Ljiljana Kontić i Dragomir Bojanić, porodična poseta: Kako je Gidra u Japanu postao Entoni Zmija

Avgust 1981: Najpopularniji praškasti sokić Fla-Vor-Aid i ovog leta osvežava i nagrađuje: potrebno je da na adresu agencije Borba pošaljete pet praznih kesica - i već ste u konkurenciji za nagrade: kolor TV prijemnik, 5 portabl TV prijemnika crno-belih, 10 radiokasetofona, 100 sportskih kapa Fla-Vor-Aid. Znači, dve litre vode + 200 grama šećera + odabir jednog od tri ukusa: limun, malina i narandža = avgustovske vrućine se lakše podnose!... Stop kupovanju krpica u Trstu, Solunu, Londonu, Parizu! Pamučni kombinat Vranje raspisuje YUMCO - Jugoslovenski modni konkurs u cilju stvaranja jugoslovenske modne kolekcije. Nagrađene modele Vranjanci će otkupiti i serijski proizvoditi sa zaštitnim znakom - YUMCO... Na Univerzijadi u Bukureštu, jedinu zlatnu medalju od jugoslovenskih sportista osvojila je atletičarka Breda Pergar u veličanstvenoj trci na 3000 metara... Leposava Lokica Stefanović, balerina i arhitekta, izjavljuje: "Muškarci ne žele da se bave baletom ne zato što imaju predrasuda, već zato što su velike lenštine!"... Legendarnom Dolinom heroja na Tjentištu ovog leta odzvanjali su glasovi dece sveta okupljene u međunarodnom dečjem logoru prijateljstva. U toku dve nedelje ovde je boravilo 400 mališana iz 19 zemalja (Alžir, Čile, SSSR, Bugarska, SR i DR Nemačka, Kuba, Švedska... ), deca iz naših republika i pokrajina, kao i pioniri iz 23 bosanskohercegovačke opštine... A čime se ovog leta bavi porodica popularnog glumca Gidre Bojanića?

"Jednom prilikom na frankfurtskom aerodromu moja koleginica Nemica s kojom sam snimao film, srela je neke naše direktore. Čula ih je kako psuju. Odmah im je prišla i pitala ih da li me poznaju. Poručila im je da me pozdrave mnogo i rekla: Znate, on isto tako govori kao i vi"

Nije ljudima iz javnog života, pa ni ljudima uopšte, lako da podnesu teret ljubopitljivosti, naročito ne one koja zadire u njihovu privatnost. Ali, kad su ti isti ljudi jednako bogati u svom intimnom svetu, kao i u svom poslu, onda ni za radoznale, ni za njihove sagovornike nema omeđenih tema. 

Upravo takav utisak stekli smo u dvočasovnom razgovoru s našim domaćinima Ljiljanom (široj javnosti znana kao glumica beogradskog Narodnog pozorišta Ljiljana Kontić) i Dragomirom Gidrom, poznatijim više van njegove matične kuće Jugoslovenskog dramskog teatra.

Za uži krug poznavalaca ovih ličnosti dovoljno je reći Ljalja i Gidra. Međusobno se tako oslovljavaju.

- Gidra kaže da sam prezime Bojanić uzela samo za žiro račun - kroz šalu veli Ljiljana.

U porodici Bojanić upoznali smo i trećeg člana - 11-godišnju Jelenu koja je, svojim povremenim upadicama, razotkrivala svoju detinju prirodu, ali i prirodu svojih roditelja.

Pitome oči na nasmejanom licu, graciozni pokreti, naučeni u baletskoj školi koju Jelena pohađa, učinili su da pogled ne skidamo s nje.

- Nismo strogo odredili da bude balerina, objašnjava Ljiljana. - Neka ide četiri godine, pa će posle sama odlučiti. Gidra i ja sigurno ne bismo voleli da se Jelena posveti glumi. Glumica mora da ima mecenu, inače da počinje kao ja to bi bilo vrlo teško.

Jelena je stalno okružena glumcima, često je sa svojim roditeljima na snimanju, ali o glumi nije razmišljala. Možda će, kaže, biti dečji psihijatar...

Ljiljana i Gidra su u braku više od 15 godina, ali se mnogo duže poznaju. 

Sreli su se još na Akademiji. 

Vezu su održavali dok je Ljiljana, posle studija, bila u pozorištu u Titovom Užicu, pa zatim u Vršcu. Venčali su se po njenom povratku u Beograd.

