, svi živi su došli. U Lapidariju se može na prste izbrojat da je rulja tako skandirala i toliko nekoga zvala" 

Napolju je sve belo, sneg neprekidno veje, automobili idu na Zapad, a radijatori u mojoj sobi se polako hlade. Decembar, ‘81. kopni... šta će nam doneti sledeća godina? Panem et rock’n’roll? Nešto dobro? Bou? Nadam se da hoće.

U jednoj od pauza koncerta Classix Nouveaux upoznajem se sa momkom koji na reveru ima "Metal Urbain" bedž, menadžerom jedne od najperspektivnijih domaćih grupa, dogovaramo se za sutrašnji intervju -  Nema problema, momci će te čekati sutra u 10 u "Diana baru". Ne, neće svi doć’, bit' će tu klavijaturista i... ne znam, netko još ...

 Sutradan u deset (ili koji minut kasnije) stižem u Intercontinental, pronalazim bar, ulazim i osvrćem se ... gde li su, možda još nisu stigli? 

Ipak tu su, u separeu (ili tačnije za stolom odvojenim od ostalih malim zidom) klavijaturista i vokal Mladen Puljiz i gitarista i povremeni vox Slavko Remenarić. 

Udobnije se nameštam u stolici, uključujem vernog Sonyja i priča počinje da se odmotava zajedno sa trakom:

- To je jedna karakteristična stvar bila što se tiče našeg djelovanja, jer mi smo, u biti, još prijatelji iz detinjstva, Slavko, Igor (Šoštarić, bubnjar) i ja. Mi smo djelovali unutar jednog kruga i pripremali se za taj projekt, čisto ... interno, dok nismo došli do jednog određenog nivoa i dok nismo zaključili da je vreme da izađemo van. 

Nismo svirali u nekim... sastavima, niti se pojavljivali previše do unatrag godinu dana, kad smo počeli nastupati po zagrebačkim klubovima. Nije to bilo pitanje samo nekog tehničkog nivoa, uostalom svi imamo klasično muzičko obrazovanje (Raspitujem se kakvo) Pa, Slavko i ja smo uzimali privatne časove, a Igor i Damir (Koišpić, basista i prateći vox) su... samouki. 

Dakle, nije bio problem u nekakvoj tehničkoj prezentaciji, što je ja mislim jedan od glavnih problema sa mlađim grupama, nego je bilo pitanje sazrijevanja ideja, čekali smo da osjetimo... Pojavljuje se mnogo grupa koje su jače idejno nego što se tiče te prezentacije materijala.

- Znači, vama je Boa ujedno i prvi i prvi ozbiljniji projekt. I koliko to sve otprilike traje?

- To je počelo, ja mislim, unatrag... čak bi se moglo reći devet godina. Nas dvojica smo radili razne eksperimente, imali smo magnetofon, četvorokanalni, pa smo eksperimentirali sa više vrsta glazbe... 

Kakve? Pa, recimo kombinacije elektronske i akustične glazbe i tome slično. Tako se to razvijalo, i nakon izvjesnog vremena smo odlučili da... došao je čas da krenemo. 

Igor, Slavko i Ja stanujemo u krugu od sto metara, dok je Damir... prije smo imali druge basiste koji nisu bili baš na dovoljnom nivou... on je iz Zadra i studira u Zagrebu. Kad smo se s njim spojili, sve je funkcioniralo izvrsno.

- Negde sam pročitao, ne znam sad baš tačno, ali kao "Boa, koja je u sebi svarila uticaje novog romantizma i Talking Heads"...

- (Smeh) To baš nije mnogo... logično ...

- Zato i pitam. Ipak, nekih elemenata ima i to je neosporno.

- Ma, svakako da ih ima, ali... mi niti se protivimo da nas svrstavaju, niti da nas ne svrstavaju. Znam, znam, mora se radi lakše manipulacije, samo što je to, čini mi se, ipak lakša strana svrstavanja - recimo, to su novi romantičari, sad imamo i novoromantični band i sve u redu. 

Prvenstveno je kod nas problem u tome što čim se pojavi neki band koji ima određeni stil... i sad čim se pojavio jedan senzibilitet koji nije bio toliko prisutan na našoj sceni, a to se desilo istovremeno sa novim romantizmom, oni... tako da se potpuno zanemaruje, recimo, muzika, premda... ne može se reći da i u muzici nema nekih elemenata, međutim, novi romantizam kao pravac ima čisto jednu svoju ideologiju, svoj način odevanja, način ponašanja, način prihvaćanja muzičkih utjecaja, što kod nas, mislim, nije slučaj...

