Fadil Vokrri, iz Prištine u Partizan: Da li je stadion crno-belih kosovska filijala u Beogradu? (1986)

Profesionalac sam i živim od fudbala. Bio sam spreman da zaboravim na ljubav. Imam porodicu koja je trenutno u "Prištini". Ne ide uvek u životu sve tako lako, a najčešće se ne poklope pare i ljubav. Još jednom vam kažem da je meni u "Prištini" bilo super, ali čovek poželi da jednog dana u sobi ima i trofeje 

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate

Kraj fudbalskog leta i početak jeseni promiču u znaku "Partizana" i njegovog novog centarfora Fadila Vokrija. Može se čak reći da je Vokri, ako se sudi po igrama i ponašanju, najbolji posao sklopljen u ovom prelaznom roku, mada su mu konkurencija bili sve sami reprezentativci - Milko Đurovski, Dragan Stojković, Bora Cvetković, Nenad Gračan, Srećko Katanec. 

Razgovaramo sa Vokrijem u bašti stadiona JNA, koja je oduvek bila stecište navijača i dnevna soba "Partizanovih" igrača.

"Partizan" je u vrhu i bašta je puna novinara, pa za nekoliko stolova "teku" paralelni intervjui. Kao na nekom novinarsko-fudbalskom treningu sve ima svoj red - u vrhu bašte je trener Nenad Bjeković, koji takođe razgovara sa jednin novinarem.

Direktor "Partizana", Momčilo Vukotić, nekoliko puta žurno prolazi baštom sa beležnicom u ruci.

Kod sekretara kluba Žarka Zečevića su trenutno bankari, reče čovek iz obezbeđenja.

Drugi čovek iz obezbeđenja, sa meksikanskim brkovima, nudi "za objavljivanje" najnoviju pesmu o Draganu Manceu.

Na stolovima bivših igrača "Partizana" uglavnom loza i kisela voda, a na stolovima novih crno-belih "beba" - kafa i sokovi.

Odjednom se pojavljuje Milko Đurovski.

Klinci počinju: "Milko, Milko".

Oni isti klinci koji bi ga pre par meseci ubacili u kazan sa vrućom čorbom.

Novi ljudi, novi duh u Partizanu.

U tom vatrometu koji pucketa van terena, jedino Fadil Vokri deluje povučeno, gotovo stidljivo. Govori tiho, pa reporter kasnije nepoverljivo gleda kasetofon i proklinje baterije.

"Ćira" je bio korektan

- Kako ste se uklopili u "Partizanovu" jesen?

- Imali smo samo jedan loš dan, poraz u Kragujevcu. Na žalost, tu nema popravnog ispita. Tog dana nije bilo ovako veselo, pa samo mogu da pretpostavim kako bi bilo kad dođu serije poraza. Meni mnogo godi pažnja kojom sam okružen u "Partizanu" i u Beogradu.

Publika me je i ranije pozdravljala, jer Beograđani umeju da cene dobar fudbal.

Iskreno vam kažem da nisam očekivao baš tako srdačan prijem u "Partizanu", jer čovek uvek misli da mu lepo može biti samo tamo gde je rođen i gde je počeo da igra.

U Prištini sam sve imao, dobre uslove za rad, odlično sam bio plaćen, ali tek sada vidim šta znači igrati u velikom klubu pred kojim je Evropa otvorena. Zbog toga sam najviše došao u Partizan.

- Dve godine se pričalo da ćete doći u "Dinamo", a "Partizan" je bio u senci.

- U poslednje dve godine, posebno u sezonama kad je "Prištini" išlo dobro, obasipali su me ponudama iz gotovo svih klubova, posebno iz timova velike četvorke. Manji klubovi i ne nude reprezentativcima prelazak, jer znaju da ne mogu da plate dobrog fudbalera.

Ja sam direktno razgovarao sa svim klubovima velike četvorke, osim sa "Crvenom zvezdom". U novinama je pisalo da sam već "Zvezdin" igrač. To je poznato stvaranje klime u javnosti, pritisak na igrača, pa se kasnije kaže kako se sam nudio.

Sigurno da postoji veza novinara i kluba, ali pošto mi je ovo bio prvi transfer nisam baš mogao da se snađem.

Bio sam strašno ljut.

Čast je igrati u "Crvenoj zvezdi", ali postoji i nešto više od toga. Ponos, a ja sam ponosan čovek.