Jedno vreme Ljiljana je bila honorarac u beogradskom Narodnom pozorištu, a onda je dobila stalni angažman. 

Već desetak godina igra epizodne, ali sjajne likove. Prvu veću rolu imala je u "Gorskom vijencu", kao sestra Batrićeva.

Gidra je imao nešto drukčiji glumački put. 

Završio je u Kragujevcu gde je i rođen, srednju školu za preradu mesa, voća i povrća ili "konzervatorijum", kako ovu školu u šali naziva. 

Godinu dana je radio u fabrici konzervi "Crvena zvezda" i istovremeno vodio dramsku sekciju pri ovom kolektivu.

Njegov amaterski rad bio je vrlo brzo primećen.

Na jednom festivalu dobio je ponude da dođe u kragujevačko pozorište. Odatle se upisao na Akademiju u Beogradu i već posle prve godine studija postao je član Narodnog pozorišta.

Bez sumnje, neosporan talenat učinio je od Gidre, jednostavno rečeno, glumčinu.

U Nikšiću je žena stub kuće

- Da li je uspeh ipak samo njegova zasluga, ili je tu imala udela i supruga Ljiljana?

- Na Akademiji sam bila vrlo ambiciozna, ali onog trenutka kad sam se udala za Gidru, bila sam svesna da će u interesu porodice gluma morati da trpi. Valjda je to nama ženama u krvi.

Mislim da kad je jedno istureno, ono drugo mora da bude povučeno. U našoj situaciji je prirodnije da Gidra bude taj koji ide napred. 

Ja sam potpuno stala iza njegovih leđa. Naša zajednica sigurno ne bi mogla da se održi, da smo oboje težili uspehu. Da sam i ja išla na snimanja koliko Gidra, puklo bi davno.

Ljiljana je u pravu kad kaže da je žrtvovanje ženama u krvi.

Ali, mi bismo rekli da je to iskonsko u njoj svojstveno i crnogorskoj majci i ženi.

Jer, Ljiljana je po ocu Crnogorka, odrasla u Nikšiću, u sredini gde je žena stub kuće.

Da se ne stekne pogrešan utisak, Gidra jeste često van kuće, ali je veoma vezan za svoju porodicu. Bilo gde da je na snimanju, najmanje tri puta dnevno telefonira svojoj Ljalji i Jeleni.

- Kad bih sad išao van zemlje, na duže, vodio bih i kćer i ženu, kaže Gidra. - Nisam više za hotele, a pravo da vam kažem ne mogu ni svakih pet minuta da telefoniram. Nije to više zbog ljubavnih mora, nego da l’ Jelena ima krajnike, da li je Ljalja bolesna. Uz njih bih i lakše radio.

U Gidrinom životu je odista bilo mnogo inostranih ponuda. Kao vestern junak, poznat pod imenom Entoni Gidra, ubrao je ogroman uspeh.

Ispričao nam je nekoliko anegdota vezanih za svoj nadimak, koji je dobio davno, ali je u inostranstvu dobro poslužio, jer se lako piše i izgovara na stranom jeziku.

- Na jednom narečju u Sardiniji, Gidra (piše se Qhidra) znači zmija, objašnjava nam. - Imao sam tu nesreću da su me u Japanu prevodili kao Entoni Zmija, a igrao sam plemenitog brata u prvom vesternu, a u četvrtom šerifa koji spasava sina.

To je stvaralo zabavu kod stranih producenata, pa su Japanci za moj nadimak morali da nađu drugi prevod.

Jugosloveni - najcenjeniji građevinari

Gidra odista nije zmija. Plemenita, snažna i impresivna ličnost, širokogrud - jednom rečju ljudina! 

Dok razgovara, ne voli da "podučava", niti da "zadire". On prosto priča.

Nije mogao u ovom druženju da se otme utisku koji je poneo iz Iraka, gde je nedavno boravio.

I dok smo letnju vrućinu hladili čašama piva, (Gidra je vodio računa da ne budu prazne), slušamo neverovatnu priču:

- Našao sam se tamo, jer se tad prikazivalo sedam mojih filmova. Imao sam sreću da razgovaram s vodećim političarima. 

