"Inače, Dražen i Aca su neverovatan par. U toku utakmice prilaze, psuju, vređaju. I ja njih onda psujem. Svašta. Ja nešto kažem sudiji, odmah pritrči Dražen, vuče me za ruke, psuje. Nisi ni trepnuo, a eto već Ace, prilazi, šutne me u nogu. Stvarno su kao tandem ubitačni i u igri i u prekidima. Posle toga, sve u redu, zezamo se. Ma, nisam ni ja cvećka"
1. deo razgovora
Bek kojeg Moka Slavnić kao trener uvede u igru sa petnaest godina - mora da bude dobar bek. Vanserijski. Jer, takav ritam je imao Dražen Petrović i zatim Aleksandar Đorđević, za prijatelje - Sale.
Sada ima devetnaest godina i na spisku
reprezentativaca je već dve godine. Igrao je oko četrdeset utakmica
za reprezentaciju, ali je teško reći koje su zvanične, a koje
nezvanične.
Na uobičajno novinarsko ophođenje sa Vi - nasmejao se i zamolio da pređemo na ti.
Na uobičajno novinarsko ophođenje sa Vi - nasmejao se i zamolio da pređemo na ti.
Na zakazani sastanak je došao u
pratnji tri devojke, a direktor hotela "Putnik" je po
konobaru poručio da je ljut na košarkaše "Partizana",
jer su napravili neke nerazumne račune.
Sale se kune da pojma nema o čemu se radi.
Sale se kune da pojma nema o čemu se radi.
Stanuje stotinak metara dalje, a hrani
se u hotelu. Hoteli valjda imaju svetske normative o količini
košarkaških kalorija.
Mamina hrana je za obične smrtnike.
Mamina hrana je za obične smrtnike.
- Kakav je osećaj biti
osamnaestogodišnja beba?
- U ovom sam timu već četiri godine, a
za to vreme odrastu i prave bebe. Znate, danas deca jako brzo rastu.
Valjda zbog hrane. Istina je da je ekipa "Partizana"
sastavljena od klinaca, ali su to sve uglavnom iskusni prvoligaški
igrači.
Lep je, u stvari, osećaj kad vas nadimkom "Partizanove bebe" vežu za jednu drugu generaciju, doduše fudbalsku, koja je harala i u Evropi. Trenutno najviše igramo Divac, Paspalj i ja i trebalo bi da budemo predvodnici novog beba-talasa.
Lep je, u stvari, osećaj kad vas nadimkom "Partizanove bebe" vežu za jednu drugu generaciju, doduše fudbalsku, koja je harala i u Evropi. Trenutno najviše igramo Divac, Paspalj i ja i trebalo bi da budemo predvodnici novog beba-talasa.
- Da li se to odnosi i na jugoslovensku
košarku?
- Za Divca sam ubeđen, a bilo bi
neskromno da govorim o sebi. Imali smo paklenu juniorsku
reprezentaciju, prvaka Evrope, pa treba sačekati da svako od nas
dobije svojih pet minuta i u seniorskoj ekipi.
- Šta je sve oprošteno bebama, što
se ne prašta pečenim košarkašima?
- Pošto je košarka ozbiljan posao,
greške se plaćaju na isti način. Mada, čini mi se, da od ove
godine u "Partizanu" postoji malo bolji odnos prema mlađim
igračima, ali ne toliko da bi smetalo ostalima. Sportisti su jako
osetljivi ljudi.
- Na dođoše se uvek gleda ispod oka.
Kako "Partizanove bebe" prihvataju bebe iz unutrašnjosti?
- To bi trebalo da pitate Divca i
Paspalja. Od prvog dana sam Paspaljov cimer i njegovi su utisci
neverovatni, prosto je čovek oduševljen. Bilo je, ono, znaš kad te
dohvate beogradski mangupi. Stvarno mi je rekao, Sale, ne
mogu da verujem, ovo je strašno.
- Utisak je da si nestrpljiv. To se
posebno ogledalo prošle godine kad je došao Vilfan.