- Postoji priča da je "Partizan" kosovska filijala u Beogradu i da je teško kosovskom igraču da uđe u "Zvezdu".

- Pozadina te priče nije baš tako naivna i ne bih želeo o tome da pričam. Istina je da je "Partizan" imao više igrača sa Kosova, ali je i "Zvezda" u prošloj sezoni imala kosovskog igrača, Miletovića.

- Kod vas se izgleda dogodio spoj srca i novčanika, jer ste u prelaznom roku otvoreno govorili da navijate za "Partizan", ali da ćete otići tamo gde vam ponude najbolje uslove.

- Ne krijem ništa. Još kao dečak sam navijao za Partizan, a sada na sve gledam kao na posao. Profesionalac sam i živim od fudbala. Bio sam spreman da zaboravim na ljubav. Imam porodicu koja je trenutno u "Prištini". Ne ide uvek u životu sve tako lako, a najčešće se ne poklope pare i ljubav. Još jednom vam kažem da je meni u "Prištini" bilo super, ali čovek poželi da jednog dana u sobi ima i trofeje.

- Priča se da je Ćiro Blažević samo zbog vas trenirao Prištinu jednu polusezonu.

- Ćira ni jednom sa mnom nije razgovarao o prelasku u "Dinamo". On je u "Prištini" stvarao pobedničku atmosferu i mi smo uvek bili kao u transu. Kod njega je svaka utakmica kvalifikacija i stvarno se osećate kao da sve zavisi baš od te nedelje kad igrate i sa poslednjim na tabeli.

Mi tako sada igramo i u Partizanu, jer Bjeković traži samo pobedu i kod kuće i na strani. Neša se ponaša kao pravi centarfor. Traži samo golove.

U ovom "Partizanu" je jedina računica da mi iz navale damo gol više od protivnika. Ko je na dva gostovanja dao šest golova kao mi?

- I sve dobro ide dok ne dođe do penala, a Bjeković nema pravo u tom trenutku da uđe u igru.

- To je malo na psihološkoj bazi... Kad promašiš jednom, stegne ti se sve. I noga, i srce, počneš da se plašiš golmana. Đelmaš na treningu ne promašuje. Nikad nije promašio do utakmice protiv "Budućnosti". A posle dva puta za redom golman odbrani. Posle se i Milku omaklo . . .

- Zašto vi ne pucate penale?

- Kad bi to bio hokej, ja bih sigurno najbolje izvodio penal. Kreneš prema golmanu, malo driblovanja i gol. Ovako su šanse šezdeset odsto za tebe i četrdeset odsto za golmana. On nema šta da izgubi, a tebe svi napadaju ako promašiš.

Drugo je promašaj u igri. Nekad publika pozdravlja promašaj ako je bila dobra akcija. Za promašen penal svi te napadaju. Kad Čapljić bude promašio, svi će ga napasti kako je nonšalantno krenuo prema lopti.

Tako su hvalili Đelmaša sve dok nije promašio, a onda su počeli da pišu kako on neodgovorno kreće prema lopti i kako je sasvim normalno što je promašio. Što se nas igrača tiče, mnogo je važnije da Đelmaš igra kao što je igrao u Rijeci, a lako ćemo za penale.

Živimo za "Borusiju"

- Da li ste bili pogođeni činjenicom da u "Partizan" dolazi i Milko Đurovski?

- Ako idete na utakmice "Partizana" sve će vam biti jasno. Meni su rekli da će Milko doći u Partizan i, ne morate da mi verujete, to je bio jedan od razloga što sam se opredelio. Ako uz sebe nemaš velikog igrača ne možeš dobro da igraš. Sad se ne zna u Partizanu ko će da postigne gol i mi nemamo jednog golgetera.

- Koliko o igri vi i Milko razgovarate van terena?

- Više pričamo o onome što je prošlo, nego o narednoj utakmici. Nismo se Milko i ja prvi put sreli. Igrali smo u reprezentaciji, bili smo na zajedničkim pripremama. Kad je neko dobar fudbaler, dovoljna mu je samo lopta i ništa više. Nema tu šta da se priča.

- Da li je bolji tandem Stojković-Cvetković ili Đurovski-Vokri?

- Zar se to ne vidi? Možda je još rano da se donose takve ocene. Ja sam se lako uklopio u "Partizan" i opet nisam siguran da je period adaptacije prošao. Ko zna kako će se shvatiti neka moja kriza koja će sigurno naići. Tek za pola godine, a možda i za godinu dana moći će baš onako realno da se prave upoređenja.

