"Teorije koje je Bauhaus zastupao su ponekad kondenzovane u slogan 'funkcionalizam' - verovanje da ako je nešto oblikovano za određenu upotrebu, lepoti možemo dopustiti da se sama pobrine za sebe."
E. H. Gambrich: "The Story of Art" (str. 445)
4. Repertoar kompjutera
E. H. Gambrich: "The Story of Art" (str. 445)
4. Repertoar kompjutera
Ne izvode samo najnovije pesme već se upuštaju i u "pregled" svojih najpoznatijih stvari; sve je izvedeno sa perfekcijom koju samo mašine mogu da postignu, skoro sterilno, čisto, ali ipak ljudski toplo, osećajno, zanosno i uzvišeno!
Superiorno; tehnologija trenutačnog dometa, bez "štucanja".
Projekcije su neprekidne; reflektori se gase i kvartet postaje samo senke iluminirane treptanjem ekrana.
Neon light; misle li o sebi kao satiričarima?
Ovo nije rock-koncert, ovo je rock laboratorija humanizovane robotnosti. Muzički koncept (uz vizuelna pomagala) dovoljan je izgovor za dvojezičnu liriku.
Japanski kolega pominje sličnost Yellow Magic Orchestra sa "velikim" K...
Ralf se ne slaže, već misli da su oni "više kao jazz-folk, kao rock sa elektronskim pomagalima"; pitanje o Dentaku (japanskoj verziji pesme Pocket Calculator) neminovno sledi.
- Ploče uvek snimamo na nemačkom i onda ih prevodimo, nadsinhronizujemo ih kao filmove na engleski, francuski, nešto ruskog...
Imamo prijatelja Japanca koji radi u diseldorfskoj diskoteci... tekstove možemo sami da prevedemo na sve druge jezike, ali ne i na japanski; preveo je reči za nas i snimili smo ih, ali to nije bilo u redu - izgovor je bio pogrešan.
Doveli smo ga u studio i naterali ga da ih otpeva za nas; kada smo uvežball prema njegovom snimku snimili smo sami...
5. Beskraj melodičnih tehnikalija
It's fun fun fun on Kraftwerk Autobahn!
Dobijamo dvadesetominutnu verziju; prisećam se dugih noćnih slušanja od pre sedam godina, ponavljanih do beskraja...
Savršenstvo izvedbe krasi perfekciju izraza; tehnika omogućuje tehnologiziranim mozgovima brilijantno iskazivanje.
Radioactivity - Kraftwerk su prebrodili jaz podele na čoveka i mašinu i kreiraju jedinstvo, novi entitet.
Žurimo ka kraju, hteo bih da vrisnem - zaustavite vreme!
Ima nečeg dekadentnog u K. muzici, nečeg od "mitološkog" Berlina 20. i 30. godina našeg veka. Looking Glass.
Showroom Dummies.
Trans-Europe Express.
Ukrcaj se u beskraj tračnica, vozova... ovo je vek železnice!
Gledali smo "Kling Klang Music Film".
- Postoji teorija da je do stvaranja specifičnog nemačkog "rocka" došlo zbog toga što niste mogli da prilagodite jezik standarnim rock-strukturama.
- Mislim da je to jako dobra interpretacija; samo Kraftwerk ima izvesnih marševskih kvaliteta u sebi, nije melodično, već ima odsečnog ritma... pitali smo se zašto to ne upotrebimo jer je bolje... na kraju je ispalo bolje, jer smo odrasli na ruševinama poratne kulture pustoši i mogli smo nešto sasvim novo da uradimo
Ako to pokušaš ovde (u Britaniji - p.a.)... deset hiljada je bendova i nema ni malo prostora koji nije istražen, pokriven...
Bili smo u poziciji da smo mogli da uradimo "Autobahn" jer niko tako nešto nije ranije uradio...
I, 20 minuta je moglo biti upotrebljeno za Alexander Platz... kontroverznu TV seriju Fasbindera po čuvenoj noveli Alfreda Doblina o Berlinu 20. godina.
- Nameravate li više da se posvetite radu na soundtracku?
- Ne znam da li si primetio da se na kraju koncerta pojavi "Kling Klang Music Film"; to je naša kompanija - "Kling Klang" je naš studio i na nemačkom to znači "ding-dong"; "klang" znači i "zvuk" i pošto nas je bilo samo dvoje u početku, bilo je to kao yin-yang,...
Zovemo ga "music film" jer snimamo i video filmove; kada smo uradili "Autobahn", razmišljali smo da treba da uradimo nešto vizuelno, jer je putovanje niz nemačke drumove...
Kad idemo na koncerte, uvek putujemo drumovima i jednog dana nam je palo napamet da bi mogli da snimimo ploču o tome. Odatle se i rodila ideja o snimanju video-filmova...
- Mislite li da Kraftwerk muzika odgovara naučno-fantastičnim filmovima, ili... ?
- Ne; filmovi strave i užasa bi bila bolja vizuelizacija uz našu muziku.
6. Kadrovi (repriza naslova)
Ni oni ne mogu da odole pravilima i vraćaju se na "biseve":
Pocket Calculator ih zatiče u prvom pravom "oživljavanju" sa džepnim muzo-kalkulatorima stoje na ivici bine, Florian pruža "instrument" najbližima da odsviraju nešto...
Dok se zavesa navlači, Ralf izvire... ko bi to očekivao od "ozbiljnih" konceptualista?
Za drugi "encore" (Robots) su "pomognuti" od "Showroom Dummies" ("lutke u prirodnoj veličini")
"Bili su statična dekoracija, dok smo mi radili; mogli su da igraju, ako su hteli" (Ralf).
Poslednji povratak je sa It's More Fun To Compute, koji prerasta u Numbers - organska celina; pun krug, dijalektika?
Jedan po jedan odlaze (još uvek bez reči) sa pozornice i ostajemo da buljimo u samosvirajuće kompjutere.
- Jeste li dijalektičari?
- Da, moguće... edukativno.
Kako je došlo do reprize Numbers?
Kompjuter je bio uključen na veću brzinu... bilo je to u Edinburgu, slučajno... pomislili smo da bi tako mogli da izvodimo Numbers... što i činimo.
I, ponovna tišina. Dva sata kasnije se previše dobro osećam da bi to ljudski bilo moguće.
- Ranije smo pokušavali da nastupimo u Istočnoj Nemačkoj, ali kako dolazimo iz kapitalističkog dela, nije nam bilo dozvoljavano; sada smo dobili dozvolu, i verovatno ćemo svirati u Istočnom Berlinu; ta turneja će nas provesti i kroz Poljsku... u avgustu bi trebalo da sviramo u Jugoslaviji...
Nikada nismo voleli da putujemo kao turisti, već da radimo; hoćemo da mešamo kulture, radije nego da gostujemo u Engleskoj po dvadeset puta...
Više ideja nalazimo na ulicama svetskih gradova, u susretima sa ljudima, razgovorima...
Spremite se.
Razgovarao: Saša Stojanović, slikao: Branislav Rašić (Džuboks, avgust 1981.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)