Muškarci su uvek u povoljnijem položaju kada se radi o porodici, jer ta iskonska veza žene za porodicu uvek će biti jača od one koju oseća muškarac. Muškarac je u stanju da sebi daje neka prava, često nelogična. A kada bi to isto uradila žena - onda bi to bilo strašno
Sve češće govorimo o obavezama na poslu, o svim problemima koji nam se događaju tokom dana te gotovo da nam najmanje slobodnih trenutaka ostaje za porodicu. Tada nam se dogodi da nas grize savest, kažemo kako se to mora promeniti, razmišljamo da nešto menjamo i naravno rešenja nema. Život teče dalje, a njegovi tokovi su sve brži. Kako ta svakodnevica izgleda u kući Snježane i Žarka Radića?
Snježana je diplomirani inženjer
arhitekture, Žarko poznati, priznati i popularni glumac. Snježana
je nezaposlena (naravno to se odnosi samo na
radno mesto arhitekte koje još traži), a Žarko je prezaposlen.
Ona je majka, domaćica i supruga, koja povremeno uspe da "ukrade" malo vremena i uradi neki projekat, a on je najčešće van kuće.
Jer, valja zaraditi za život, za svoju porodicu koja će se ovih dana uvećati za još jednog člana.
Ona je majka, domaćica i supruga, koja povremeno uspe da "ukrade" malo vremena i uradi neki projekat, a on je najčešće van kuće.
Jer, valja zaraditi za život, za svoju porodicu koja će se ovih dana uvećati za još jednog člana.
Za sada je njih troje: Snježana, Žarko
i petoipogodišnji vragolan Vedran.
- Ta stalna Žarkova odsutnost od kuće
čini me sve više nervoznom, veli Snježana, ali ne zato da bi se
žalila; već samo da se zna. - Od kako sam diplomirala stalno sam
tražila posao, ali sve je to bilo na neko određeno vreme.
Dobro, rodila sam jedno dete pa je to bila preokupacija, a kada je sin malo odrastao, opet potraga za poslom i opet ništa.
To nije prijatno osećanje, jer stalno osećaš da život teče mimo tebe.
Eto, sada očekujem bebu, pa me manje grize savest što ne radim. A opet, toliko je prošlo godina bez posla da ne znam ni kako bi se privikla na radno mesto, na obaveze od 7 do 3.
Dobro, rodila sam jedno dete pa je to bila preokupacija, a kada je sin malo odrastao, opet potraga za poslom i opet ništa.
To nije prijatno osećanje, jer stalno osećaš da život teče mimo tebe.
Eto, sada očekujem bebu, pa me manje grize savest što ne radim. A opet, toliko je prošlo godina bez posla da ne znam ni kako bi se privikla na radno mesto, na obaveze od 7 do 3.
Ljubav rođena u Dubrovniku
- Od kako sam 1971. godine snimio prvi
film, pa do danas, radio sam mnogo toga, kaže Žarko. - A samo kad
pomislim koliko uloga nikada ne bih prihvatio, ali sam morao.
Često
se postavlja pitanje koliko porodica ometa jednog umetnika u poslu
kojim se bavi.
Međutim, ja sam siguran da porodica nikada nije u pitanju, već je važnije koliko posao smeta porodici.
Međutim, ja sam siguran da porodica nikada nije u pitanju, već je važnije koliko posao smeta porodici.
Muškarci su uvek u povoljnijem
položaju kada se radi o porodici, jer ta iskonska veza žene za
porodicu uvek će biti jača od one koju oseća muškarac.
Muškarac je u stanju da sebi daje neka prava, često nelogična. A kada bi to isto uradila žena - onda bi to bilo strašno.
Muškarac je u stanju da sebi daje neka prava, često nelogična. A kada bi to isto uradila žena - onda bi to bilo strašno.
Zato mislim da brak zahteva niz
kompromisa, puno razumevanja, dogovaranja, svesnih, ali obostranih
odricanja. Ima samo jedna gora varijanta od muža glumca - imati ženu
glumicu, završava kroz osmeh svoj "monolog".
Snježana i Žarko upoznali su se dok
su još bili studenti, odnosno on je bio student, a ona
maturantkinja.
Ta njihova ljubav rođena je u Dubrovniku, njenom rodnom gradu, nastavila se kada je Snježana došla na studije arhitekture u Beogradu.
Oboje su, inače, Dalmatinci, pa danas, više nego nekoliko godina ranije, pomisle kako bi bilo lepo živeti tamo. Samo kada bi još mogli da se dogovore gde bi to bilo - u Dubrovniku ili Splitu!
Ta njihova ljubav rođena je u Dubrovniku, njenom rodnom gradu, nastavila se kada je Snježana došla na studije arhitekture u Beogradu.
Oboje su, inače, Dalmatinci, pa danas, više nego nekoliko godina ranije, pomisle kako bi bilo lepo živeti tamo. Samo kada bi još mogli da se dogovore gde bi to bilo - u Dubrovniku ili Splitu!
- Mi uglavnom letujemo u Dubrovniku, kaže Snježana, ali bez obzira na to što sam tu i rođena i što
često odlazim dole, nisam preterano vezana za njega, mada kad bih se
odlučivala gde da živim, onda bi to sigurno bio Dubrovnik.
- Sve više smo vezani za Dalmaciju i
ponekad razgovaramo o tome, dodaje Žarko. - U početku kada sam došao
u Beograd bilo mi je sve nepoznato, postajao je samo neki motor koji
me je terao napred. Međutim, kada prođe taj neki zanos i sve se
svede na realan posao, čovek poželi mirniji život. Osim toga, lepo
je živeti na moru.
