U poluvremenu u svlačionici priđe mu Krstulović i reče: Šta si se raspucao. Ne ide ti, ima i nas drugih ne terenu. Na to će Peter: Da, drugovi, Krstulović dobro govori. Izvinite me, to se neće ponoviti u drugom poluvremenu... Trebalo je tada videti lica igrača Jugoplastike. Ostali su maltene zapanjeni. Čovek je priznao svoju grešku i izvinio se. To je bilo iznenađenje za ekipu u kojoj su uvek svi u - pravu.
Peter Vilfan je, kažu stručnjaci,
najtalentovaniji mladi košarkaš u SR Sloveniji. Neki dodaju -
možda i najveći posle već legendarnog Ive Daneua. Zasad je teško reći da li se (i
koliko) u tim ocenama preteruje. Jedno je, međutim, izvesno: Daneu i
Vilfan, pored toga što su obojica bekovi, imaju još jednu
podudarnost u biografijama - obojica su Mariborčani.
Peter Vilfan je član drugoligaša
Maribora, u čijim je pionirima - ponet oduševljenjem za igru između
koševa koje je izazvalo Svetsko prvenstvo u Ljubljani 1970. - i
počeo košarkašku karijeru.
Do sada je 13 puta igrao za kadetsku i
20 puta za omladinsku reprezentaciju, a nedavno je uvršten u mladu
državnu selekciju (turneja po Čehoslovačkoj) i, konačno, ovih
dana i u najbolji državni tim, za utakmice interkontinentalnog kupa.
Malo je neobično, ali je tačno (mada
to zvanično nikada neće biti potvrđeno!) talenat ovog mladića
koji još nije napunio 19 godina (Vilfan je rođen 26. juna 1958, visok je 191 sm, težak 75 kg) doprineo je - novom zapletu u slučaju Ćosić.
Pošto je, naime, KS Slovenije stao na stanovište da
Vilfan iz Maribora može da pređe samo u Ljubljanu, tj. u KK Brest,
KS Hrvatske je povukao kontra potez - Ćosić iz Zadra, u ime
"interesa košarke u republici" ne može u KK
Brest.
Kad ovo budete čitali, u "slučaju
Ćosić" može da dođe do novog obrta, ili, pak konačnog raspleta, ali je
zanimljivo i to da od razrešenja "zavrzlame" oko našeg najboljeg
košarkaša zavisi unekoliko i - budućnost Petera Vllfana.
- Kada bi Ćosić igrao u Brestu, za
mene bi najbolje bilo da mu se pridružim - razmišljao je Vilfan za
vreme festivala "YU košarka 77" u Celju, kada se lomio
između Bresta i Jugoplastike. - Uz Ćosića i pod njegovim "stručnim
nadzorom", uveren sam, najbrže i najviše bih napredovao.
Zbog komplikacija u "slučaju Ćosić", Vilfan je i odložio odluku o odlasku iz Maribora.
- Ako ostanem u Mariboru pomoći ću
matičnom klubu da se eventualno domogne prvog mesta u Zapadnoj grupi
Druge lige, a biću i u prilici da uspešno okončam studije na Višoj
komercijalnoj školi - kaže Vilfan. - Do sledećeg leta bih diplomirao
i tada, rasterećen školskih briga, u potpunosti se posvetio
košarci. Još se nisam definitivno odlučio...
Valja podsetiti da u mini-prelaznom roku
za košarkaše, u septembru, Vilfan može da - uz neophodnu
saglasnost matičnog kluba i Republičkog saveza - pređe u svaki
prvoligaški klub
Peter Vilfan je vrlo atraktivan
košarkaš, prodoran i efikasan, sa izvanrednim rešenjima u igri.
Umnogome podseća na svog uzora - Ljubodraga Simonovića.
- Među našim košarkašima trenutno
mi se najviše dopadaju Dalipagić, Slavnić, Delibašić i Kićanović
- kaže Vilfan. - To su pravi majstori u igri između koševa. Takvih
asova nema ni u jednoj drugoj zemlji u Evropi.
Vilfan je zaljubljen u košarku. Veruje
da će istrajati u toj ljubavi i razviti se u košarkaša najviše
klase, mada nije oduševljen uslovima koji mu se pružaju u ovom
trenutku.
- Kao drugoligaški igrač nemam pravo
ni na hranarinu, a moram da treniram dva puta dnevno - požalio se. - Položaj mi je donekle popravio KSJ uvrštenjem među perspektivne
košarkaše, tako da odnedavno dobijam 65.000 starih dinara mesečno. Ni to nije dovoljno za pojačanu ishranu koju zahteva profesionalni
režim treninga. Ipak, neću posustati...
Zabeležio: D. Čolović, obrada: Yugopapir (Tempo, maj 1977.)
