"Lipo je u Americi, ali nije za život. Juga je moj dom i tu ću ja živit. Ovdi je meni najlipše. Lipše mi je otić na more, izać s prijateljima. Tamo ljudi gledaju samo posao, stalno trče za novcem, ne druže se tako kao što se mi družimo. Nemaju vrimena"
Odrasli u istom kraju, gotovo susedstvu, znali su se dugo, pozdravljali, čak povremeno i družili i nikad nisu razmišljali jedno o drugom na neki drugi način, do prijateljskih.
A onda se prošlog leta desilo nešto
čudno. Amorova strelica pogodila ih je istovremeno. Zatitrale su
nežne strune njihovih osećanja.
I svaki put kad bi se sreli i progovorili brujanje tih struna postajalo je sve jače.
Zaljubili su se.
I nisu dugo čekali da se jedno drugom zakunu na večnu ljubav. Za manje od dva meseca postali su muž i žena - Ljiljana Nikolovska, pevačica popularne grupe "Magazin" i Jadran Lazić, prvi poznati jugoslovenski paparaco u inostranstvu, sada predstavnik francuskog "Sipa presa" u Los Anđelesu.
- Ko zna da li bismo Jadran i ja sada
bili zajedno da ga djeca, njegovi mališani iz prvog braka, mala
Tamarica i Saša nisu nagovorili da dođe na naš koncert, priseća se Ljiljana. - I da mene moji
drugari iz grupe nisu natjerali da s njim posle koncerta odem na
piće.
I svaki put kad bi se sreli i progovorili brujanje tih struna postajalo je sve jače.
Zaljubili su se.
I nisu dugo čekali da se jedno drugom zakunu na večnu ljubav. Za manje od dva meseca postali su muž i žena - Ljiljana Nikolovska, pevačica popularne grupe "Magazin" i Jadran Lazić, prvi poznati jugoslovenski paparaco u inostranstvu, sada predstavnik francuskog "Sipa presa" u Los Anđelesu.
Bilo je to prošlog lita u Jelsi na
Hvaru. Ne bih ja pristala da odem da s Jadranom nije bila i neka
cura, za koju sam mislila da mu je djevojka. Pomislila sam, ma dobro,
bezbjedna sam. Ide s curom, mene neće dirat. Popit ćemo piće, pa
ajd doma.
Međutim, i sutradan smo popili piće, pa opet, pa me nazva telefonom... i tako...
Međutim, i sutradan smo popili piće, pa opet, pa me nazva telefonom... i tako...
Sve vreme razgovora Ljilja se smeši,
drži Jadrana za ruku ili mu šeretski namiguje. Mali izlivi nežnosti
su stalno tu. Ne stide se da ih ispolje. Jadranovo: "Ljubavi",
izrečeno kratko i namenjeno Ljilji, dovoljno je da je svu ozari, ali
i Jadran, stari lisac koji je uživao glas zavodnika belosvetskih
zvezda, takođe sav blista.
- A, toga se vremena, ludovanja više ne
sećam, to sam zaboravio, dobio sam amneziju po tom pitanju, šali se
Jadran.
Kao dva goluba su. Stalno jedno drugom
nešto guču. Očigledno je da su zaljubljeni, da ih još nisu prošle
one prve, najjače strasti, da im još traje medeni mesec.
Drukčije nismo mogli da ugovorimo ovaj razgovor, jer ovo dvoje mladih ljudi ne žive klasičan, stereotipan brak.
Kod njih je sve pomalo neobično, počev od poznanstva, trenutka kad su shvatili da se međusobno privlače, pa do venčanja za koje su "dobili dozvolu" od male Tamare i Saše, pa sada do bračnog života.
Nisu prošla ni dva meseca njihovog zvaničnog, u klasičnom smislu zabavljanja, kad su izrekli sudbonosno "da".