- Kriza vam se može oprostiti protiv nekog našeg kluba. Teško da vam se to može oprostiti u susretu sa "Borusijom".

- Za taj susret živimo svi u Partizanu. Kad se pojavi ovaj tekst već će se znati kako smo prošli u gostima. Druga utakmica će biti odlučujuća, jer mi imamo navalu kakvoj ne može niko da odoli. Možda će mi se neko smejati, jer će se znati rezultat, ali sam siguran da dajemo gol u gostima, a to će biti presudno.

Ispali smo iz Kupa, ako ispadnemo i ovde, biće to veliki promašaj jedne generacije. Sledeća šansa se čeka godinu dana. Svi će se pitati zašto smo došli Milko, Srećko i ja.

Mi smo svesni tereta koji nosimo, jer ljudi nisu naivni i znaju koliko košta reprezentativac. To bi značilo da se uloženi novac nije isplatio, bar u ovoi sezoni.

- Partizan vode bivši igrači kojima se veruje. Možete li da zamislite smenu na kormilu posle serije poraza?

- Ja sam novajlija i možda nemam pravo o tome da govorim jer se tek navikavam na život u "Partizanu". Ali, ubeđen sam da se ovim ljudima veruje isto kao kad su igrali. "Partizan" vode sve bivši reprezentativci, čvrsti i pouzdani ljudi, Vukotić, Bjeković, Šoškić, Rašović, Antić. Oni sigurno nisu slučajno na mestima na kojima se nalaze.

- Smatrate da direktor kluba ne mora da bude neki ekonomista ili pravnik?

- Može on da zna ekonomiju koliko hoće, ako ne zna fudbal - sve je propalo. Šta će mi direktor kluba sa kojim ne možeš da pričaš o fudbalu?! Sa Mocom je sve drugačije. Od njega može dosta da se nauči.

- Neki tvrde da podsećate igrom na Vukotića.

- Ne znam ... Ja sam više pozadi nego što je on bio. Možda jedino padam kao on u šesnaestercu...

- Možda ćete jednom biti i uspešan direktor kao Moca?

- Ja tek mislim da se naigram fudbala! U mojoj porodici svi su igrali fudbal. Otac je igrao napadača u "Prištini" i sada je van fudbala. On je magistar pedagogije i radi u Zavodu za izdavanje udžbenika u Prištini. Šesnaestogodišnji brat Adilj je centarfor u "Prištini". Svi smo napadači.

"Priština" neće ispasti

- Koliko je vaš odlazak delovao na poslednje rezultate "Prištine". Počele su smene trenera, novi igrači se ne snalaze.

- Jedan igrač ne može mnogo ni da unapredi ni da pokvari igru ekipe. Bilo je utakmica, dok sam igrao za "Prištinu", kad nisam nastupao zbog povrede, a "Priština" je dobijala. U klubu se stvori posebna atmosfera, postoji stil igre.

Priština je sada to izgubila, jer je došlo do smene generacija, neki igrači su povređeni. Koliko je dobro u šest kola promeniti tri trenera, pokazaće vreme. Ubeđen sam da će se "Priština" izvući.

- To se priča otkad je "Priština" u Prvoj ligi. I kad joj je išlo dobro - smatralo se da je tako dogovoreno, a i sada kad hramlje "dobro obavešteni" tvrde kako bi bio politički promašaj da "Priština" ispadne.

- Zašto tako pričate? To je strašno uvredljivo za ljude koji tamo igraju. To se posebno pričalo kad smo pre četiri godine ušli u Prvu ligu. Pominjan je veliki novac koji je u igri, jer je Kosovu potreban prvoligaš. Toliko se tada pisalo proizvoljno, da sam počeo da čitam između redova čak i onda kad je sve korektno napisano. 

Dobro "politički obavešteni" su tvrdili da je i ulazak u Prvu ligu bio politički potez. A odlučujuću utakmicu smo igrali protiv "Lirije" u Prizrenu. Takva utakmica na Kosovu je isto što i derbi "Zvezde" i "Partizana". Ako pobedimo, ulazimo u Prvu ligu, a ako pobedi "Lirija" ostaje u Drugoj ligi.

Svuda smo mogli da mutimo, ali u Prizrenu nismo. Ako je bilo sređeno na nivou Pokrajine, kako se tvrdilo, što se "Lirija" nije odmah vratila u Drugu ligu.

