Mediji sada brzo pronalaze nova lica. Sve se promjenilo u korist tržišta, a nauštrb scene. Scena je ono što je kulturno značajno, što je široko. Muzika i biznis oko nje postaju sve siromašniji i ne nude više nikakav životni stil, već se pretvaraju u puku zabavu
Novi album grupe Haustor ("Tajni grad", Jugoton, 1988), uverljivo sugeriše da su Rundek i drugovi ostali
dosledni jedino vlastitom kreativnom impulsu, te da u njihovom delovanju još uvek nema vidljivih znakova poštovanja tržišnih
zakonitosti. Uz izvesno otvaranje prema medijima - započeto, čini se,
još prilikom izdavanja "Bolera", Haustor je ponovo ponudio bogat, promišljen i pedantno realizovan materijal, uspešno promovisan u
Beogradu, koncertima u KST-u i SKC-u (dva puta, pred rasprodatom
salom).
- Ovu ploču promoviramo bez nekih
naročitih ograda - komentariše Darko Rundek. - Došla su drugačija
vremena i ja danas stvarno ne mogu očekivati da napravim pet-šest
dobrih vldeo-klipova za album. Bilo mi je važno da publika čuje
ploču i da onda možemo dalje komunicirati.
Snimamo, kao na traci,
sve emisije u koje nas pozovu, radimo sve te playbackove, ali nastojimo održati dobro raspoloženje. Kad već tim medijima ne možemo ponuditi nešto naročito kreativno, onda se bar trudimo da istaknemo dobro raspoloženje, nadajući se da će to preći i na one koji nas gledaju.
Napominjući da se Haustor otvara u
onoj meri u kojoj postaje hrabriji, Rundek dodaje da je prošao
period u kojem su se, recimo, pune dve godine mogli izbegavati
intervjui, a da to ne ostavi ozbiljnih posledica na medijski plasman
benda.
Stil i zabava
- Sada mediji brzo pronalaze nova lica - kaže Darko - pošto se sve izmenilo u
korist tržišta, a nauštrb scene. Jer, scena je, ipak, ono što je,
samo po sebi, kulturno značajno, što je široko. Muzika i sav taj biznis oko nje postaju sve siromašniji i ne nude više gotovo nikakvu ideju, nikakav životni
stil. Jednostavno, postaju puka zabava.
No, ja ne mislim da je
Haustor, otvaranjem prema medijima, potpisao bilo kakvu kapitulaciju,
pošto smo naše ideje uspjeli u punoj mjeri sačuvati. Sada,
naprosto, sa više samopouzdanja ulazimo u neka stvari koje smatramo
neophodnima.
Ono što je upakovano u omot daje
Rundeku pravo na ovakav zaključak.
No, uprkos tome što je osobenost
i originalnost ovoga benda jednako uočljiva kao i ranije, Rundek
kaže da dosta toga nije moglo biti realizovano na ploči, te da je
ostalo obilje materijala koji čini veiiku kompresiju u njegovom
ličnom muzičkom skladištu.
Imajući to u
vidu, može se desiti da Haustor vrlo brzo napravi sledeći album i
da, na taj način, preseče dugačke pauze koje ima između izdavanja ploča.
Činjenica da je "Tajni grad", dakle, rezultat i velike
redukcije ranije zamišljenih ideja, ne menja Rundekov utisak o
vlastitoj ploči.
Uz primedbu da se njegovo mišljenje menja od
slušanja do slušanja, on je spreman da potvrdi kako je, ipak,
zadovoljan urađenim, da se od "Tajnog grada" neke stvari mogu
naučiti i da, najzad, punoća koju nose zvuk i slika Haustora
uverava kako se, čak i danas, može lepo i bogato živeti.
Kompilacija interesovanja
- Mislim da tu veliku ulogu ima činjenica
da smo mi okupljeni oko zajedničke ideje - kaže Rundek. - Ja to teško mogu formalno
objasniti, jer se ne radi ni o kakvim konkretnim principima.
Ne
pokušavamo njegovati jedan način ponašanja, niti se svi furamo na
istu muziku, niti se moramo slično oblačiti, niti moramo čitati
iste knjige.
Netko od nas, kao na primjer Damir Prica, voli raditi
neku novu, improviziranu vrstu muzike koja sa rockom, u osnovi, nema
mnogo veze.
Netko je, opet bliži jazzu, no to nas ne sprečava da lako pronađemo zajednički fluid.
A ono što u svemu tome privlači
određeni profil ijudi jeste, vjerovatno, stanovita sloboda sa kojom
se odnosimo prema vlastitom radu.
Znači, upravo oslobođenost od
pripadanja bilo kojem usko definiranom krugu.
Kompiliranje različitih interesovanja
o kojem Rundek govori, trebalo bi da uskoro rezultira i tzv. "Haustor rock-teatrom", koji je
bio predviđen kao nadgradnja ove ploče. No, ova ideja će, izgleda,
morati da sačeka bolja vremena.
- To sada nismo uspjeli realizirati, jer
su se pojavile stanovite finansijske teškoće, ali to će, sigurno,
biti sledeći projekat ovog benda. Sada sam naučio da stvari
detaljno zamišljam pre nego što ih počnem raditi, pa sam htio
velike video background projekcije i pristojnu scenografiju, no to
nije bilo moguće izvesti.