*****
Poslednjih godina najveću enigmu
upravi Jugoplastike predstavljala je činjenica da je ekipa igrala
odlično, a dvorana je istovremeno bivala poluprazna. Tek derbi
susreti sa Partizanom i Bosnom ispunili bi do zadnjeg mesta inače ne
baš veliko gledalište od tri hiljade mesta. Pokušavala je uprava
proniknuti u razloge tog apsurda, pribegavala je raznim akcijama, ali
trajnijih rezultata nije bilo.
Ove godine Gripe su pune!
Prijatelji
košarke vraćaju se u taj hram ove dinamične igre - sporta koji je
po svom nervu nekako najbliži brzom ritmu svakidašnjice. I sada se
mnogi pitaju šta je to vratilo gledaoce u dvoranu.
Istina, Jugoplastika igra odlično, ali zar nije igrala i lane kada je
uostalom i osvojila sve što se osvojiti moglo.
Po nama jedan mali "razlog"
učinio je svoje. Dolazak atraktivnog Petera Vilfana u Split
zainteresovao je gledaoce. Već nakon prvih njegovih nastupa u
žutom dresu, u Splitu se o Vilfanu pričalo na svakom koraku. Jer,
reč je o igraču čija se igra temelji na bravuroznosti, na
temperamentu.
Ta igra diže gledalište na noge upravo kao nekada
Manovićeva, ili u Beogradu Slavnićeva, u Zadru Đerđina.
Čini se,
dakle, da se splitska publika pomalo zasitila veterana, onih zvezda
žutoga tima koji su proslavili splitsku košarku.
Želeli su
prijatelji košarke novo ime, novog igrača, novu igru!
Taj za Split
važan momenat davno su shvatili u Hajduku pa tako uprava "belih"
gotovo svake godine ili barem svake druge nastoji da angažuje nove
igrače, koji će nanovo zainteresovati prijatelje sporta.
Čime to Vilfan "drogira"
splitsko gledalište?
Iznenađenje: on se izvinio!
U prvom redu jednim urođenim smislom
za ovu brzu igru. On je u stanju svog direktnog čuvara da dovede do
očajanja, a navijače Jugoplastike do oduševljenja.
Za svakog trenera važno je još nešto
što Vilfan nosi u sebi. Peter je veoma miran, staložen. Za razliku
od Dalmatinaca, koji brzo menjaju raspoloženje, on u svakom trenutku
nastoji da zadrži punu koncentraciju. A to je elemenat za košarku
izuzetno bitan. Možda će i anegdota o njemu, koju ćemo sada
ispričati najbolje ilustrovati o kakvom je igraču i čoveku reč:
Prilikom nastupa u Bolonji na jednom
velikom turniru pre početka šampionata, Vilfan je mnogo pucao, ali
ga te večeri, inače njegov odličan šut, nije služio. U
poluvremenu u svlačionici priđe mu Krstulović i reče:
- Šta si se raspucao. Ne ide ti, ima i
nas drugih ne terenu.
Na to će Peter:
- Da, drugovi, Krstulović dobro govori. Izvinite me, to se neće ponoviti u drugom poluvremenu.
Trebalo je tada videti lica igrača
Jugoplastike. Ostali su maltene zapanjeni. Čovek je priznao svoju
grešku i izvinio se. To je bilo iznenađenje za ekipu u kojoj su
uvek svi u - pravu.
Taj očito spontani postupak Vilfana još
ga je više približio njegovim novim saigračima. Danas je on
ljubimac celog tima.
Ta staloženost Vilfanu sigurno u košarci mnogo
pomaže. On u igri ne srlja. Uvek nastoji da nađe pravo rešenje. Iako još prečesto previše solira, u odbrani je još tanak, a ne
koristi jedan elemenat po kojem, kaže Jerkov, on i jeste veliki igrač. Naime, Jerkov ističe njegovu dobru igru organizatora.
Sasvim drugi zahtevi
Govoreći o
svojim vrlinama i manama, Peter je sasvim realan.
- U Mariboru sam bio koš igrač -
objašnjava Vilfan. - Igrač pobede i logično, više sam težio
napadu. Ovde je druga stvar. Treba napadati, postizati koševe,
igrati sa centrima, ali treba i braniti svoj koš. Skansi insistira
na odbrani. Verujem da ću brzo i tu zadovoljiti trenera i navijače
kluba.
- U toku leta mnogi su me zvali.
Zvezda, Kvarner, Brest... Došao sam eto u Split i vidim da se nisam
prevario. Napišite slobodno da sam upoznavši na pripremama
reprezentacije Jerkova i Krstulovića, shvatio da moram pod Marjan, ali ipak nisam verovao da ću ovako biti primljen.
- Govorilo se da ćete u Brest ...
