Mislim i da je dobro što ničim nismo prinuđeni da se večito ovim bavimo. Niko od nas ne namerava da postane "muzičar" - da živi od toga. Mislim da kad čovek odluči da od toga živi, prinuđen je na neke kompromise na koje mi još nismo prinuđeni ili to ne želimo. Nemamo ni menadžera, ni mame ni tate, koje nas vuku, cimaju, zakazuju koncerte. Nekako, sve što smo do sada uradili - sami smo postigli
Električni orgazam je grupa koja je prva u svoj koncept unela punk elemente. Grupu su osnovali prijatelji iz istog društva koji su posle nekoliko zajedničkih proba ustanovili da ono što rade može biti zanimljivo i za širi krug. Ili, evo kako to vidi Električni Srđan, gitarista i pevač grupe.
- Pa mi smo se skupili u stvari iz zezanja. Sasvim slučajno, bez ikakvih namera nekog "ozbiljnog" bavljenja muzikom. Čak i danas ja ne volim kada se priča da smo mi "neki" muzičari.
Skupili smo se, sedeli smo zapravo u kafani, Jovec i ja smo tada još uvek bili u Hipnotisanom piletu i Ljuba, i rekosmo - Daj da napravimo grupu.
Trebalo je da ja sviram gitaru i pevam iako to nisam ranije radio, Ljuba orgulje i da peva, a Jovec da lupa bubnjeve. Tada smo želeli da radimo punk. Pazi, pre ijedne probe, pre ijedne gotove stvari... Baš smo se osećali nabijeni nekom energijom...
Na svakoj probi neko je donosio nove stvari.
Sada već ne sviramo bar desetak stvari iz tog perioda. Kasnije nam se nisu dopadale.
U početku smo radili onako bez ikakvog kriterijuma, baš u fazonu - sve je dobro...
Evo pre dva dana preradili smo "Infekciju" koju smo sto godina isto svirali. Sada je sasvim drugačija.
Stalno se menjamo, drugačije sviramo. Evo, recimo "Orgazam" smo u početku baš svirali onako nabijeno... a onda jednom naš bubnjar Čavke slučajno nije došao na probu, pa pošto nije bilo bubnjara Ljuba i ja smo rešili da napravimo elektronsku stvar, sa ritam mašinom... i tako je ostalo.
U početku smo radili onako bez ikakvog kriterijuma, baš u fazonu - sve je dobro...
Evo pre dva dana preradili smo "Infekciju" koju smo sto godina isto svirali. Sada je sasvim drugačija.
Stalno se menjamo, drugačije sviramo. Evo, recimo "Orgazam" smo u početku baš svirali onako nabijeno... a onda jednom naš bubnjar Čavke slučajno nije došao na probu, pa pošto nije bilo bubnjara Ljuba i ja smo rešili da napravimo elektronsku stvar, sa ritam mašinom... i tako je ostalo.
Bilo je zanimljivo čuti odakle potiču razlozi i odluka da se krene tim putem. Pre okupljanja Orgazma Srđan i Jovec su životarili u pretežno heavy grupi Hipnotisano pile.
- To je neposredno došlo zbog nezadovoljstva sa Piletom. Ja sam vukao na jednu stranu sa pola Joveca, dok su na drugoj strani bili pola Joveca i Bojan (pevač u Hipnotisanom piletu). Jovec je tu bio podvojena ličnost...
Mi se nikada nismo zvanično raspali. To je samo po sebi došlo. Ja sam dosta rano izgubio interes za tu grupu. Te naše probe su bile dosta mučne. Danas mi uopšte nije jasno zašto smo mi to uopšte i svirali. Bilo je tu i dosta svađe.....
U Orgazmu svi isto misle, dele isti interes - svi smatramo da je to što radimo dobro.
Mislim, svađamo se mi i dan-danas recimo oko aranžmana, ali su posledice tih prepirki pozitivne - konstruktivne. Pazi u čemu je razlika, ja ne znam da li je tako i kod drugih grupa, ali mi se baš družimo. Non-stop smo zajedno. Ja nemam puno više drugova izvan grupe. Kad izlazim, to je ili sa ženskom ili sa grupom. To je moje glavno društvo - tako smo i nastali.
Mi se nikada nismo zvanično raspali. To je samo po sebi došlo. Ja sam dosta rano izgubio interes za tu grupu. Te naše probe su bile dosta mučne. Danas mi uopšte nije jasno zašto smo mi to uopšte i svirali. Bilo je tu i dosta svađe.....