Skromni studentski život
Bračni par Radić živi u naselju
Banjica.
Imaju stan u koji, čim uđete, shvatite da je uređen veštom rukom stručnjaka, a to je uostalom i Snježanina struka - unutrašnja arhitektura.
Ali, i sada se ova mlada simpatična
žena često seti onog zabavljanja sa Žarkom, onih studentskih dana,
kojima se često vraćaju.
Imaju stan u koji, čim uđete, shvatite da je uređen veštom rukom stručnjaka, a to je uostalom i Snježanina struka - unutrašnja arhitektura.
- Ma, nekako ništa nije bilo teško, već se u svemu nalazi neka lepota, seća se Snježana. - Nije bilo novaca ni za bioskop, već šetamo po
ulici, a vani hladno i ništa nam ne smeta.
Najvažnije je bilo da smo zajedno.
Inače, ja sam od najranije mladosti bila dosta samostalna, došla sam u Beograd na studije, a roditelji su mi ostali tamo, o svemu sam morala sama da brinem, tako da mi je fakultet gotovo bio najmanja briga i obaveza.
Najvažnije je bilo da smo zajedno.
Inače, ja sam od najranije mladosti bila dosta samostalna, došla sam u Beograd na studije, a roditelji su mi ostali tamo, o svemu sam morala sama da brinem, tako da mi je fakultet gotovo bio najmanja briga i obaveza.
Žarko se takođe osamostaljivao od
malih nogu, bio je odmah primljen na tadašnju Akademiju, dobijao je
stipendiju koja nije bila baš bog zna kakva, ali ga je, izgleda, taj
skromni studentski život terao da što pre diplomira, te je to
učinio još pre određenog roka.
- Bili su to skromni dani, ali sam u
svakom trenutku bio svestan toga zašto sam došao, seća se Žarko. - Osim toga nikoga nisam ni poznavao pa je to snalaženje jednog
devetnaestogodišnjaka bilo još teže.
Ta samostalnost očigledna je i kod
Snježane i kod Žarka, oboje tačno znaju šta hoće i shvataju
život onakvim kakav je.
Oboje se trude da što više pažnje posvete Vedranu, mada je to, ipak, Snježanina "privilegija".
Ona s njim provodi po čitav dan, čita mu, uči ga slova, želi da stvori kod njega ljubav za crtanjem.
Oboje se trude da što više pažnje posvete Vedranu, mada je to, ipak, Snježanina "privilegija".
Ona s njim provodi po čitav dan, čita mu, uči ga slova, želi da stvori kod njega ljubav za crtanjem.
- Pošto je stalno s majkom, onda mu ja
dođem kao neko ko je tu gost, koji se s njim poigra, malo popriča, objašnjava Žarko uz smeh. - Sada mu je vreme i za pripreme za školu
pa je Snježana i tu više angažovana, a ja sam zadužen za kazne,
ukoliko je ne sluša.
Šampion u kuvanju
Vedran, koji se tu mota sve vreme i
igra s malom crnom macom koju je našao i doneo kući, onako kao za sebe
komentariše; naravno pritom pun divljenja za svoj poduhvat:
"Za
samo jedan dan naučio sam ćirilicu!"
- Kada se rodi Višnja... počinje da
priča Žarko, ali ne stiže ni do pola rečenice, jer ga Vedran
prekida rečima da neće biti curica, već će mu mama roditi
brata...
Još jedna obaveza za mlade roditelje.
Vele da bi želeli da bude curica, ali i ako bude dečko - nije važno, biće srećni, jer "ima li išta lepše od dece".
Inače, njihov svakodnevni život je veoma jednostavan, kada se izuzmu Žarkove obaveze, ne vole da idu po kafanama, već im je draže kada im neko dođe u posetu.
Po Snježaninim rečima Žarko nije neki domaćin, on to baš ne poriče, ali ako bi bilo potrebno...
Vele da bi želeli da bude curica, ali i ako bude dečko - nije važno, biće srećni, jer "ima li išta lepše od dece".
Inače, njihov svakodnevni život je veoma jednostavan, kada se izuzmu Žarkove obaveze, ne vole da idu po kafanama, već im je draže kada im neko dođe u posetu.
Po Snježaninim rečima Žarko nije neki domaćin, on to baš ne poriče, ali ako bi bilo potrebno...
- Žarko nema vremena za poslove po kući, kaže Snježana, ali nije ni naviknut da to radi...
- Moja žena je odlična domaćica, hvali
se Žarko, a u kuvanju je pravi šampion. A znam i ja ponešto da
napravim! Ali, pre svega mislim da muškarac i žena u braku treba da
znaju što više i da pomažu jedno drugom.
Ovoga puta namerno nismo razgovarali o
poslu.
Bilo je to prijatnih dva sata koje smo proveli kod Radićevih.
I činilo se kao da ovaj dan nema obaveza za Žarka i da će to biti jedan od retkih koje će provesti u kući.
Međutim, kada smo pošli i on je krenuo na dva snimanja istog dana. Kućne obaveze opet su pripale samo Snježani, a Vedran i njegova crna maca praviće joj društvo dok se suprug ne vrati. Uskoro će stići i prinova, još jedna obaveza i radost.
Bilo je to prijatnih dva sata koje smo proveli kod Radićevih.
I činilo se kao da ovaj dan nema obaveza za Žarka i da će to biti jedan od retkih koje će provesti u kući.
Međutim, kada smo pošli i on je krenuo na dva snimanja istog dana. Kućne obaveze opet su pripale samo Snježani, a Vedran i njegova crna maca praviće joj društvo dok se suprug ne vrati. Uskoro će stići i prinova, još jedna obaveza i radost.
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)