"Važno mi je da izgledam prijatno, ali mi je uvek veći kompliment i uvek će biti, kad mi kažu da sam dobro uradila svoj posao, a ne da sam lepo izgledala. Znam da nemam savršen profil, ali mi ne pada na pamet da se ne okrenem prema sagovorniku, jer jedino tako mogu da obavim svoj posao, zbog koga se, uostalom, pred kamerom i nalazim"
Ova varijanta je potpuno kompletna u slučaju novinarsko-voditeljsko-bračnog para Šimunec i sa takvim parom se može upustiti u televizijsko eksperimentisanje, koje će sigurno dovesti do uspeha.
Ona je krhka, nežna, lepa - to je ono što se vidi.
Puna je poleta i optimizma i tvrdoglavo je uporna, savršeno zna šta hoće i kako to može da se postigne - ono je što se shvati posle razgovora sa njom.
Uspeva da spoji i ono što je teško spojivo: visoki profesionalizam u svom poslu, sa dužnostima i obavezama savršene supruge i majke.
Uz to kaže da se nimalo ne razlikuje od bilo koje druge današnje mlade, zaposlene žene, jer sve one imaju slične obaveze:
Puna je poleta i optimizma i tvrdoglavo je uporna, savršeno zna šta hoće i kako to može da se postigne - ono je što se shvati posle razgovora sa njom.
Uspeva da spoji i ono što je teško spojivo: visoki profesionalizam u svom poslu, sa dužnostima i obavezama savršene supruge i majke.
Uz to kaže da se nimalo ne razlikuje od bilo koje druge današnje mlade, zaposlene žene, jer sve one imaju slične obaveze:
O svom poslu
- Ja sam "čovek iz radija".
Dve godine sam radila na Drugom programu Radio Begrada, a godinu i po
dana sam na Prvom programu, radim emisiju "Program u boji".
Mislim da je to divan posao i kad bih mogla da biram, u okviru mog posla, zaista ne bih mogla bolje da izaberem. Zvanje mi je novinar-voditelj.
Ovo što sada radimo na televiziji, svakako je jedno novo iskustvo, a svako novo iskustvo je korak napred.
Ali, moja prava i prva poslovna ljubav je radio i emisije koje tamo radim, ili sam radila.
Mislim da je to divan posao i kad bih mogla da biram, u okviru mog posla, zaista ne bih mogla bolje da izaberem. Zvanje mi je novinar-voditelj.
Ovo što sada radimo na televiziji, svakako je jedno novo iskustvo, a svako novo iskustvo je korak napred.
Ali, moja prava i prva poslovna ljubav je radio i emisije koje tamo radim, ili sam radila.
Kako je došlo do emisije "Da pitamo zajedno"
Prošle godine sam, jedne subote, zamenjivala kolegu u našoj emisiji.
Subotnje veče je prilično izgubljeno za radio, jer se u tom terminu prikazivala najpopularnija tv emisija "Bolji život".
Ja sam u studio donela televizor, pozvala reditelja ove serije i neke glumce, sa drugim glumcima smo razgovarali telefonom, pa smo tako "gledali" ovu epizodu "Boljeg života", a dok traju muzički pasaži, razgovarala sam sa prisutnim gostima.
Preko radio talasa čuo se ton, dijalozi, ono što je bilo potrebno, komentarisali smo, i na ovaj način su slušaoci, koji su te večeri bili na putovanju, u kolima ili na radnom mestu, iako udaljeni od televizora, mogli da "vide" svoju omiljenu seriju.
Na svečanosti Radio Beograda, koja se održava svake godine i zove se "Dan radija", dobila sam prvu nagradu za voditeljstvo za ovu emisiju.
Baš na toj svečanosti, pojavila se ideja da moj muž i ja budemo novinari-voditelji jedne televizijske, čisto komercijalne emisije.
Otpori službene i privatne prirode
- Na televiziji se, u to vreme,
razmišljalo o jednoj komercijalnoj emisiji, u okviru EPP programa,
koja bi reklamirala razne proizvode, sama sebe izdržavala, a uz to,
imala neki novi oblik, uverljiviji i drukčiji od standardnog i
uobičajenog nizanja reklama.
Pošto je moj muž daleko poznatiji novinar i sa mnogo većim iskustvom, spontano se javila ideja da bismo nas dvoje, kao par, bili uverljivi i pogodni za voditelje ove emisije.