U Orgazmu svi isto misle, dele isti interes - svi smatramo da je to što radimo dobro.
Mislim, svađamo se mi i dan-danas recimo oko aranžmana, ali su posledice tih prepirki pozitivne - konstruktivne. Pazi u čemu je razlika, ja ne znam da li je tako i kod drugih grupa, ali mi se baš družimo. Non-stop smo zajedno. Ja nemam puno više drugova izvan grupe. Kad izlazim, to je ili sa ženskom ili sa grupom. To je moje glavno društvo - tako smo i nastali.
Punk elementi koji se mogu prepoznati kod Električnog orgazma nalaze se u pristupu čitavoj stvari. Ljudima je jednostavno dosadilo da neprestano prebiru po ofucanim rifovima i zastarelim formama, skupili su se otkrivši slične ili iste ideje i rešili da sviraju. Zadrti protivnici punka upravo previđaju ovu i te kako značajnu promenu i pomak, po čemu je druga polovina prošle decenije značajna.
- Ja sam ranije slušao sve i svašta. Slušao sam Roxy, Bowiea, Lou Reeda, lggy Popa... Verovatno je jedan od prelomnih trenutaka bio koncert Talking Headsa koji sam gledao. Posle toga sam 'poludeo'. Tada sam još uvek imao dužu kosu... ošišao sam se a stare ploče pobacao, prodao.
Taj njihov koncert kao da je bio poslednja kap u prepunoj čaši.
Marina je danas vezana za ženski new-wave. Čavke je slušao PiL...
Taj njihov koncert kao da je bio poslednja kap u prepunoj čaši.
Marina je danas vezana za ženski new-wave. Čavke je slušao PiL...
Čini mi se da sam to već hiljadu puta rekao - Čavke je pravi čovek za ovu grupu. On je nezamenljiv. To je fluid koji nam sada nedostaje. Čovek koji sada lupa bubnjeve (bubnjar grupe "I", jer je Čavke na odsluženju vojnog roka) nam je strašno mnogo pomogao. Grupa, ja ne znam šta bi se sa njom uopšte dešavalo - teško da bismo našli nekog drugog, tako dobrog.
Ali, jednostavno vidi se da je on drugi svet - da nije član grupe...
Ali, jednostavno vidi se da je on drugi svet - da nije član grupe...
Mi i sada imamo najmanje tog nekog iskustva, od svih ovih grupa - ja sam na scenu možda izašao desetak puta... Sa Hipnotisanim piletom oba puta dok sam izlazio na scenu sam se tresao. Čudno, sa Orgazmom nisam imao nikakvu tremu. Mislim, uvek ima neke blage drhtavice, ali to nije trema. Ne znam šta se to dešava. Možda se sada sigurnijim osećam...
Srđan je jedna od scenski najzanimljivijih ličnosti u našem savremenom rocku. Njegovo ponašanje se kreće između neurotičnog "odglumljivanja" tekstova i pulsacije muzičkih elemenata.
- Mene ponese svirka grupe. Ma ja se otkačinjem i na probama. Danas sam se na probi zakačio za neki ekser... Prvi put kada smo se našli na sceni niko nije odredio šta i kako treba da se desi. Niti sam ja rekao e sad vi svirajte, a ja ću glumiti... Na zadnjem nastupu u Zagrebu Ljuba se otkačio da je seo na orgulju - i to je bio ceo solo .
Koncepcija slobodnog ponašanja i svirke prouzrokovala je i neke nevolje. Posle završetka Subotičkog festivala dosta se govorilo o problemima koje su Srđan i drugovi proizveli.
- To je bilo dva puta pitanje šizofrenije. Ako si gledao prenos na televiziji, sećaš se one vašarske scene koja je bila najveći kič koji sam video. Falila su još samo liciderska srca. Tu je bila nekakva bina u nivoima, raznobojne lampice koje su se palile i gasile...
Kad smo se mi popeli prišao nam je jedan momak i rekao:
"Ja sam čuo da vi nešto niste u redu na bini, molim vas da ne skačete, ovo je sve jako osetljivo. Znam da je vama sve to potrebno, ali to može da se sruši. To su pravila... "
Onda je tu bilo problema na tonskoj probi. U vreme probe nikoga nije bilo za miks pultom. Pošto smo mi i Šarlo rekli da nećemo svirati onda je nešto malo rađeno na zvuku.
