"Uvek najpre izaberem tekst. Uverena sam da je tekst najvažniji i da tek posle njega dolazi muzika. Ne verujem da bi uspela da izvedem ne znam kako dobru kompoziciju ako joj je tekst prazan, bez smisla"
Devojka o kojoj su govorili zvala se Neca Falk
i nastupala je na festivalima, pevala šlagere, tu i tamo po koju
šansonu i... i tražila sebe.
Isti ti poznavaoci su već tada
primetili da Neca pomno izabire svoje pesme, iako se i nije imalo baš
mnogo birati.
Prošle su godine i sada Neca izlazi
pred nas sa svojim novim diskografskim ostvarenjem i bar na prvi
pogled nešto pretencioznim naslovom: "Najjači ostaju"
ali već posle prvog slušanja strahovito ste blizu trenutku u kojem
i sami počinjete da verujete toj tvrdnji.
Da li se je zaista našao
pravi čovek i to uobličio, izveo Necu na pravi put?
Posle drugog slušanja shvatate da je
taj čovek Neca sama, da je sama našla put, prokrčila šumu i
zasadila novo drvo.
Veliko i snažno, izraslo iz dugo i pomno
negovanog semena.
Shvatate da iza te ploče stoje godine napornog rada, godine traženja i ronjenja po mutnoj bari, zvanoj i "jugoslovenska zabavna muzika".
Ali sve, pa tako i ova priča, ima svoj početak.
Shvatate da iza te ploče stoje godine napornog rada, godine traženja i ronjenja po mutnoj bari, zvanoj i "jugoslovenska zabavna muzika".
Ali sve, pa tako i ova priča, ima svoj početak.
I tako negde krajem šezdesetih godina, u Mariboru svirali su momci, poznati pod imenom "Rdeči dečki"
(Crveni dečaci), a pred mikrofonom je stajala Neca Falk, sićušna
devojka sa snažnim glasom i velikom željom da uspe.
Prelazak u
Ljubljanu približavao je tom cilju, ali i festivalima. "Vesela
jesen" pa "Slovenska popevka", pa opet "Vesela
jesen" - Neca se našla u krugu iz kojeg, činilo se, nije bilo
izlaza.
Uvođenjem šansonjerskih večeri, odnosno pesama slobodnih
formi na naše festivale, Neca dobija novu šansu, ali i to je bio tek
korak između prošlosti i budućnosti, između stvarnosti i njenih
želja.
Početkom 1977. Neca snima svoj prvi album "Danas",
prvu pravu slovenačku pop-ploču, koja nailazi na nikakav prijem
publike, ali još jednom potvrđuje da je Neca na pravom putu.
Posle
izlaska kasete "Vsi ljudje hitijo" (Svi ljudi žure) to
postaje jasno, ali istovremeno najavljuje i jednu više nego plodnu
saradnju sa poznatim kantautorom Andrejom Šifrerom.
Neposredno posle toga, saradnjom sa grupom "Atomsko sklonište", koja je
rezultirala snimkama "Zaspao si u mojoj kosi" i "Tvoje
su oči pune rose" - Neca se vraća rocku i definitivno zacrtava
svoj budući put, kojim ipak konačno kreće tek januara ove godine
sa izlaskom singla "Samo najjači ostaju / Toliko vrediš koliko
daš", pilot-pločom upravo izašlog albuma "Najjači
ostaju".
- U tvojem dosadašnjem radu našla si
se na raskršću šansone i rocka, negde na sredini između Andreja
Šifrera i Atomskog skloništa, što potvrđuje i izbor pesama na
albumu "Najjači ostaju" - pet Šifrerovih i tri kompozicije
Atomaca?
- Ploča je već sama po sebi
stilski veoma različita, njena jedinstvenost je pre svega u
aranžmanima, tehnici snimanja i činjenici da sve kompozicije pevam
ja.
Razlike izmedu pojedinih autora (Šifrer, Tomaž Domicelj, Dave
Cooke, "Atomci") su tako velike, da je nemoguće govoriti o
bilo kakvom konceptualnom albumu.
I "Svi ljudi žure" i već
poznate dve kompozicije grupe "Atomsko sklonište" su
ponovo obrađene, ujednačene sa ostalima i u tome je osnovni draž
njihovog ponovnog snimanja i uključivanja na ovu ploču.