- Jesam. Nestrpljiv sam i mislim da sam s
pravom nestrpljiv. Da sam malo više igrao u prošlom prvenstvu, sada
bih igrao daleko bolje.
Prošle godine smo bili peti i to je za mene neuspeh "Partizana". Igru su nosili stariji igrači i ubeđen sam da bismo to mesto uzeli da sam i ja provodio više vremena u igri. Trener je mislio drugačije...
Prošle godine smo bili peti i to je za mene neuspeh "Partizana". Igru su nosili stariji igrači i ubeđen sam da bismo to mesto uzeli da sam i ja provodio više vremena u igri. Trener je mislio drugačije...
Dolari ispred ugleda
- Očigledno je bio primoran na
ustupke, jer je bilo mnogo dobrih bekova.
- I to ponekad ne valja, mada narod kaže
da od viška glava ne boli. Iskreno da kažem, kad je Vilfan došao,
strašno mi je bilo krivo. Taman sam pomislio kako smo posle Moke
ostali Obradović, Zorkić i ja i da ću u igri provoditi po dvadeset
minuta, pa i više.
Ispalo je da sam grao manje nego kod Moke Slavnića i to me strašno pogodilo. Smatrao sam klinački, preambiciozno, da je došlo moje vreme, a drugi mi ga kradu.
Druga
stvar, mnogo sam naučio od Vilfana.
- Sticao se utisak da je Vilfan samo Slovenac na privremenom radu u Beogradu.
Ispalo je da sam grao manje nego kod Moke Slavnića i to me strašno pogodilo. Smatrao sam klinački, preambiciozno, da je došlo moje vreme, a drugi mi ga kradu.
- Sticao se utisak da je Vilfan samo Slovenac na privremenom radu u Beogradu.
- Možda samo u početku, jer je bilo
malo odbojnosti prema njemu. Posebno kod nas bekova. Znali smo da je
nestašni dečko jugoslovenske košarke, a u stvari se pokazalo da je
mirniji od svih nas.
Izgleda da je igrao u mnogo mirnim sredinama, jer ovde, kad se podžapamo, nije mogao da dođe do izražaja.
U početku je i Pera imao krut stav, verovatno podstaknut našom odbojnošću. Ali, kad je odlazio rekao je da mu je to bila najlepša košarkaška godina.
Izgleda da je igrao u mnogo mirnim sredinama, jer ovde, kad se podžapamo, nije mogao da dođe do izražaja.
U početku je i Pera imao krut stav, verovatno podstaknut našom odbojnošću. Ali, kad je odlazio rekao je da mu je to bila najlepša košarkaška godina.
- Ovih dana se u novinama pojavila vest
da je Obradoviću potvrđena kazna od petnaest meseci zbog
saobraćajne nesreće koju je izazvao. Igra "Partizana" će
tako pasti na tvoja pleća. Da li je to prevelik teret?
- Prvo da kažem da je Željko u ovom
trenutku najbolji plejmejker u zemlji. To sve govori.
Ne igra lepo za oko, ali je strašno racionalan, ubitačno igra odbranu. Nijedan đak Ace Nikolića ne može da omane.
Ne znam, strašno me pogodilo onakvo pisanje u novinama, ogromni naslovi, kao da je Željko zločinac stoleća. Sreća je što je Željko stabilna ličnost, jer bih ja šiznuo načisto.
Ljudi sada misle da je kabadahija, pijanica, maltene ubica. A takvog momka treba svećom tražiti.
Ne igra lepo za oko, ali je strašno racionalan, ubitačno igra odbranu. Nijedan đak Ace Nikolića ne može da omane.
Ne znam, strašno me pogodilo onakvo pisanje u novinama, ogromni naslovi, kao da je Željko zločinac stoleća. Sreća je što je Željko stabilna ličnost, jer bih ja šiznuo načisto.
Ljudi sada misle da je kabadahija, pijanica, maltene ubica. A takvog momka treba svećom tražiti.
- Između redova se može pročitati
kako "Partizan" sve zataškava.