Kad smo se mi popeli prišao nam je jedan momak i rekao:
"Ja sam čuo da vi nešto niste u redu na bini, molim vas da ne skačete, ovo je sve jako osetljivo. Znam da je vama sve to potrebno, ali to može da se sruši. To su pravila... "
Onda je tu bilo problema na tonskoj probi. U vreme probe nikoga nije bilo za miks pultom. Pošto smo mi i Šarlo rekli da nećemo svirati onda je nešto malo rađeno na zvuku.
Kad smo izašli ja sam skakao sa nivoa na nivo.
Šta ja znam, baš smo bili Električni orgazam kao što smo to uvek i bili.
Pa nisu valjda očekivali da budemo revijski orkestar.
Ja sam srušio jedan mikrofon, a bubnjar je raspalio činelu tako da je ona pala i rasturila svu tu šarenu lažu od lampica i svetiljki. Sve je to prestalo da radi. Kad smo otišli iza scene psovali su nas i pominjali neku milionsku štetu...
Šta ja znam, baš smo bili Električni orgazam kao što smo to uvek i bili.
Pa nisu valjda očekivali da budemo revijski orkestar.
Ja sam srušio jedan mikrofon, a bubnjar je raspalio činelu tako da je ona pala i rasturila svu tu šarenu lažu od lampica i svetiljki. Sve je to prestalo da radi. Kad smo otišli iza scene psovali su nas i pominjali neku milionsku štetu...
Na večeri "Slobodnih formi" nismo znali da li ćemo nastupiti sve do tri sata noću. I tu smo ispraćeni rečima:
"E, dobro, sada ćete svirati, ali ako opet napravite nekakav kermes odmah silazite dole... Ja štopujem vreme. Imate tačno 15 minuta, ako pređete sekundu više izlazim i prekidam svirku!"
Verovatno zbog cele te situacije i umora u "Krokodilima" sam se otkačio, uzeo sam flašu kisele vode, polio se i isprskao sve okolo.
Te priče iz Subotice su ubrzo dostigle neverovatne razmere - maltene smo izleteli sa noževima i isekli gajtane, savili mikrofone, razbili reflektore. Pa bilderi ne mogu saviti mikrofon, a ja kad čujem za polupane reflektore asociram na praćku...
"E, dobro, sada ćete svirati, ali ako opet napravite nekakav kermes odmah silazite dole... Ja štopujem vreme. Imate tačno 15 minuta, ako pređete sekundu više izlazim i prekidam svirku!"
Verovatno zbog cele te situacije i umora u "Krokodilima" sam se otkačio, uzeo sam flašu kisele vode, polio se i isprskao sve okolo.
Te priče iz Subotice su ubrzo dostigle neverovatne razmere - maltene smo izleteli sa noževima i isekli gajtane, savili mikrofone, razbili reflektore. Pa bilderi ne mogu saviti mikrofon, a ja kad čujem za polupane reflektore asociram na praćku...
Samo lepa je bila Subotica.
Znaš zašto - zato što su se skupile dobre grupe, stvarno dobre - Šarlo, Idoli, Film, Haustor, mi... Igrali smo fudbal u 5 izjutra i izgubili od Haustora. Baš smo se dobro zezali - bila je to Subotica moje mladosti...
Znaš zašto - zato što su se skupile dobre grupe, stvarno dobre - Šarlo, Idoli, Film, Haustor, mi... Igrali smo fudbal u 5 izjutra i izgubili od Haustora. Baš smo se dobro zezali - bila je to Subotica moje mladosti...
Ideja koju su imali Dragan Papić i Enco Lesić je na kraju rezultovala zajedničkim albumom tri grupe. Oko ove ploče je bilo nekoliko koncepcija - od toga da se predstavi gotovo celokupan jugo-novi talas do prezentovanja pet-šest beogradskih grupa.
Činjenica je da je Orgazam izvukao najmanje stvarne koristi od ovakvog predstavljanja. Snimci su i tiši i neadekvatni onome što grupa stvarno radi.
Činjenica je da je Orgazam izvukao najmanje stvarne koristi od ovakvog predstavljanja. Snimci su i tiši i neadekvatni onome što grupa stvarno radi.
- Ja se rasplačem kad čujem te naše snimke. Em, nas ima najviše pa je tu napravljena neka zbrka, em smo najtiši...
Primećujem da smo stalno nešto bojkotovani. Evo sa te ploče jedino nas ne puštaju na radiju. Valjda smo samo jednom pušteni na "Vibracijama"... Ne znam da li je to zbog imena ... Kada smo u RTB-u razgovarali o mogućoj ploči hteli su da nam ime skrate u EL. Org. i da nam saseku 4-5 tekstova.