- Govorilo se svašta, ali sam, verujte, najmanje bio Brestov. Za to imam čvrste razloge. Pre dve godine bio
sam sa Brestom na logorovanju. Nisam se oduševio. Kasnije sam se
uverio da u Brestu ne bih našao sebe. Ćosić želi da se igra samo
kako on želi. Kad vikne šut, moraš pucati. I slično.
A ja košarku
igram prvenstveno igre radi. Ne volim direktive, stroge šablone.
Jasno mi je da reda mora da bude. Da je to igra kolektiva u kojoj se
jedan igrač ne sme zabavljati. Ali znam da je uvek jugoslovenska
košarka ležala na mašti i ako je ikada budemo sputavali u nekakve
okvire - zaustavićemo njen razvoj.
- Vilfane, vi ste ipak, nakon prvih
razgovora sa Skansijem u Celju na festivalu košarke negativno
odgovorili na molbu "žutih" da dođete u Split?!
- I ne samo to. Tada sam potpisao još
godinu dana za Maribor. Nisam ni pomišljao na Split.
- Ipak ...
- Da, ipak se to dogodilo, ali u
trenutku kada sam shvatio da se kao igrač iz druge lige neću tako
lako svrstali među reprezentativce. U stvari, tačno vam mogu kazati
kad je to odlučeno. Zadnjeg dana priprema u Poreču.
Aca Nikolić mi
je rekao da putujem na Univerzijadu i da će me možda kasnije
pozvati za Belgiju. Tada sam imao jasnu sliku pred sobom. Rekao sam ideš u Split, tamo
ćeš imati prilike da igraš, da se dokažeš, da na kraju dobiješ
taj najdraži plavi dres.
Jerkov - najbolji drug
- U Splitu vam je odmah krenulo!
- Mislim da jeste, iako još ne pružam
ono što stvarno mogu. To osećam. U početku sam imao tremu od
splitske publike. Ali kada sam odigrao prve lopte, kad sam čuo iz
gledališta "Pero, Pero" nešto sam osetio tu u grudima. To
ponese igrača. Bez toga se mislim ne može postići ono najveće. To
je zaista divna publika kojoj sam već sada obavezan.
- Kako se u igri snalazite sa novim
saigračima?
- Kao da smo rasli zajedno. Ipak, nekako najbolje sarađujem sa Jerkovom. Čim on skoči, znam
uhvatiće loptu i ja sam "u kontri" da dočekam njegovu
loptu.
- Da li su vam naporni treninzi?
- Ne. I u Mariboru smo radili dvaput
dnevno. Skansi dobro dozira treninge, raznovrsni su, ugodni. I
problema nema.
- Ni nastupi sreda - nedelja?
- Pa, obaveze su velike. Jugoplastika
"mora" uvek da pobeđuje. To nije lako izdržati, ali
rečeno nam je odmah na početku: ovo je sezona sazrevanja,
uigravanja novog tima. Titule nisu imperativ. Igramo i nastojimo tu igru da unapredimo.
To je najkraće o Vilfanu na parketu.
Van terena, deluje skromno. Govori srpskohrvatski pravilno. Pre
svakog odgovora na pitanje - uvek razmisli.
Student je Ekonomskog
fakulteta i, kako kaže, studije su mu prva obaveza, košarka tek
usputna, draga stvar.
Vilfan je star 20 godina, visok 191 santimetar,
kao od šale, preko glave "zakucava" sa obe ruke. Ima
odličan odraz...
Najlepše se osećao kada su kod njega nedavno bile
majka Hilda i devojka Valerija i kada su one doživele zajedno sa njim
radost pobede na Gripama i skandiranje "Pero, Pero", "Hoćemo
Peru", kada ga je Skansi na minut-dva vratio na klupu da se
odmori.
Vilfan, inače, stanuje zajedno sa Jerkovom. Najbolji su
drugovi. Obojica vole košarku, ali i studije, pa im nije teško da
usklade dnevni kućni red. Vole i muziku, pa u njihovom stanu celog
dana odzvanjaju "Skalinada" i druge omiljene kompozicije.
Uz to, kako nam igrači rekoše, Vili je šampion sveta u -
spavanju.
Srećom, na parketu je uvek budan, kao zapeta puška spreman
da iskoristi svaku grešku protivnika.
Eto, predstavili smo novoga igrača
Jugoplastike u dresu sa brojem 10. Onom istom koji je nosio Rato
Tvrdić u kojega su godinama bili uprti pogledi prijatelja košarke.
Verujemo da i Rato oseća zadovoljstvo da se na njegovom mestu našao igrač koji će ga dostojno zameniti.
Zabeležio: Edo Peci, obrada: Yugopapir (Tempo, novembar 1977.)
*****
Peter Vilfan: Bolji sam i od Kićanovića!