Slavko: Tu ima još i što mi koristimo funk elemente, a funk se često sada kod nas poistovećuje sa novim romantičarima.

Ako gledaš tako, možeš nas - ovo sad čisto uvjetno govorim - isto upoređivati sa grupom Linx, sa Ultravox... ma nas su do sada upoređivali... od Joy Division, do Talking Heads i do Classix Nouveaux. 

Ja to mogu shvatiti, to je... kad te čovjek prvi puta čuje onda to... on mora nekako... mislim da je to u redu, samo ako se to nastavlja dalje, onda je već ono...


Pojačalo narihtano prema polymoogu od Sala Soloa



- Primećujem da vas je zagrebačka štampa veoma lepo prihvatila.

- Pa čuj, bilo je OK. Mi smo imali jedan izvrstan koncert u Lapidariju i to nam je bilo, na neki način možda čak biti ili ne biti. To je bilo prije jedno pet mjeseci i došli su... rulje je bilo strahovito puno, došli su svi ovi iz bandova zagrebačkih, kritičari, svi živi su došli.

Mislim, na prijašnjim koncertima se bila stvorila takva atmosfera da je sad trebalo pokazati... Tini Varga nas je miksao onda bio, joj onda smo bili stvarno napravili urnebes, kužiš... u Lapidariju se može na prste izbrojat da je rulja tako skandirala i toliko nekoga zvala. 

I onda je u biti to puklo i osvojili smo i štampu i publiku, tada je sve počelo uzbrdo i snažno...

- Da, stvarno, ne sećam se da sam pročitao neko loše mišljenje. "Džuboks" je rekao svoje posle Beogradskog festivala...

- To na Beogradskom festivalu je bilo prilično... mislim, kužiš, došli smo gore i mislim da si primjetio da zvuk, isto i sad na koncertu, da zvuk orgulja nije kako treba, jer one su sada bile uključene u pojačalo koje je bilo narihtano prema polymoogu od Sala Soloa i ne smijemo ništa dirati, ali opet si mogao zamijetiti da je zvuk orgulja specifičan i da je ... da se sviraju na jedan poseban način. 

Dok u Beogradu ... ja inače synthesizer ne koristim, naročito ne onaj koji su nam dali u Beogradu ...

- Uopšte ne koristiš ili...

- Na ploči ću koristiti, ali na koncertima nikad ne koristim i... ovaj, sad, synthesizer je bio gore, a dolje električni klavir, kužiš, i to je bilo ono - takva kombinacija za mene da... osim toga, ja stojim kad sviram, a ovo mi je bilo nisko, pa sam morao ovak’ klavijature dole (smeh).

- Drugog dana ste imali orgulje, bilo je bolje.

- Imali smo, ali su to opet bile... to su bile one baš klasične orgulje, mada je meni mnogo bolje kad je tu i strings, ali sad, ono... nema veze, bilo je bolje. (Zapitkujem još malo o nekorišćenju synthesizera) Da, mislim to je što se tiče synthesizera... to... to treba strahovito paziti i moje je mišljenje da je greška ako synthesizer tebe koristi, a ne ti njega i onda tu dolazi puno gluposti koje se rade. 

Mi bismo hteli da svemu što serioznije pristupimo, pa sad ne ulazim toliko u to, a u studiju ćemo sa Tinijem imati dosta vremena da se to može čisto... da se ipak nešto napravi sa synthesizerom, premda, mislim, sad je tu već postalo trend ko će bolje koristiti synthesizer, ne znam, ko će - ono - izmislit čudo... za to ćemo sad imati neke šanse, ali da smo ovde snimali, mislim, to... utopija čista, znaš (Znam, znam, na žalost p.a)

- Kako je uopšte došlo do toga da se povežete sa Tinijem?

- Pa, čuj, nas je prvi zamjetio Paolo Sfecci, ovaj... bubnjar iz Valjka i on je trebao biti koproducent, s nama, međutim, to je sad, pošto idemo u Švedsku, otpalo. 