Upravo kriza u kojoj se nalazi "Priština" govori o tome da je sve čisto i da samo dobra ekipa može da opstane u ligi.

Ako pitate mene lično, onda mogu da kažem da bi zaista bilo šteta da jedan grad koji ima po 30.000 gledalaca na utakmici izgubi prvoligaša. Po broju gledalaca "Priština" je uz bok "Partizanu" i "Zvezdi". Mislim da bi fudbal na Kosovu još više napredovao kada bi još neko zaigrao u reprezentaciji. A to mogu Šengulj, Murići, Batrović i još nekoliko igrača.

- Vi ste izgleda izgubili mesto u reprezentaciji?

- Ne bih tako rekao... Tek mislim da ćemo ja i Milko dokazati da smo tandem za reprezentaciju. Možda jedino nisam bio u prvom planu u poslednjim utakmicama. Sebe vidim u toj budućoj igri reprezentacije kakvu najavljuje Osim. Važno je da se zna kostur ekipe, a još mnogo je važnije da se zna igra reprezentacije.

Može se igra donekle prilagođavati dobrom igraču, ali se ne može menjati igra kad god se napravi nekoliko izmena. Nekad su nas u svetu prepoznavali po igri i znalo se kako to igraju Jugosloveni. Sada nema jugoslovenske škole fudbala.

To nije u potpunosti moguće, jer je svetski fudbal napredovao, ali ipak mora da postoji neka osobina po kojoj će nas prepoznavati.

Mislim da sada to ima "Partizan", posebno u napadu. Bio sam standardan reprezentativac u vreme Miloša Milutinovića. Nisu se igrači promenili za nepune dve godine, već se promenila klima u fudbalu. Sada ima mnogo više poverenja u ljude koji vode fudbal, a Miloša su svi napadali.

Mogu da tvrdim, a to će vam reći i ostali reprezentativci, da je Miloš od nas uvek tražio da igramo ofanzivno. Kako smo i zašto smo igrali kukavički... Ne može se igrati kad svi sastavljaju reprezentaciju, svaki novinar ima svoj tim i može da napadne saveznog kapitena i kad je kriv i kad nije kriv.

Igrači na pripremama čitaju novine, a tada se svašta pisalo.

"Partizan" je jedini prvak

- Igrate u "prvaku" države. Zar ne bi bilo logično da kostur reprezentacije čine partizanovci?

- U klubu stvarno svi kažu da smo prvaci, mada ja ne bih trebalo o tome da govorim, jer sam nov i nisam bio tu kad je titula osvojena. Fudbal se igra na terenu i prvak ne može da se postane u kancelariji. Partizan sada ima samo jednog stalnog reprezentativca, a i on će u vojsku. Kako igramo, zaslužujemo da pola tima bude u reprezentaciji.

- I vaše komšije, "crveno-beli", su podelili premije za osvojeno prvo mesto.

- "Partizan" je jedini prvak. Jednog dana će to potvrditi i sud kao sada "Dinamu", ali će se uvek pisati kako je "Zvezda" bila zvanični, a mi moralni pobednik.

- U novinama smo pročitali da Vasović nudi "partizanovcima" veliko platno na stadionu JNA na kome bi gledali "Crvenu zvezdu" u Kupu šampiona. Ulaznice bi bile nešto niže nego na "Marakani"? Da li biste gledali takav prenos?

- Ja ću otići na stadion "Zvezde", jer me svaka fudbalska utakmica interesuje. Vasović više stvara atmosferu za derbi...

- U kome će pobediti...

- Milko kaže da će pobediti "Partizan", jer će on sigurno dati golove "Zvezdi". Nekad je uživao da daje golove "Partizanu". To nema veze samo sa rivalstvom, već sa prirodom igre kao što je fudbal. Kakva je to utakmica u kojoj ne želiš i brata da pobediš.

Kad bi postojao samo nerešen rezultat, fudbal bi izgubio svaki smisao, kao što je jedno vreme bilo najvažnije izgubiti, pa makar ne dao ni jedan gol. "Partizanova" navala takvim klubovima dokazuje da je svaka računica pogrešna.

- Već se priča da će Milko u mini prelaznom roku nazad u "Zvezdu".

- Evo vam Milka za susednim stolom pa pitajte njega. Mislim da je to mogao da uradi samo Vasović.

Razgovarao: Vanja Bulić (Duga, septembar 1986.)