- Koliko nam je poznato, tvoji prijašnji
planovi su uključivali snimanje samostalne ploče sa "Atomskim
skloništem"...
- Tačno. Međutim, nije bilo ni
novaca ni vremena da se učini nešto tako. Po tom planu bi druga
ploča bila više šansonjerska, sa puno Šifrerovih pesama. Ali,
mislim da je i ovako rešenje uspešno i dobro.
Izbegli smo ono "malo
ovog, malo onog", izbegli smo ono ofucano "za svakog po
nešto", a ipak dobili ploču koja je istovremeno i jedinstvena i
različita po pristupu svakoj kompoziciji. Ima tu i rock’n’rolla
i balada i reggaea i popa i "slobodnih formi" ali
jedinstvenošću timskog rada dobili smo muziku za koju mogu u svako
doba kazati: muzika Nece Falk!
- Primećujemo da sve pesme koje pevaš nešto govore, da nisu prazno šlagersko brbljanje...?!
- Primećujemo da sve pesme koje pevaš nešto govore, da nisu prazno šlagersko brbljanje...?!
- Uvek najpre izaberem tekst.
Uverena sam da je tekst najvažniji i da tek posle njega dolazi
muzika.
Ne verujem da bi uspela da izvedem ne znam kako dobru kompoziciju ako joj je tekst prazan, bez smisla.
Upravo iz toga i proizilazi moja saradnja sa Andrejom Šifrerom.
Ne verujem da bi uspela da izvedem ne znam kako dobru kompoziciju ako joj je tekst prazan, bez smisla.
Upravo iz toga i proizilazi moja saradnja sa Andrejom Šifrerom.
- Već si deset godina profesionalno na
pop sceni. Kad bi sada ponovo počinjala, šta bi menjala?
- Ne znam. Teško je odgovoriti na
takvo pitanje.
Kad bi tada znala što sada znam, sigurno bi sve bilo drukčije.
Ovako... u stvari, nije mi žao pređenog puta, nije mi žao pesama, rada uloženog u njih.
Možda jedino energije, koju sam već od samog početka mogla uložiti u nešto slično ovom što sada radim.
Kad bi tada znala što sada znam, sigurno bi sve bilo drukčije.
Ovako... u stvari, nije mi žao pređenog puta, nije mi žao pesama, rada uloženog u njih.
Možda jedino energije, koju sam već od samog početka mogla uložiti u nešto slično ovom što sada radim.
- Da li si ikada pomišljala da se i
sama latiš komponovanja, autorskog rada...?
- Mislim da sam i kao pevačica
autorica. Interpretacija tuđeg teksta, tuđe melodije je na svoj
način autorski rad. Pokušavala sam i nešto malo sa komponovanjem,
ali je to ispalo tako tužno, da ne bi ni pokušala da to otpevam.
Srećom, oko mene je dovoljno stvaraoca čije pesme mogu da prihvatim
kao svoje, da im dodam nešto iz sebe i osetim kao svoje vlasništvo.
Pri tome nije važno da su to pesme kakve bi i sama komponovala, da
se kojim slučajem i time bavim. Važno je da ja tu pesmu osetim, da
proniknem u njenu srž.
- Uvodna pesma "Samo najjači
ostaju" (autor Tomaž Domicelj) mnoge navodi na pomisao da se
radi o tipičnoj rock ili rock’n’roll ploči. Međutim, što se
više bližimo kraju, sve si mirnija i nežnija, da bi sve skupa
zaokružila izvanrednom interpretacijom kompozicije Joni Mitchell sa
slovenačkim prevodom Andreja Šifrera ...
- Nisam ni želela da to bude u
celini rock album. Ne želim da se do kraja opredelim. Uostalom,
tekstovi su tako snažni da je bilo nužno da se početna napetost
malo umiri, bar ona vanjska. Čini mi se da unutrašnja raste do
zadnjeg akorda, do zadnjeg atoma.
- I šta sada?
- Ništa i sve. Najpre jesenska
promocionalna turneja - prvo Slovenija a onda i druge republike. Uskoro
počinjem sa radom na materijalu za treći album, ali o tome je
suviše rano pričati. U svakom slučaju bit će to nastavak rada u
stilu "Najjači ostaju"!
Razgovarao: Daniel Levski, snimio: Tone Stojko (Džuboks, jun 1980.)
Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)