Saznao sam za nameru da će se ovde nafta pretvoriti u žito, da će se ponovo napraviti Mesopotamija. Na oko 300 hektara, ako ceo projekt uspe, mogle bi da budu četiri žetve različitih kultura godišnje. Video sam oglednu parcelu koja se zove "Džamaila". Zamisao je da buduća žitorodna polja hrane 80.000 Arapa.

Naš PKB i "Dunav-Tisa-Dunav" grade "Džamailu".

Zadivilo me je da su Jugosloveni tamo najcenjeniji partner. Gradilište me je podsetilo na naše radne akcije, a barake u kojima stanuju su nalik na švajcarske kućice. Tu su i naselja "Dedinje", Knez Mihailova ulica, "Viline Vode"-  zavisno koji je kraj gradilišta i kakav u pitanju...

Provodeći nas kroz Irak, Gidra nam je otkrio i svoju ideju da se o tome napravi fiim.

Voleo bi da u tome uspe, kao što bi želeo da se cela zamisao oživotvori. Smatra da bi to bila prava stvar za ovaj svet u kojem su milioni gladni.

Svetski putnik. Sa svakog putovanja ispričao nam je poneku zanimljivost. Tako je na red došla i Španija.

- Vidim, muškarac ide tri metra ispred žene i pitam producenta šta to znači. On mi objasni da je to poštovanje tog "đavoljeg" muškarca, što se ne bi moglo reći za ove naše...

Gidra voli i sočno da opsuje. Što se psovki tiče, i tu je imao (ne)zgoda.

- Jednom prilikom na frankfurtskom aerodromu moja koleginica Nemica s kojom sam snimao film, srela je neke naše direktore. Čula ih je kako psuju. Odmah im je prišla i pitala ih da li me poznaju. Poručila im je da me pozdrave mnogo i rekla: "Znate, on isto tako govori kao i vi".

Detetu ljubavi nikada nije mnogo

Gidra je i čovek od humora. To mu mnogo pomaže u porodičnom životu.

- U teškim situacijama, Gidrino osećanje za humor je dragoceno,  naglašava Ljiljana. - Posedujem i ja smisao za humor, ali je to više crni humor, dok je Gidrin vedar, životan.

Ali Gidra ima i dramskih uloga u kući.

Čovek je koji može mnogo toga da istrpi, ali onog časa kad prsne, može sve da se desi.

Međutim, za naš brak je najvažnije da poštujemo jedno u drugom ličnost i njenu nezavisnost. Nema ništa samo za njega ili samo za mene.

Ljiljana i Gidra su veoma upućeni jedno na drugo, a Jelena im je, kažu, centar života.

- Nosi nas zajednički vetar, veli Gidra. - Ljalja trepti nada mnom. Za porodicu je veoma važan fluid kojim nas spaja.

- Ne postoji ništa što pred Gidrom ne bih rekla,  nastavlja Ljiljana. - O svemu s njim mogu otvoreno da pričam. Mora da postoji tolerantnost i širina. A naša sreća je dete, kćer Jelena, naša nada, strepnje, bezgranična ljubav...

- I zezanje, dodaje Gidra...

Naravno, to je samo Gidrin stil izražavanja, inače je pritom mislio da otac deci treba da bude i drugar. Jer, kako reče, životna aksioma mu je da detetu ljubavi nikad nije mnogo.

Razgovarajući o porodičnom životu, pitamo domaćine, čija je uloga u kućnim poslovima veća?

- Gidra nema veza s kućnim poslovima, kaže Ljiljana. - Kad počne da radi, u kuhinji, napravi darmar. On je od dragocene pomoći kad treba dete odvesti lekaru ili kad od kasapina treba doneti dobro meso. Uostalom, ne želim da on gubi energiju na šerpe i lonce.

Stan kod Kalemegdana u kojem živi porodica Bojanić je jednostavno namešten, prednost je data prostoru. Verovatno da to ima veze i sa širinom njihovog duha. Vikendicu još nemaju, ali su na Rudniku kupili plac i želja im je da sagrade jednu belu kućicu - za porodični mir.

Ovih dana Ljiljana i Gidra su na snimanju fllma "13. jul". S njima je i kćer Jelena. Tu će, kao crnogorska majka, Ljiljana prvi put imati veću ulogu od svog supruga, kome je dodeljena epizodna uloga ideologa, zelenaša.

Ali, bez obzira na uloge, Ljiljana i Gidra su uvek jedno. Bar smo takav utisak poneli.

Napisala: Danica Božović (Nada, avgust 1981.)