- Ne znam kako bi to bilo moguće! Reci
kako paragraf može da se izvrne. U klubu se o tome i ne priča, jer
je to zaista neprijatno. A kako je tek Željku kad zna da je poginuo
čovek posle udesa u kome je i on učestvovao.
- Ti si bio nosioc igre i na Balkanskom
šampionatu na kome su ostali Balkanci trenirali na nama. Zar nije
reč o kockanju ugleda, jer je u isto vreme A reprezentacija igrala
za šaku dolara i tako se ponašala?
- Složio bih se ovakvim izborom da je
prava reprezentacija napravila neki rezultat u Španiji i Francuskoj.
Sećaš li se kad smo izgubili od Francuske? Da li si gledao Real
protiv Zadra?
Razumem da uzmeš dolare i odereš protivnika. Ovako mi sve liči na ono: tebi pobeda, meni dolari.
Poslali su u Bugarsku reprezentaciju koja je navodno osvojila juniorsko prvenstvo Evrope. Ali, to nije tačno, jer tu nije bilo pola igrača. Najbolji igrač prvenstva, Kukoč, igrao je veoma malo u A timu i uopšte ne razumem zašto je išao.
I Divac nije bogzna koliko bio u igri. A znaš kakav je osećaj kad te deru reprezentacije koje nam nisu do kolena? Za plakanje! To je šok za mlade igrače.
Na kraju svima dele neke pehare, za najboljeg strelca, za najboljeg igrača, penaldžiju, medalje, a nama ni plaketu za ferplej. Da se ubiješ.
Pazi šta je najsmešnije. Ovo na Balkanskim igrama su zvanične utakmice koje se upisuju u statistiku, a turniri su nezvanične utakmice. Tvrdim, jer me to boli, da bi prava juniorska reprezentacija tukla sve na Balkanu.
I sad - ko je kriv. Politika Košarkaškog saveza. Nije Ćosiću svejedno što mu jedan klub, pa makar bio i Real, tuče reprezentaciju.
Razumem da uzmeš dolare i odereš protivnika. Ovako mi sve liči na ono: tebi pobeda, meni dolari.
Poslali su u Bugarsku reprezentaciju koja je navodno osvojila juniorsko prvenstvo Evrope. Ali, to nije tačno, jer tu nije bilo pola igrača. Najbolji igrač prvenstva, Kukoč, igrao je veoma malo u A timu i uopšte ne razumem zašto je išao.
I Divac nije bogzna koliko bio u igri. A znaš kakav je osećaj kad te deru reprezentacije koje nam nisu do kolena? Za plakanje! To je šok za mlade igrače.
Na kraju svima dele neke pehare, za najboljeg strelca, za najboljeg igrača, penaldžiju, medalje, a nama ni plaketu za ferplej. Da se ubiješ.
Pazi šta je najsmešnije. Ovo na Balkanskim igrama su zvanične utakmice koje se upisuju u statistiku, a turniri su nezvanične utakmice. Tvrdim, jer me to boli, da bi prava juniorska reprezentacija tukla sve na Balkanu.
I sad - ko je kriv. Politika Košarkaškog saveza. Nije Ćosiću svejedno što mu jedan klub, pa makar bio i Real, tuče reprezentaciju.
Dostići Kiću i Moku
- Postoji li već reprezentacija koja
će moći u seriji da pobeđuje?
- Sada još prolaze igrači koji su došli
posle slavne generacije i koji nisu mnogo uradili. To je tako u
sportu, velika generacija menju prosečnu i obrnuto.
Strašno je teško igrati u ekipi na kojoj se protivnik isprazni, onako do daske. A takvih igrača i sada ima u reprezentaciji i to se oseća u njihovoj igri.
Posle duže vremena, došla je generacija, mislim na moju
generaciju, koja ima onog neophodnog bezobrazluka i samouverenosti.
To su osobine koje su krasile Kićinu i Mokinu generaciju. Zato ne sme da se dogodi jedno ovako sramno Balkansko prvenstvo, jer imamo sve šanse da uzmemo stvar u svoje ruke i budemo šefovi i u reprezentaciji i u klubovima.