Čini mi se da se, polako, stječu uslovi
za realizaciju toga koncepta, koji će, po logici stvari, biti
najviše vezan za naš sledeći album, ali uz koji ćemo koristiti i
dobar dio starog materijala.
Sada je sve to u naznakama: imamo, na
koncertima, neke panoe i slajd-projekcije iza. Uopšte, mislim da
se bend jako dobro scenski razvio i da smo uspeli do kraja izgraditi
neki svoj image na sceni.
Dinamiku živih nastupa postavili smo tako
da je prvi dio koncerta više za gledanje, pošto je ispunjen
stvarima koje ne zahtjevaju neku burniju reakciju publike, a kasnije
idemo prema srdačnijim i otvorenijim numerama.
Sada ćemo puno
svirati, zato što to volimo i zato što se na koncertima najviše
usavršavamo, najviše radimo na sebi.
I stvarno smo krasno primijeni
kod publike. Mislim da su baš ovi koncerti u SKC-u bili zreli, stabilni
i jaki. Bend sjajno svira i publika jako lijepo reagira.
Autentični šarm
Ukrštanje rocka i etničke muzike, već
duže prisutno na svetskoj muzičkoj sceni, počelo je da dobija
svoje odjeke i kod nas. Haustor je među prvima - i vrlo uspešno - provukao etno-fragmente kroz svoj koncept na "Tajnom gradu". Darko kaže da je
ekspanzija etno-muzike svakako pozitivna, ali smatra da se može
desiti da ovaj vid kulture uskoro zapadne u opasnost od preterane
eksploatacije; da ga, drugim rečima, pojede tržište.
- Mene tu najviše interesira
autentičnost snimke - kaže Darko. - Jedan prijatelj koji se nedavno
vratio iz Berlina govorio mi je o tome, o snimkama napravljenim
direktno kazetofonom. Ta traka šušti, ali poseduje šarm koji bi
studijska produkcija ubila.
Ja sam sličan postupak htio primjeniti na pjesmi "Tajni grad". Rif sam
smislio šećući po gradu i onda sam, sa jednim prijateljem, to
snimio kod kuće, na dva kanala. To je, za mene, najbolja snimka te
pjesme, nikada više u studiju to nismo uspjeti tako dobro napraviti.
No, tu originalnu snimku bilo bi teško staviti na ploču, jer, ipak, moramo poštovati određene tehničke standarde,
Da se sve to desilo,
na primer, u Berlinu, onda bih to mogao objaviti, jer tamo postoji
određeni sloj ljudi koji reagira na autentičnost snimke. Ovde
bismo s tim došli iznenada, a odjek bi, vjerovatno, bio slab. Mi se
trudimo da sa publikom što lakše komuniciramo, makar tome žrtvovali
i neke stvari koje nas lično vesele, a koje su na ovaj ploči tek
naznačene.
Pronalaženje pravih reči
- Gleda li Rundek još uvek na delovanje
Haustora kao na težnju za, kako je sam rekao, artikuliranjem
vlastite slobode, odnosno kao na uživanje u borbi za nju?
- Da, tu sve vrijeme držimo jasnu
liniju. Mada mene zna zasmetati što to može zvučati pretenciozno
jer se radi o velikim riječima. Stvari ne treba mistifikovati, mi radimo jer nas to veseli, a ja govorim o borbi i slobodi zato što,
jednostavno, za to ne mogu naći bolje izraze.
Znatno manje problema sa pronalaženjem
pravih reči Rundek je, čini se, imao pri pisanju inteligentnih,
višeslojnih tekstova za "Tajni grad". Objašnjavajući kakvu vrstu
asocijacija je kroz njih želeo da provuče, odnosno bavi li se u
njima više ličnim emocijama ili refleksijama na ono što ga
okružuje, Darko kaže:
- Bavim se i jednim i drugim. Kada
pjesma počne sama od sebe rasti, ona može zahtjevati i nešto što
više nije osnovna ideja teksta, nešto što na početku nisi imao u
glavi. Naravno, riječ je o mojim slikama, dok mi je muzika
interesantan prostor na kojem se to može plasirati, puno
interesantniji nego kada bih svoje misli i iskustva naprosto
zapisivao.
Najzad, pošto "Tajni grad", očito,
zatvara jednu fazu Haustora i otvara novu, pitamo Rundeka koji
elementi na ovom albumu nagoveštavaju kako će rad Haustora
izgledati ubuduće.
- To su detalji koji su, u stvari,
najmanje primjetni - kaže Darko. - Radi se o nekim slojevima pjesme "Tajni grad". Zatim, to su djelimično "Čudne misli", kao i neke
ideje za "Skidaj se", koje su se malo izgubile na ploči, jer
opet nismo mogli snimiti prvu, improviziranu i najbolju verziju. Tako
da ću se ja, što se tiče ovog albuma, više vraćati prvim
zamislima nego samom rezultatu.
Razgovarao: Ivan Ivačković, obrada: Yugopapir (Pop Rock, februar 1989.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