U svakom slučaju, on je rekao ljudima okolo da je to dobro i tako, stvorio određeni interes, a mi smo to potvrdili na koncertima. Tini je došao na našu probu, on je... njemu se to već svidjelo na tom koncertu kad nas je slušao, došao je i mislim... dosta je pomogao da mi odemo u Švedsku, pošto je on uložio određeni rizik što se toga tiče. 

Čak bi se usudio reći da je to dosta na njegovom ličnom uvjerenju da je to dobro. To je pomoglo i kod diskografske kuće (valjda su i one već ukapirale da im se više isplati da pošalju ljude kod Tinija i dobiju izvrsno snimljenu i produciranu ploču, nego da se ovde džabe maltretiraju p.a.) 

Ma, kod nas producenta ni nema. Ako ćemo istinu reć’ postoje ljudi koji znaju snimit’ određeni instrument i koji ti mogu pomoći, međutim, produkcije nema, ako uspoređujemo sa produkcijom kakvu rade evropski producenti... nebo i zemlja!

Od gitarista najviše cjenim Frippa, onda sad ovaj Belew!



- Opet se vraćamo na Beogradski festival, novi romantizam, orgulje i krug se, naravno, zatvara synthesizerom. U vezi sa tim: Mogli bismo sada malo o uticajima. Meni je jedan solo koji si ti odsvirao na synthesizeru tako povukao na Enoa...

- (srećni osmeh) Pa, slušni neki služni staž svakako postoji, ali... ne znam kako bih ti to sad rekao - postoje ljudi koji su upoznati sa tim - mi smo takvu nekakvu furku isfurali prije nego što smo u biti bili upoznati sa kretanjima... mene su neki kritičari odveli kod sebe doma i govorili mi o određenim sastavima o kojima ja u biti nisam imao pojma.

I onda sam ja slušao i ostao sam... puf. Možda direktno neki muzički elementi i nisu bili, ali mi smo... takav neki senzibilitet smo pogodili. (Složim se, Mladen nastavlja) 

Mi smo u suštini, od početka bili prvenstveno zainteresirani za evropsku glazbu, za evropski zvuk. Nas toliko Amerika ne privlači, njihov način produkcije i to. I mislim da je taj izraz naših ličnosti bio od samog početka primenjen na taj način da se bazira na evropskoj kulturi, i tu je došlo do nekog spoja, jer su u biti svi ti bandovi orjentirani na Evropu.

Recimo ovi... Talking Heads - oni jesu američki band i funk je, međutim producent je evropski i to zvuči na neki način evropski koliko god to bilo... Afrika, simo-tamo, ima neki evropski prizvuk. 

Ili, recimo, Ultravox koji snimaju u Koelnu. Utjecaji... ja ne znam koliko je to kod drugih iz banda prisutno, ali kod mene lično je bio utjecaj "Low" ploče Davida Bowieja, mislim da je to, ako bih mogao, to je i to što si ti rekao za Enoa, mislim to je istina i to si primjetio izvrsno. 

Ta ploča je jedina bila od te muzike koja me je furala do recimo unazad godinu dana negde, ona "Warszawa" stvar... mislim, za mene je to možda jedna od najvažnijih ploča koje sam, ovako, čuo...

- A kako stoje stvari sa Slavkom?

- Pa, ja se nisam nikad povodio direktno za nekim utjecajima. Kao gitaristu... od gitarista najviše cjenim Frippa, onda sad ovaj Belew! Mislim, ja sam bio... klasiku sam prije svirao (Mladen upada: On je imao klasične koncerte na gitari) i meni je pristup gitari, električnoj, bitno drugačiji bio i shvatio sam da tu treba puno raditi, jer se radi o maltene sasvim drugom instrumentu. 

Zbog toga verovatno mnogi gitaristi počinju odmah sa električnom gitarom, mada ne znam koliko je to... Meni je taj neki lični pristup instrumentu strahovito važan, možda i najvažniji od svega i bitno je kod mene da je gitara ravnopravan instrument i da ravnopravno sudjeluje u stvaranju zvuka.

Mladen: Mislim, to je stvar jedna - možemo govoriti o tome uslovno - taj utjecaj klasične glazbe, mislim, mi smo... dosta smo se furali na to bili, međutim, unatrag nekoliko godina smo shvatili da u biti, ako se samo time baviš, postaješ rob te glazbe i, ono... čisti reproduktivac, u većini slučajeva, kužiš i onda smo odlučili totalno raskinut’ s tim i jedino preuzet' ono teorijsko znanje koje može koristiti kod komponiranja i to. 