Bilo je otpora na televiziji, jer se smatralo da reklame treba da budu samo reklame, ali su vodeći ljudi iz ove kuće, koji su, po profesiji i ubeđenju, bili i ostali novinari, prihvatili ovakav rizik.
Zatim, ni moj muž nije bio oduševljen idejom, jer je smatrao da ne treba da se pojavljujemo zajedno, već treba to sama da radim, pošto već dovoljno znam svoj posao.
Bilo je onih najprivatnijih problema, jer imamo malo dete, koje doduše već ide u "školicu“, a kako se emisija planirala za subotu, nismo znali šta ćemo sa detetom tog dana.
Srećom, moja majka se odmah ponudila da subotu provodi sa našim sinom Matijom i tako se polako, sve rešilo.
Pošto je moj muž daleko poznatiji novinar i sa mnogo većim iskustvom, spontano se javila ideja da bismo nas dvoje, kao par, bili uverljivi i pogodni za voditelje ove emisije.
Bilo je otpora na televiziji, jer se smatralo da reklame treba da budu samo reklame, ali su vodeći ljudi iz ove kuće, koji su, po profesiji i ubeđenju, bili i ostali novinari, prihvatili ovakav rizik.
Zatim, ni moj muž nije bio oduševljen idejom, jer je smatrao da ne treba da se pojavljujemo zajedno, već treba to sama da radim, pošto već dovoljno znam svoj posao.
Bilo je onih najprivatnijih problema, jer imamo malo dete, koje doduše već ide u "školicu“, a kako se emisija planirala za subotu, nismo znali šta ćemo sa detetom tog dana.
Srećom, moja majka se odmah ponudila da subotu provodi sa našim sinom Matijom i tako se polako, sve rešilo.
Ali, televizija nije radio
- Do sada je prikazano preko dvadeset
emisija, mislim da mi je najteža, ali i najveselija bila ona koju smo snimali
napolju, ispred "Politikine zgrade". To nije bilo "vatreno"
krštenje, već, kako moj muž kaže "vetrovito" krštenje",
jer je duvao jak vetar i stvarao dosta teškoća tehničke prirode.
Ali, sve je dobro prošlo.
Prve dve emisije su snimljenje u studiju, pa sam tako izbegla početničku tremu, od treće emisije sve se snimaju "uživo" i čini mi se da mi je to lakše. Tako sam već navikla, u svom poslu, na radiju. Naravno, morala sam da se priviknem na kameru, jer je to nešto sasvim drukčije od mikrofona i studija u radiju.
Ali, sa druge strane, nešto je i lakše, jer na televiziji postoji slika, ako dođe do lapsusa, do bilo kakve greške, slika to pokriva, nema one strašne praznine kakva se javlja, u sličnom slučaju, u radio emisiji.
Prve dve emisije su snimljenje u studiju, pa sam tako izbegla početničku tremu, od treće emisije sve se snimaju "uživo" i čini mi se da mi je to lakše. Tako sam već navikla, u svom poslu, na radiju. Naravno, morala sam da se priviknem na kameru, jer je to nešto sasvim drukčije od mikrofona i studija u radiju.
Ali, sa druge strane, nešto je i lakše, jer na televiziji postoji slika, ako dođe do lapsusa, do bilo kakve greške, slika to pokriva, nema one strašne praznine kakva se javlja, u sličnom slučaju, u radio emisiji.
Kako se priprema emisija
- Duško Radulović, koji je takođe
"čovek iz radija" i moj muž Zvonimir su scenaristi
emisije. Oni pišu scenario, ali ne u onom smislu da bi pisali šta
ćemo mi da govorimo, već je to neka vrsta rasporeda i satnice, o
redosledu. Osim razgovora sa poznatim ličnostima, bukvalno svaki
minut ove emisije je prodat.
Okvirni scenario dobijamo u petak, u petak uveče se dogovaramo, razgovaramo, a emisija je u subotu. Ima dosta posla, ali nam to nije teško, sada smo sve priviknutiji, pa je i emisija sve bolja, o čemu svedoči sve veća gledanost.
Po jednoj anketi, 75 odsto anketiranih, nasumce izabranih gledalaca, redovno prate ovu emisiju, što je veoma visok procenat gledanosti.