- Brzo smo se venčali, kaže Jadran. - Nema tu puno filozofije, ili je ljubav ili nije. Kad smo videli da -
je, onda šta tad čekat.
Ja idem u Ameriku, ona ostaje ovde, pa se dogovaramo, pa se čujemo, verovatno od takvog zabavljanja ne bi bilo ništa da se nismo oženili.
Ja idem u Ameriku, ona ostaje ovde, pa se dogovaramo, pa se čujemo, verovatno od takvog zabavljanja ne bi bilo ništa da se nismo oženili.
Čak im je i samo venčanje bilo pomalo
neoubičajeno.
U stvari, želeli su da to bude tajno, u najužem porodičnom krugu, da javnost ništa o tome ne sazna, jer su smatrali da je to ipak samo njihovo.
Ali, baš
poput Jadrana, sa početka njegove karijere fotoreportera, i to onog
specijaliste paparaca, čije je uživanje da poznate snimi u posebnim
trenucima, daleko od svetlosti reflektora, tako je i jedan anonimni
momak, navodni njihov prijatelj, snimio Ljiljino i Jadranovo venčanje
i prodao film novinama.
Međutim, ni Jadran, ni Ljilja se nisu naljutili zbog toga.
U stvari, želeli su da to bude tajno, u najužem porodičnom krugu, da javnost ništa o tome ne sazna, jer su smatrali da je to ipak samo njihovo.
Međutim, ni Jadran, ni Ljilja se nisu naljutili zbog toga.
- Šta će, dečko se snašao, kaže
Jadran. - Tako bih se sigurno i ja ponašao.
U stanju sam bio četiri dana da sedim na grani, sa sendivičem u ruci, samo da bih nekoga dočekao i snimio ga drukčije od drugih.
U stanju sam bio četiri dana da sedim na grani, sa sendivičem u ruci, samo da bih nekoga dočekao i snimio ga drukčije od drugih.
- Ma nismo se mi ništa posebno tajno
venčali, objašnjava Ljilja. - Nismo išli tunelima do matičara, nego,
uopće nismo hteli da to ide u novine. A bili smo na pravi, klasični
način odeveni - on u "konobarskom" a ja u bjelom kompletu.
Sada bračni par Nikolovska-Lazić živi uglavnom na relaciji Split - Los Anđeles ili neki drugi grad u Americi ili u Jugoslaviji, zavisno već gde ih put navede zbog posla.
Sada bračni par Nikolovska-Lazić živi uglavnom na relaciji Split - Los Anđeles ili neki drugi grad u Americi ili u Jugoslaviji, zavisno već gde ih put navede zbog posla.
Uglavnom žive brak na razdaljini. Ljilja objašnjava:
- I svuda smo i nigdje, kuća nam je
tamo gdje se trenutno nalazimo. One prave, svoje, porodične, još
nemamo. Još smo premala porodica (dvoje i nije baš neka porodica)
da bismo imali problema zbog razdaljine, ali kad nas bude šestoro,
sedmoro... Sreća je da su nam poslovi slični, pa se možemo nekako
uklopit jedno s drugim.
- Do sada nam je sve fantastično, mada
bi bilo bolje da smo stalno zajedno. Ali, kad već ne možemo, jer
ona radi svoj posao, ja svoj - dobro je i ovako. No, uskoro će Ljilja
doći u Ameriku. Bićemo tamo do leta, onda ćemo leto provesti opet
zajedno u Jugoslaviji, pa opet tamo, amo...
- A voleli biste da ste češće
zajedno?
- Normalno, kaže Jadran, a Ljilja se
smeši i klima glavom. - I radimo na tome da budemo što više
zajedno. Jer, dosta mi je više ovakvog života, neprekidnog
putovanja po svetu. Meni je i prvi brak "pukao" zbog toga
što nikad nisam bio kod kuće. Žena je ostala u Beogradu sama s
dvoje dece... A ja kao gost.
- Ne plašite se da bi to moglo da se
ponovi?