Jer čovjek svoje ideje ne može tako... ukalupiti. Jednostavno si pod utjecajem toga, recimo sviraš neku stvar koja ti je zadana i kad komponiraš te elemente koristiš, jer ih imaš gotove. I zato smo totalno preokrenuli čisto pristup instrumentu recimo, on je za gitaru totalno promenio, ja sviram orgulje na jedan čisto ritmičan način, što manje moguće, ono, petljam po njima. 

Sviram ih u biti kao udaraljke, punim zvuk, imam jedan spoj zvuka melotrona sa zvukom orgulja i... udaram po njima, kužiš. 

Mislim, kontrolirano, ali shvatio sam ih, naročito na bini, kao jedan način ekspresivnog... ispoljavanja, šta ja znam, emocija, da ne sedim tamo i čačkam nešto po njima, nego da snagu nekakvu pružim.

Pogledaj samo Briana Enoa, on fakat nije... u usporedbi sa jednim Rickom Wakemanom... ovaj mu može bit’ profesor deset godina. 

Ali kad pogledaš šta je jedan i drugi napravio, tu važnost na svjetskoj rock sceni, mislim da je Eno u takvoj jednoj prednosti, pogledi Enoa sežu deset godina unapred, dok je Wakeman, ono, totalno prizemljio i može svirati muziku za četrdesetogodišnjake. 

Pa ova grupa Sky... to je veselje (smeh)...


Uticaj "Stanara" na "Noćne sjene"



Sledi kraći razgovor o snimanju (predstojećem tada, a dok ovo čitate verovatno već privedenog kraju) albuma kod Tinija ("Mi smo u biti imali takav stav da nam se ne žuri - bolje snimit’ ploču pa je napravit’ pošteno nego sad... snimit je tek toliko da je imaš". "U vitrini", dodaje Slavko), dok Slavko ispisuje tekstove "Stola" i "Majčinog cvijeta". 

- Saznajem razloge njihovog nedolaska u skadarlijsku Pivnicu i da će nakon snimanja albuma svakako doći do Beograda. Pročitam sveže ispisane tekstove i naravno postavim pitanje o njima. Radi ih Slavko i...

- Za par tekstova je inspiracija potekla direktno iz nekih filmova, ne da komentiram te filmove, nego je to čisto jedan utisak koji sam dobio i koji je ostao u meni. 

Koje filmove? Pa, za ovaj "Majčin cvijet"... to sam posle "Apokalipse" Kopoline, pa onda ... "Noćne sjene", to je Polanski, ovaj, "Stanar" i to... "Odvratnost", hteo sam tu atmosferu. 

Ne volim taj previše direktan pristup temi ili pronalaženje nekakve poruke po svaku cijenu... u "Stolu" su mi ljudi nalazili svakakve stvari, a to je u biti mnogo jednostavnije, to je jedan pijanac pod stolom, jedan običan motiv, s tim da je ono u refrenu... tako, kontrast između njega i nekakvog urednog radničkog života. 

Većina tekstova se bazira na uobičajenim motivima, iz života, dosta općenitim, a ja ga nastojim razraditi na jedan zanimljiv način, a ne iznositi direktno... neke poruke... činite ovo, ne činite ovo.

Mladen: Prvo se radi muzika, pa onda dođe tekst (Ko radi?) Većinu ideja ja donesem, a onda se kanalizira kroz svakog člana sastava, mi imamo jedan demokratski pristup, svaki od nas na svoj način pristupa tome i obrađuje to na neki svoj način i sad se to ocjenjuje što valja, a što ne valja.

Dosta studiozno pristupamo svakoj stvari, pravimo po nekoliko verzija i biramo najbolju. Onda je obično snimimo i onda Slavko prema atmosferi radi tekst. Nastojimo da to bude jedna cjelina...

Izvrsna celina, dodao bih samo, pošto se ovaj intervju polako, ali neumitno približava svome kraju.

Materijal za album je do sada gotov i mislim da nema mesta sumnjama u njegovu vrednost. Boa (a čuli ste i Tini) veruje u tu ploču. Što se mene tiče - sa punim pravom, a ostaje još par meseci da se to u potpunosti potvrdi - 1982. čeka na njih i siguran sam da je neće izneveriti. Happy New Year!

Napisao: Aleksandar Žikić, snimio: Dražen Kalenić (Džuboks, januar 1982.)



Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)