"Sedeću kod kuće za instrumentima. Ostale poslove koji su neophodni da bi se kreirala rokenrol zvezda prepustio sam ljudima koji znaju sa medijima. Ne znam šta će biti, ali odlično će zvučati"
Rex Ilusivii: Nisam ja to izmislio. Ta
ideja dolazi mi iz minimalne i konkretne muzike. Ljudi koji su se
njome bavili došli su do toga da sa malo zvučnog materijala puno
kažu. Ne vidim zbog čega bih pravio tekstove od po četiri strofe
kada je suština svake ljubavi: volim te ili ne volim te.
Ti čak ni to volim te ne konstruišeš
već koristiš volim te koje je zbilja upućeno tebi.
Rex Ilusivii: Da, koristim ga u
izvornom obliku. Tu nema laži. Ne pišem tekst na muziku, nego muziku
na zvučni zapis situacije koja mi se objektivno dogodila. Meni nisu
došle muze nego je to volim te jednostavno tako bilo.
To je veoma iskren način stvaranja.
Rex Ilusivii: Može se reći da je to
neki rokenrol realizam. Dokumentarni snimak ima dušu, a ja mu muzikom dajem telo, ali, stvar ne razvodnjavam, već je dajem u
esencijalnom obliku.
Mislim da ozbiljna muzika sadržaj daje
u apstraktnom obliku, jazz ga takođe daje u apstraktnom obliku, ali
se trudi da objasni i zbog toga može da bude dosadan - kao čovek koji
hoće nešto lepo da kaže, ali ti se unosi u lice da bi to objasnio.
Rokenrol ceo svoj sadržaj daje
direktno a ja sam unutar rokenrola otišao još jedan korak dalje i
sažeo sve na nekoliko reči: Volim te, ne volim te, mogla si, nisam
mogla...
Plus tehnologija.
Rex Ilusivii: Ne, to nije tehnološki
fazon. To je samo upotreba tehnologije tamo gde drugačije stvarati
nije moguće. Ja ne mogu da dovedem svoju devojku da mi na bini, pred
deset hiljada ljudi kaže: Volim te, a da to bude iskreno i onda tako
iz večeri u veče. Ne možeš da kažeš volim te po nekoj drugoj
potrebi osim kada to stvarno osećaš.
Da li iz elektronike dobijaš ono što
želiš ili ti se događa da instrument sam svira?
Rex Ilusivii: Stvari držim pod svojom
kontrolom. Kod sintisajzera u pitanju je dupla kreacija. Kod ostalih
instrumenata znaš na koji zvuk možeš računati, a ovde kreiraš i
instrument i muziku za njega.
Tebi je baš lepo: Snimiš je jednom i
onda nasnimiš sto puta: volim te, volim te, volim te, volim te, volim
te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te, volim te...
Rex Ilusivii: Da, a u isto vreme to
nije gluma.
Kako se osećaš u trenucima dok to
slušaš?
Direktan prenos intime
Rex Ilusivii: A kako bi se ti osećao?
Ona ti je rekla: Volim te, jedini moj u
jednom trenutku...
Rex Ilusivii: E tu je sada tehnologija
uz pomoć koje se ne osećam voljenim samo jednu sekundu, nego tri i
po minuta puta onoliko koliko slušam stvar.
Da to je taj osećaj jer znam kada meni
neko preko telefona kaže volim te. Meni zuji u glavi, ponavlja se...
Rex Ilusivii: To je direktan prenos
intime ali i jedan od razloga zbog kojeg sve radim sam. Ne mogu da
delim intimu. Ona je moja. Neću da koristim njeno volim te a da tu
svira još pet ljudi. Napravio sam samo moj doživljaj njenog volim
te...
Kojeg nisi hteo da daš na muzičku
redaljku. Kako ide ta stvar?
Rex ilusivii: Stvar počinje time što
se čuje slobodna telefonska veza, ja sam dobio tu vezu i ona mi je
rekla da me voli i da sam joj najdraži. Ali, dalje čuješ da se
nešto grozno dešava i ta veza biva prekinuta da bi na kraju ostao
samo znak "zauzeto".