Okvirni scenario dobijamo u petak, u petak uveče se dogovaramo, razgovaramo, a emisija je u subotu. Ima dosta posla, ali nam to nije teško, sada smo sve priviknutiji, pa je i emisija sve bolja, o čemu svedoči sve veća gledanost.
Po jednoj anketi, 75 odsto anketiranih, nasumce izabranih gledalaca, redovno prate ovu emisiju, što je veoma visok procenat gledanosti.
O TV izgledu, o televizijskoj popularnosti
Šminkaju me u televizijskoj šminkarnici, frizira me Bogdan Birač, a odevena sam u odeću raznih butika, koje reklamiramo.
Prilično sam mršava, pa nije teško za mene naći odeću.
Haljine dobijem u subotu, probam i odaberemo šta ćemo uzeti, a u nedelju se to vraća u butik.
Međutim, ja sam, kao što sam već nekoliko puta rekla, "čovek iz radija" i nisam mnogo opterećena svojim izgledom.
Važno mi je da izgledam prijatno, ali mi je uvek veći kompliment i uvek će biti, kad mi kažu da sam dobro uradila svoj posao, a ne da sam lepo izgledala.
Znam da nemam savršen profil, ali mi ne pada na pamet da se ne okrenem prema sagovorniku, jer jedino tako mogu da obavim svoj posao, zbog koga se, uostalom, pred kamerom i nalazim.
A što se tiče televizijske popularnosti, mogu reći da sam i sama iznenađena!
Znala sam da je mali ekran magičan za popularnost, ali dok to nisam lično osetila čini mi se da sam o tome vrlo malo znala.
Na radiju možeš da budeš Dik Kavet, niko te neće pogledati; najavljivačicu sa televizije svako pogleda, devojke iz reklama dobijaju naslovne strane...
Srećom, ljudi iz radija i, uopšte, novinari iz drugih medija, ne pate zbog toga, za popularnošću žude neke nedovršene ličnosti.
Osim toga, za naše ljude, za gledaoce, televizija je neka bajka, nemamo pravi odnos prema njoj, pa se misli da se na televiziji basnoslovno zarađuje i čudno me gledaju, kad me prepoznaju u autobusu, u gradskom prevozu.
O porodici, braku, sinu
Moj najbolji učitelj je moj muž, od njega sam najviše naučila.
Mislim da je dobro kad su supružnici kolege, jer razmišljaju u istom pravcu u svakom trenutku života.
Pitate me kako izgleda moj dan? Obično, kao kod svih zaposlenih žena. U pola osam vodim sina u vrtić, onda se vratim da probudim muža, koji radi mnogo više i potrebno mu je više sna.
U devet smo oboje u radiju i radimo svako svoj posao, vraćamo se u dva, ručamo, popodne prošetam sa sinom, muž nekad ode na tenis, ja za to nemam vremena i imam samo "rekreaciju" u obliku kućnih poslova.
Malo sam previše pedantna, valjda na oca Slovenca, i volim da mi je u kući sve "pod konac", iako je to teško sa detetom.
Subotom, ponekad negde izađemo a nedelja je rezervisana za druženje sa prijateljima, za posete.
Da, ja kuvam i jedino tu postoji mali bračni raskorak, jer volim povrće, sada i blažu varijantu makrobiotičke hrane, a moj muž je od onih koji kažu da "od sveg povrća, najviše voli meso".
Ako nema šniclu u tanjiru, smatra da nije ručao. Ipak, polako se privikva i već je zavoleo boraniju.
Kao što vidite, Majda Šimunec je
obična mlada žena, koja u sebi ima nešto neobično, što nije lako
objasniti. Pitali smo je sve ono što bi vas moglo zanimati i
odgovorila je. A danas je subota, dan kad izlazi naš list i vi ste
ga, kao obično, odmah kupili. Pročitali ste i sad nećemo više da
vas zadržavamo. Jer, vreme je za emisiju "Da pitamo zajedno".
Zabeležila: Miljana Laketić, snimio: Ivan Ivanov (Praktična žena, septembar 1988.)