Zatim su rekli da će nas snimati pa će onda oni izabrati koje stvari mogu na ploču ... i šta ja znam, razne gluposti.
To je bio moj neki prvi kontakt sa nekom disko kućom, ali sam posle toga rekao e, ako se ovako snima ploča onda je mi nikada nećemo snimiti. Da sada nismo dobili neke bolje uslove kod Jugotona stvarno je ne bi ni snimili. Nije nam to neki krajnji cilj...
Zatim su rekli da će nas snimati pa će onda oni izabrati koje stvari mogu na ploču ... i šta ja znam, razne gluposti.
To je bio moj neki prvi kontakt sa nekom disko kućom, ali sam posle toga rekao e, ako se ovako snima ploča onda je mi nikada nećemo snimiti. Da sada nismo dobili neke bolje uslove kod Jugotona stvarno je ne bi ni snimili. Nije nam to neki krajnji cilj...
Što se tiče ovog Paket aranžmana mislim da ranije nisi ni mogao da nađeš tri grupe koje mogu da se slože. Pa, i mi smo se jedva složili...
To je stvarno bio poduhvat, naročito za ovu beogradsko-šumatovačku klimu gde se svi nešto kolju. Ne mogu da zamislim kako bi oni nešto ovako napravili...
To je stvarno bio poduhvat, naročito za ovu beogradsko-šumatovačku klimu gde se svi nešto kolju. Ne mogu da zamislim kako bi oni nešto ovako napravili...
Trenutno se dešava neka pop euforija.
Meni to ne smeta, jer mi nismo pop grupa, niti ćemo to ikada biti, jer ja ne mogu da radim pop stvari. Mislim mogu sintetički, tako mogu da napravim i narodne pesme, ali to nije ono što me zanima. Mi smo pre nekakva savremena underground grupa...
Imamo puno novih stvari koje treba da uradimo, ali nemamo gde. Izbacili su nas iz svih mogućih prostorija.
Mi i Šarlo se vučemo ko neke dve kese... teraju nas kao da smo gubavi.
Kad nađemo neku prostoriju, uvek je to panika - moramo da se uvežbamo za pet dana zbog neke svirke ili snimanja. Nemamo nekakav normalni tok da mirno razrađujemo materijal...
Meni to ne smeta, jer mi nismo pop grupa, niti ćemo to ikada biti, jer ja ne mogu da radim pop stvari. Mislim mogu sintetički, tako mogu da napravim i narodne pesme, ali to nije ono što me zanima. Mi smo pre nekakva savremena underground grupa...
Imamo puno novih stvari koje treba da uradimo, ali nemamo gde. Izbacili su nas iz svih mogućih prostorija.
Mi i Šarlo se vučemo ko neke dve kese... teraju nas kao da smo gubavi.
Kad nađemo neku prostoriju, uvek je to panika - moramo da se uvežbamo za pet dana zbog neke svirke ili snimanja. Nemamo nekakav normalni tok da mirno razrađujemo materijal...
Dosta smo se promenili. Pre neki dan sam čuo snimke sa prvog koncerta u SKC-u. To je smešno šta se tamo dešavalo. Ali to je baš bilo jako dobro za to vreme.
Mislim i da je dobro što ničim nismo prinuđeni da se večito ovim bavimo.
Niko od nas ne namerava da postane "muzičar" - da živi od toga. Mislim da kad čovek odluči da od toga živi, prinuđen je na neke kompromise na koje mi još nismo prinuđeni ili to ne želimo.
Nemamo ni menadžera, ni mame ni tate, koje nas vuku, cimaju, zakazuju koncerte. Nekako, sve što smo do sada uradili - sami smo postigli...
Zabeležio: Momčilo Rajin, obrada: Yugopapir (Džuboks, mart 1981.)
Niko od nas ne namerava da postane "muzičar" - da živi od toga. Mislim da kad čovek odluči da od toga živi, prinuđen je na neke kompromise na koje mi još nismo prinuđeni ili to ne želimo.
Nemamo ni menadžera, ni mame ni tate, koje nas vuku, cimaju, zakazuju koncerte. Nekako, sve što smo do sada uradili - sami smo postigli...
Zabeležio: Momčilo Rajin, obrada: Yugopapir (Džuboks, mart 1981.)
Hronika BG talasa (3. deo) - Šarlo Akrobata
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