To je tvoja ljubavna muzika ali, ti
imaš i stvari kao što je "Zla kob" očlgledno pravljena
pod uticajem pravoslavne duhovne muzike koja se kod tebe završava...
Rex Ilusivii: Ono što pevam je srpski
duhovni napev iz petnaestog veka kojeg je napisao sveštenik kir
Stefan. U to vreme u Italiji su pisali sonete a ovde je postojao
takođe specifičan muzički izraz — komponovani su duhovni napevi.
Nasnimio sam svoje pevanje sedam puta i tako napravio hor.
Impresioniran sam tom muzikom i ona mi je poslužila kao metafora za
nešto lepo, pozitivno, procvat dobra pre dolaska zla.
Halucinogena muzika
Rex Ilusivii: Atmosfera dobrog i sreće
biva narušena jer ništa ne može večito da ide uzlaznom linijom.
Zlo mora kad — tad doći da ga razori. Nemački jezik je grub,
oštar i takva njegova zvučnost narušava harmoniju.
Ali, to nije kraj zla.
Taj nemački je snimljen sa radija što mu daje bitnu odrednicu — obeležje naše civilizacije. A kada taj glas naše civilizacije potpuno potisne mir duhovne muzike, onda ga deformišem kroz sintisajzer. I nad jakima postoji jači.
Ali, to nije kraj zla.
Taj nemački je snimljen sa radija što mu daje bitnu odrednicu — obeležje naše civilizacije. A kada taj glas naše civilizacije potpuno potisne mir duhovne muzike, onda ga deformišem kroz sintisajzer. I nad jakima postoji jači.
Tvoj treći —globalni pristup je
ambijentalna muzika.
Rex Ilusivii: Ceo taj koncept donekle je
zasnovan na muzičkom stvaralaštvu Briana Enoa, ali, on se
zadovoljava prostornošću zvuka... On recimo pravi zvuk koji se
pušta na aerodromima i koji daje neku boju tom ambijentu, tim
pokretnim trakama, semaforima, carini... dok ja radim zvuk koji
stvara slike u glavi.
To je prvenstveno stvar "Plazma".
Rex Ilusivii: Kod "Plazme" osnovni fon je
sviranje grupe indijanaca iz Amazonije. Taj hor frula usporio sam za
dva puta i tretirao ga elektronski. Tako sam dobio duh folklora. To
je ona vibracija koja ih je nagnala da sviraju u svoje frule.
Usporavati muziku... prva asocijacija
mi je bila ... da li može da se kaže kako se, u ovom konkretnom
slučaju, usporavanjem, kao mikroskopom dobila nekakva struktura koja
je na višem nivou opštosti od onoga što sadržl zvuk Amazonije?
Rex Ilusivii: Da, to je esencijalni
zvuk koji se, kao plazma, nalazi u ritmovima Amerike, Afrike, Evrope
.... "Plazma" izaziva vizuelni doživljaj muzike. Tako
nešto mogli bismo nazvati halucinogenom muzikom.
Ovo je tvoj prvi intervju. Šta će se
dalje događati?
Rex Ilusivii: Sedeću kod kuće za
instrumentima. Ostale poslove koji su neophodni da bi se kreirala
rokenrol zvezda prepustio sam ljudima koji znaju sa medijima. Ne znam
šta će biti, ali odlično će zvučati.
Već je sada tako.
Rex Ilusivii: Znam.
Prija ti slikanje, davanje intervjua...
Rex Ilusivii: Da, i već razmišljam
kako bi bilo da uz ovo što smo pričali napravim neku muziku.
Napisao i snimio: Vladan Mijatović Živojnov (Art Intermezzo/Reporter, maj 1984.)
Napisao i snimio: Vladan Mijatović Živojnov (Art Intermezzo/Reporter, maj 1984.)
Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)