*****
"Budući moćnija od radija, televizija je i velika nepravda. Radio novinari, među kojima svakako ima i vrhunskih, uvek su u senci, gotovo anonimni, za razliku od tv lica koja postaju zvezde već posle dva pojavljivanja ili čitanja vremenske prognoze"
Na samom vrhuncu popularnosti, kada su Šimuneci poslije 121. emisije odlučili da se povuku, nastala je prava mala intriga - zašto? Razlog je rođenje male Sofije uz koju Majda, Zvonimir i četvorogodišnji Matija sada čine ono što se do nedavno s uvažavanjem i kao primjer isticalo - jugoslovenski prosjek.
Šimuneci su jugoslovenski prosjek i zbog slovenačkih, hrvatskih i srpskih roditelja, baba i deda, gradova u kojima su rođeni i gdje su se školovali i zbog grada u kome su odabrali da žive.
I za svoj brak će Majda reći da je
tipičan.
- Moj muž je znao šta hoće, a ja sam znala za koga se udajem. Kod nas se tačno zna ko šta radi i to je neprikosnoveno. Kuća i deca su na prvom mestu, objašnjava Majda.
A da nema dileme ni ko je "glavni" uvjerio me je i Zvonimir, koji je došavši kući neposredno pred sam kraj našeg razgovora, prvo od Majde tražio "raport" gdje je koje dijete i šta se dešava.
- Moj muž je znao šta hoće, a ja sam znala za koga se udajem. Kod nas se tačno zna ko šta radi i to je neprikosnoveno. Kuća i deca su na prvom mestu, objašnjava Majda.
A da nema dileme ni ko je "glavni" uvjerio me je i Zvonimir, koji je došavši kući neposredno pred sam kraj našeg razgovora, prvo od Majde tražio "raport" gdje je koje dijete i šta se dešava.
- Zato sam i pitala - kako je to raditi sa
suprugom?
- Ne znam kako je sa drugima, ali sa
mojim mužem je teško. Uvek ga je nerviralo koliko dugo ostajem u
šminkernici, prigovarajući da mi je najvažnije kako izgledam.
Istini za volju, nisam imala neke argumente za odbranu, pošto mi je
zaista stalo do toga kako izgledam.
A kada smo već kod izgleda, Majdina
pojava na televiziji bi sasvim opravdano mogla postati primjer dobrog
ukusa, nenametljive elegancije i stila prilagođenog ličnosti. U
moru neukusa i sve prisutnijeg kiča, gdje "modni" detalji
prije izazivaju šok umjesto da oplemenjuju, samo se još jednom
potvrdilo da se od medijskih ličnosti uvijek očekuje više.
Privatno, Majda sa zadovoljstvom ističe da najčešće nosi farmerke, ali svjesna je da profesija i prilike obavezuju. Zato se ne libi da se za savjet oko šminke ili garderobe obrati profesionalcima koji o tome brinu.
Privatno, Majda sa zadovoljstvom ističe da najčešće nosi farmerke, ali svjesna je da profesija i prilike obavezuju. Zato se ne libi da se za savjet oko šminke ili garderobe obrati profesionalcima koji o tome brinu.
Iako je na radiju prisutna već nekoliko godina, pri čemu u posljednjih pet uređuje i vodi veoma popularnu, hvaljenu i nagrađivanu emisiju iz kulture "Program u boji", a od nedavno i "Modu 101", šira popularnost došla je tek sa tv emisijom "Da pitamo zajedno".
- Rad na televiziji sam prihvatila kao
profesionalni izazov, svesna svog opterećenja koje taj medij sa sobom
nosi.
Budući moćnija od radija, televizija je i velika nepravda.
Radio novinari, među kojima svakako ima i vrhunskih, uvek su u senci, gotovo anonimni, za razliku od tv lica koja postaju zvezde već posle dva pojavljivanja ili čitanja vremenske prognoze.
Neko izgovori rečenicu: "Dragi gledaoci, sutra će padati kiša, pa ponesite svoje kišobrane" - i dobije 10 naslovnih strana i intervjue u svim časopisima. To je velika nepravda koju sam osetila i na svojoj koži.
Ja bez lažne skromnosti tvrdim da sam na radiju uradila sto puta bolje emisije, a da sam tek dolaskom na televiziju postala "zvezda".
Kada mali moćnici, koji određuju ko će šta i kako da radi na televiziji budu sklonjeni, nadam se da će i oni kvalitetniji ljudi doći do izražaja.
Budući moćnija od radija, televizija je i velika nepravda.