... kaže 24-godišnji reprezentativac iz Maribora. Reč je o igrаču čijа se igrа
temelji nа brаvuroznosti, temperаmentu, mаštovitosti, koji
gledаlište diže nа noge. Reč je o igrаču koji je i vаn terenа
sigurаn u sve što rаdi i govori. Govori iskreno. Bez onog: znаš,
ovo nije zа novine. Sve što kаže, možete slobodno objаviti -
stoji čvrsto izа togа, mа koliko to bilo neprijаtno. Rаdi - kаo
nikаdа do sаdа. Shvаtio je, kаže, dа košаrkа nije sаmo
ubаcivаnje u koš, dа se morа igrаti i u odbrаni.
- U reprezentаciji nosiš dres sа
brojem 10. To je bio Mokin broj. Mnogi te smаtrаju njegovim
nаslednikom. Štа misliš o tome?
- Sаsvim je slučаjno što nosim
desetku nа leđimа. Jа nisаm Slаvnićev nаslednik, niti to
želim dа budem. Jа sаm Peter Vilfаn i bolji košаrkаš od
Slаvnićа. To ću i dokаzаti. Ako nekome trebа trаžiti
nаslednikа, ondа nekа gа trаže meni.
- Nisi bаš skromаn. Negde sаm
pročitаo tvoju izjаvu u kojoj kаžeš dа si bolji od Kiće i
Mirze - zаjedno.
- Pogrešno su me interpretirаli -
nаstаvljа Vilfаn. - Nisаm rekаo dа sаm bolji od obojice
zаjedno. Kаzаo sаm dа imаm veće kvаlitete (košаrkаške) i
od jednog i od drugog. To, evo sаdа, i vаmа kаžem. Jа tаko
mislim, а nisаm lаžno skromаn. Slobodno nаpišite. Moždа u
ovom trenutku to izgledа čudno, аli videćete - jа tek trebа dа
pokаžem štа znаm. A, znаm - mnogo.
- Dobro, kаd ćemo jednom preći sа
reči nа delа?
- Već nа Evropskom prvenstvu u Prаgu
pokаzаću onimа koji sumnjаju u moje kvаlitete dа nisu u prаvu.
Pokаzаću dа mogu poneti i Mirzin i Kićin teret nа svojim
leđimа. Što se tiče brzine, kojom rаspolаžem, mogu igrаti
izvаnredno u odbrаni, čаk bolje od njih dvojice, sа mаlo
više volje kojа mi je
doskorа nedostаjаlа.
- Prvenstvo Evrope je, dаkle, tvojа
prаvа šаnsа.
- Ne. Mojа prаvа šаnsа je
Olimpijаdа 1984. u Los Anđelesu. Odаvno imаm želju dа odem u
Ameriku dа igrаm košаrku. I to u njihovoj profesionаlnoj ligi.
Mislim dа mogu uspeti, dа posedujem kvаlitete koji su potrebni.
Ako mi se pruži prilikа, neću je propustiti. Zаto kаžem dа je
Olimpijаdа izuzetno znаčаjnа, jer je zа povoljаn аngаžmаn
vаžno igrаti u finаlu olimpijskog košаrkаškog turnirа.
- Dа nisi mаlo nestrpljiv? Hteo bi sve
odjednom, а nаš nаrod lepo kаže: mnogo je mаčku telećа
glаvа.
- Jа jesаm nestrpljiv. Ali, znаm dа
sve to mogu. Puno mi je srce jedino kаd kаo pobednik nаpuštаm
pаrket. U protivnom sаm očаjnik. Tаdа me sve nervirа i žаo
mi je što sа istim protivnikom ne možemo još iste večeri dа
odigrаmo revаnš utаkmicu, dа im dokаžemo dа smo bolji.
Eto to je moje nestrpljenje. Tаko se mаnifestuje.
- Ondа, pretpostаvljаmo, nestrpljivo
očekuješ i početаk evropskog prvenstvа? Čemu se nаdаš tаmo?
- Dа jednom smirenom igrom uđemo u
finаle. A kаd već uđemo u finаle - mi ne gubimo. Nаrаvno,
želim iznаd svegа i dа se lično dokаžem i zаtvorim ustа
nevernim Tomаmа.
- U privаtnom životu si sve postigаo?
- Ne bаš sve. Imаm dve neostvаrene
želje, аli ni one nisu nedostižne. Želim dа imаm sinа i
zаvršim ekonomski fаkultet.
- Kićаnović je u jednom rаzgovoru
izjаvio dа jedino u tebi vidi svog prаvog nаslednikа.
- Drаgo mi je dа tаko nešto čujem.
Postoji li boljа preporukа zа Peterа
Vilfаnа!
Zabeležio: M. M, obrada: Yugopapir (Zdravo, maj 1981.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