- Ne, ovo je ljubav do kraja života, kažu oboje uz vragolasti osmeh. - Slične smo profesije, shvatamo
takav način života, oboje stalno negde putujemo, ali ćemo se
truditi da usaglasimo ta putovanja i što više budemo zajedno.
Živi dokaz za "usaglašavanje"
je i ova turneja.
Jadran je došao iz SAD da završi neke privatne poslove u Jugoslaviji, da vidi svoje mališane i Ljilju, ali se zadržao na turneji "Magazina" kao Ljiljanin šofer, kaže u šali.
Od jeseni Ljiljana napušta grupu "Magazin" i otiskuje se u solističke vode. Zanimalo nas je da to ipak nije neki ustupak braku?
Jadran je došao iz SAD da završi neke privatne poslove u Jugoslaviji, da vidi svoje mališane i Ljilju, ali se zadržao na turneji "Magazina" kao Ljiljanin šofer, kaže u šali.
Od jeseni Ljiljana napušta grupu "Magazin" i otiskuje se u solističke vode. Zanimalo nas je da to ipak nije neki ustupak braku?
- Nema veze. Jednostavno, grupa i ja sa
njima postojimo već osam godina, objašnjava Ljiljana. - Već smo
izmenjali sve što se može mijenjati a da se u svojim pjesmama i na
sceni ne bismo ponavljali. Došlo je vrijeme da se dosta korenito
nešto novo ponudi.
- Ljilja neće otići sa estrade, jer bi
to bio greh. Ona je rođena za pesmu, to radi sjajno, taj posao je
čini veselom i sretnom i bože sačuvaj da ja nešto imam protiv
toga. Naprotiv, isto kao što je i meni moj posao najvažniji i
fotoaparat ne bih ostavio ni zbog koga na svetu, i to tako je i kod
Ljilje.
Mada je ona meni rekla da bi zbog mene čak napustila i pevanje. Ali ne, ne treba. Dovoljno je što mi je to samo rekla, pa da budem presrećan. Uopšte to ne želim da učinim.
- Ne privlači li Ljilju život u takvom
gradu kao što je Los Anđeles? Ne predstavlja li joj možda izazov
da se tamo oproba kao pevačica?
Mada je ona meni rekla da bi zbog mene čak napustila i pevanje. Ali ne, ne treba. Dovoljno je što mi je to samo rekla, pa da budem presrećan. Uopšte to ne želim da učinim.
- Ma kakvi, ni na kraj pameti mi ne
dolazi tako nešto. Nećemo tamo čak ni živit. Povremeno da, ali
stalno, sigurno ne. Ne bih mogla.
Lipo je u Americi, ali nije za život.
Juga je moj dom i tu ću ja živit. Ovdi je meni najlipše.
Lipše mi je otić na more, izać s prijateljima...
Tamo ljudi gledaju samo posao, stalno trče za novcem, ne druže se tako kao što se mi družimo. Nemaju vrimena.
Kod nas su svi kafići puni. Knez Mihajlova je isto puna. Ljudi šetaju, gledaju, kupuju, razgovaraju... Tamo sve to nije baš tako.
Lipo je u Americi, ali nije za život.
Juga je moj dom i tu ću ja živit. Ovdi je meni najlipše.
Lipše mi je otić na more, izać s prijateljima...
Tamo ljudi gledaju samo posao, stalno trče za novcem, ne druže se tako kao što se mi družimo. Nemaju vrimena.
Kod nas su svi kafići puni. Knez Mihajlova je isto puna. Ljudi šetaju, gledaju, kupuju, razgovaraju... Tamo sve to nije baš tako.
Ipak, Ljilja je nedavno s Jadranom
otputovala u Los Anđeles. Doduše, ne za stalno. Otišla je da tri
meseca uči engleski jezik i bude sa svojim mužem.
Razgovarala: Ljiljana Matejić-Vučković, foto: As, Nada (Nada, mart 1990.)