Ali, ovi sadašnji šefovi bi mogli, onako malo za promenu, umesto na dolare da misle malo o našem psihičkom i fizičkom razvoju.
Strašno je teško igrati u ekipi na kojoj se protivnik isprazni, onako do daske. A takvih igrača i sada ima u reprezentaciji i to se oseća u njihovoj igri.
To su osobine koje su krasile Kićinu i Mokinu generaciju. Zato ne sme da se dogodi jedno ovako sramno Balkansko prvenstvo, jer imamo sve šanse da uzmemo stvar u svoje ruke i budemo šefovi i u reprezentaciji i u klubovima.
Ali, ovi sadašnji šefovi bi mogli, onako malo za promenu, umesto na dolare da misle malo o našem psihičkom i fizičkom razvoju.
- Na poslednjoj utakmici sa "Zadrom"
stekao se utisak da Vranković sve vreme želi nešto da ti objasni,
pa je u tu svrhu upotrebio i prst kojim je pretio. Ranije smo pratili
drugačija nadmetanja drugara iz reprezentacije.
- Nemam pojma, stvarno, šta mu je bilo.
Ja i Stojko nikad nismo dolazili u sukob. Posle jednog faula, hteo
sam loptu da dodam Divcu. Nisam video šta se dešava, ali su mi
kasnije rekli da sam Stojka pogodio u glavu.
Pošto znam da Stojko nosi kontaktna sočiva, nema teorije da sam ga namerno gađao. Šta imam od toga da čoveka na početku utakmice pogodim u glavu?!
Prišao mi je, zapretio, opsovao i rekao da će me razbiti ako ga budem još jednom gađao.
Onda ja tu napravim fazon: "Grbo, sredi ga".
Ali, Stojko ne popušta. Sutradan sam čuo od Rađe, jer smo krenuli u Ameriku, da je rekao kako sam bezobrazan i da će me prebiti.
Nisam ga od tada video, ali mislim da je shvatio da je sve bilo slučajno. Stvarno je bez veze.
Pošto znam da Stojko nosi kontaktna sočiva, nema teorije da sam ga namerno gađao. Šta imam od toga da čoveka na početku utakmice pogodim u glavu?!
Prišao mi je, zapretio, opsovao i rekao da će me razbiti ako ga budem još jednom gađao.
Onda ja tu napravim fazon: "Grbo, sredi ga".
Ali, Stojko ne popušta. Sutradan sam čuo od Rađe, jer smo krenuli u Ameriku, da je rekao kako sam bezobrazan i da će me prebiti.
Nisam ga od tada video, ali mislim da je shvatio da je sve bilo slučajno. Stvarno je bez veze.
- Kakav inače duh vlada u
reprezentaciji?
- Duh slovenski, itd. Nedavno, kad smo
bili u Americi, Cvjetičanin mi je rekao kako
se dogodilo nešto neverovatno. Sat i po smo putovali i svi smo
govorili u glas, zezali se, opustili se do daske.
Danko kaže da tako nikad nije bilo. Pojma nemam, jer gde god sam bio - bilo je maksimalno zezanje.
Moguće je da se čovek promeni kad pređe osamnaestu i kad shvati neke stvari. Još je moja generacija naivna.
Danko kaže da tako nikad nije bilo. Pojma nemam, jer gde god sam bio - bilo je maksimalno zezanje.
Moguće je da se čovek promeni kad pređe osamnaestu i kad shvati neke stvari. Još je moja generacija naivna.
- Shvati, na primer, da istaknuti
igrači mogu da sastavljaju reprezentaciju?
- Mislim da toga nema... Mada, desilo mi
se nešto što nikad neću zaboraviti i što nikako nisam očekivao.
Na utakmici u Zagrebu koju smo celu odigrali tako da odstranimo Dražena, pa kad smo ga izbacili prepali se od pobede, doživeo sam nešto strašno.
Ali, pre toga, da kažem kako se svi u Jugi zaklinju da bi odrali "Cibonu" bez Dražena, ali kad dođu u takvu situaciju - tropa.
I šta da im kažeš, sem da su najbolji.