Radio novinari, među kojima svakako ima i vrhunskih, uvek su u senci, gotovo anonimni, za razliku od tv lica koja postaju zvezde već posle dva pojavljivanja ili čitanja vremenske prognoze.
Neko izgovori rečenicu: "Dragi gledaoci, sutra će padati kiša, pa ponesite svoje kišobrane" - i dobije 10 naslovnih strana i intervjue u svim časopisima. To je velika nepravda koju sam osetila i na svojoj koži.
Ja bez lažne skromnosti tvrdim da sam na radiju uradila sto puta bolje emisije, a da sam tek dolaskom na televiziju postala "zvezda".
Kada mali moćnici, koji određuju ko će šta i kako da radi na televiziji budu sklonjeni, nadam se da će i oni kvalitetniji ljudi doći do izražaja.
Ako bih birala između radija i
televizije, radio je ono što me više privlači. "Da pitamo zajedno" je bilo
jedno lepo iskustvo, a "Sezam" sam posle male pauze
prihvatila sa velikim zadovoljstvom.
Bilo mi je izazov da ovaj novinarsko-voditeljski posao radim samostalno kao Majda Šimunec, a ne kao Zvonkova supruga.
Jer, gledaoci su nas ipak zajedno doživljavali. A profesionalno gledano, nas dvoje smo zapravo prilično različitih interesa...
Bilo mi je izazov da ovaj novinarsko-voditeljski posao radim samostalno kao Majda Šimunec, a ne kao Zvonkova supruga.
Jer, gledaoci su nas ipak zajedno doživljavali. A profesionalno gledano, nas dvoje smo zapravo prilično različitih interesa...
A, kada je riječ o Majdinim privatnim
interesima, ima ih dovoljno i za dvije osobe. Pored tenisa, Majda
jednom nedjeljno stiže i na estetske, kondicione vježbe kod Lokice
Stefanović.
Zbog posla, ali i zbog zadovoljstva, u toku je gotovo svih kulturnih sadržaja koji se dešavaju u Beogradu.
Na pitanje - kada sve to stiže, jer dvoje male djece i obaveze u kući najčešći su izgovor za one "koji ne stižu", Majda objašnjava da su tu njena i Zvonimirova majka, koje "uskaču" kad god treba.
Zbog posla, ali i zbog zadovoljstva, u toku je gotovo svih kulturnih sadržaja koji se dešavaju u Beogradu.
Na pitanje - kada sve to stiže, jer dvoje male djece i obaveze u kući najčešći su izgovor za one "koji ne stižu", Majda objašnjava da su tu njena i Zvonimirova majka, koje "uskaču" kad god treba.
- Pre neko veće vodila sam Matiju na
Bajagin koncert pa sam tako održala obećanje da ću ga voditi, a i
ja sam se lepo provela.
Matija, inače, ima sve veće zahteve, što zbog godina, što zbog Sofije, koja ga "ugrožava".
Stižem sve da uradim, jer živim sa idejom da sve ipak može da se uskladi.
Dolazi, doduše, ponekad i do zamora, ali to uspešno lečim malo dužim spavanjem.
I Zvonimir i ja zaista imamo zdrav odnos prema životu, a ja sam potpuno ista kao i sve ostale žene.
Svaki dan kuvam ručak, spremam stan, podižem decu, a kada su bake tu, iskoristim i koji sat za sebe. Zvonimir ima jasne zahteve na koje sam pristala pošto i meni tako odgovara.
Matija, inače, ima sve veće zahteve, što zbog godina, što zbog Sofije, koja ga "ugrožava".
Stižem sve da uradim, jer živim sa idejom da sve ipak može da se uskladi.
Dolazi, doduše, ponekad i do zamora, ali to uspešno lečim malo dužim spavanjem.
I Zvonimir i ja zaista imamo zdrav odnos prema životu, a ja sam potpuno ista kao i sve ostale žene.
Svaki dan kuvam ručak, spremam stan, podižem decu, a kada su bake tu, iskoristim i koji sat za sebe. Zvonimir ima jasne zahteve na koje sam pristala pošto i meni tako odgovara.
Mi smo zaista sasvim obični ljudi...
Napisala: Miroslava Nešić, snimio: Zoran Mrđa (Ven, novembar 1991.)
Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)
Napisala: Miroslava Nešić, snimio: Zoran Mrđa (Ven, novembar 1991.)
Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)