Na kraju utakmice Dražen mi je prišao i rekao: "Zapamtićeš ti kada ćeš igrati u reprezentaciji".
To je verovatno bilo u afektu, jer se ništa kasnije nije dogodilo, pozdravimo se, igramo zajedno.
Inače, on i Aca su neverovatan par. U toku utakmice prilaze, psuju, vređaju. I ja njih onda psujem. Svašta. Ja nešto kažem sudiji, odmah pritrči Dražen, vuče me za ruke, psuje.
Nisi ni trepnuo, a eto već Ace, prilazi, šutne me u nogu.
Stvarno su kao tandem ubitačni i u igri i u prekidima. Posle toga, sve u redu, zezamo se. Ma, nisam ni ja cvećka.
Na utakmici u Zagrebu koju smo celu odigrali tako da odstranimo Dražena, pa kad smo ga izbacili prepali se od pobede, doživeo sam nešto strašno.
Ali, pre toga, da kažem kako se svi u Jugi zaklinju da bi odrali "Cibonu" bez Dražena, ali kad dođu u takvu situaciju - tropa.
I šta da im kažeš, sem da su najbolji.
Na kraju utakmice Dražen mi je prišao i rekao: "Zapamtićeš ti kada ćeš igrati u reprezentaciji".
To je verovatno bilo u afektu, jer se ništa kasnije nije dogodilo, pozdravimo se, igramo zajedno.
Inače, on i Aca su neverovatan par. U toku utakmice prilaze, psuju, vređaju. I ja njih onda psujem. Svašta. Ja nešto kažem sudiji, odmah pritrči Dražen, vuče me za ruke, psuje.
Nisi ni trepnuo, a eto već Ace, prilazi, šutne me u nogu.
Stvarno su kao tandem ubitačni i u igri i u prekidima. Posle toga, sve u redu, zezamo se. Ma, nisam ni ja cvećka.
- Neizbežno je pitanje o Draženovom
košarkaškom umeću. Koliko je ispred ostalih?
- Za čitav vek! Igra neku košarku koja
je stvarno svemirska. Pokušavao sam da ga skidam kao junior. To svi
klinci rade. I dobro mi je išlo, ali ne može se to skidati.
Jedan je i gotovo.
Snažan, brz, izuzetan tehničar, šibne iz mesta... Svaka čast. Baš je potpun igrač. Odbrana mu je slabija strana, ali kad čovek da pedeset koševa - šta treba da traži u odbrani?!
Uvek se igralo za poentera.
Jedan je i gotovo.
Snažan, brz, izuzetan tehničar, šibne iz mesta... Svaka čast. Baš je potpun igrač. Odbrana mu je slabija strana, ali kad čovek da pedeset koševa - šta treba da traži u odbrani?!
Uvek se igralo za poentera.
- Postoji li recept za čuvanje Dražena
i zašto su beogradski bekovi inferiorni pred njim?
- Jednu utakmicu sam ga dobro čuvao.
Možeš da ga čuvaš, i to izuzetno, kad ima slab dan. Inače, nema
šanse. Takav je bio nedavno protiv "Zvezde". Imao je
izuzetno slab dan. Trifunović ga je dobro čuvao, onda Radović.
Moraš biti uz njega i hvatati na brzinu dok ne krene. Posle nema teorije.
Recept je Tajron Bogs. Mali, jak, i diše mu stalno negde oko pupka. Ali, tada moraš da zaboraviš gde si, kakva je utakmica, koji je sport, jer gledaš samo u jednog čoveka.
Razgovarao: Vanja Bulić, snimio: Dušan Vranić (Duga, januar 1987.)
Moraš biti uz njega i hvatati na brzinu dok ne krene. Posle nema teorije.
Recept je Tajron Bogs. Mali, jak, i diše mu stalno negde oko pupka. Ali, tada moraš da zaboraviš gde si, kakva je utakmica, koji je sport, jer gledaš samo u jednog čoveka.
Razgovarao: Vanja Bulić, snimio: Dušan Vranić (Duga, januar 1987.)
Kraj 1. dela razgovora - 2. deo je OVDE
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
