Za potpis novog, četvorogodišnjeg ugovora, Partizan je svom asu ponudio skoro mizernu cifru - svega 200 hiljada dinara! U to vreme cena poznatih fudbalera kretala se od 3-4 miliona dinara. Posle ovog nekorektnog stava uprave kluba, Vasović prelazi u akciju. Želi da napusti "Partizan", klub u kome se afirmisao kao fudbaler, klub koji je neizmerno voleo
Nešto starije generacije navijača
"crno-belih", ali i svih ljubitelja fudbala širom zemlje
znaju Vasovića najpre kao izuzetnog borca na terenu. On je poturao glavu tamo gde drugi nisu ni hteli ni smeli nogu, izgarao je na terenu
do poslednjeg atoma snage i nikada nije priznavao poraz, a ako nije bio
u formi to je nadoknađivao borbenošću i požrtvovanošću... Tri
puta je igrao u finalu Kupa evropskih šampiona i jednom ga je
osvojio, nedavno... Gledaoci pored televizijskih ekrana mogli su da
osete i deo zanosa posle uspeha koji je kapiten Ajaksa, naš zemljak,
Vaske, postigao...
Deveto dete, odličan đak
Velibor Vasović rođen je u Požarevcu
3.oktobra 1939. godine, kao deveto dete u građanskoj porodici
Živojina Vasovića. Otac, Živojin, bio je poreski inspektor, a
majka Jelena domaćica. Očeva plata bila je tolika da je jedva
zadovoljavala najosnovnije životne potrebe jedanaestočlane porodice
koja je godinama živela u jednoj maloj kućici na periferiji
Požarevca.
U tom periodu, u Veliborovom životu ništa se značajnije
nije dešavalo.
Nije imao igračaka kao ostala deca, nisu mu
donosili bombone i čokolade, ali ipak je voleo roditelje
i ponosio se njima...
U osmoj godini pošao je u prvi razred
osnovne škole. Bio je odličan kroz sva četiri razreda. Igrom
slučaja, samo što je završio četvrti razred, otac dobija stan u
Beogradu - i cela porodica se seli u prestonicu...
Ova iznenadna selidba dobro je došla
za ostale članove Vasovićeve porodice koji su već bili studenti i
životarili u Beogradu. Te iste godine, po dolasku, Velibor se upisao
u prvi razred Gimnazije. I tu je nastavio "po starom":
odličan je učenik, najbolji u svom razredu.
Kada je završio tu školsku godinu i
nastalo ferije, nije znao kako će da iskoristi svoje slobodno vreme.
I odjednom pala mu je na um ideja:
- Fudbal!
Rečeno - učinjeno. Tako je počela
fudbalska karijera Velibora Vasovića: iznenadnom odlukom da se
fudbalom prekrati slobodno vreme raspusta...
U generaciji Jusufija, Kovačevića...
Prvo je počeo da "pika" u
jednom malom beogradskom nižerazrednom klubu, ali tu se zadržao
samo nekoliko meseci. Jedan njegov školski drug, koji je igrao u
podmlatku Partizana, pozvao ga je da mu se tamo pridruži.
Bio je to
onaj podmladak u kome su između ostalih igrali Jusufi, Kovačević, Kiš ...
Po mišljenju Florijana Matekala,
tadašnjeg njihovog trenera, Vasović je bio najtalentovaniji igrač
te generacije.
Niko nije mogao da ga smatra velikim fudbalerom, osim
njega samog. U to je jedino on verovao i nekako je održavao
"ravnotežu" u timu gde nije bilo slabog pojedinca.
Trenirao je više od ostalih, da bi i drugima dokazao sebe.
Kada je većina igrača podmlatka
potpisala ugovore sa klubom, Vasović zahteva da uprava i sa njim
potpiše ugovor. Ovi, međutim, odbijaju.
Drugovi su uspeli da ga vrate u klub
Bio je to prvi sukob na relaciji
Vasović - uprava.
Na sastanku uprave kluba
odlučeno je da se on odstrani iz tima. Takvu odluku svi podržavaju
osim fudbalera!
Vasovića prvi uzimaju u zaštitu
Kovačević i Jusufi, koji su godinama bili njegovi najbolji
prijatelji i oni traže da se Vaske ponovo vrati među njih.
Posle
mnogih sastanaka i brda reči - Vasović se vraća.
Tada je imao 20 godina. Bila je to
1959...
Te iste godine dolazi i do smene
trenera.
Na kormilo kluba dolazi Stjepan Bobek koji Vasoviću ukazuje
puno poverenje i on postaje standardni prvotimac, na mestu levog
halfa.
- Godinama se pričalo - kaže Vasović
- kako me Bobek nikada nije cenio kao fudbalera ... Koješta! Da on
nije postavljen za trenera Partizana, ko zna šta bi se desilo sa
mojom fudbalskom karijerom, jer mi je bilo "do guše" priča pojedinih članova uprave koji su bili
protiv mog ulaska u prvi tim ...
Već sledeće godine Partizan je postao
prvak države.
Osim Belina, nijedan igrač tog tima nema više od 23
godine.
Zbog toga su ih nazvali "zlatne bebe".
Otada
počinje serija uspeha ove generacije.
Za vrlo kratko vreme većina
tadašnjih Partizanovih igrača postala je okosnica državnog tima.
Naravno, Vaske je među njima ...
Pet golova u Zvezdinoj mreži
Bobek je uneo još jednu novinu
dolaskom u "Partizan": izbacio je karantin kao praksu,
dotle upotrebljavanu u "Partizanu" pred svaku utakmicu. Fudbaleri bi se sastali samo neposredno pred susret. Tako je 1961.
godine "Partizan" tukao "Crvenu zvezdu" na
stadionu JNA sa 5:0.
Bila je to jedna od najdražih utakmica u
Vasovićevoj karijeri.
- Nje ću se uvek sećati... Tada smo
pokazali koliko vredi naša generacija. Za razliku od "Zvezdinih"
fudbalera koji su pred ovaj susret otišli na specijalne pripreme na
Avalu, mi smo se pripremali kao da igramo sa nekim drugoligašem, a
ne večitim rivalom.
Došli smo pred sam početak utakmice, odigrali je, dali pet golova, od kojih se nije znalo koji je
lepši - i vratili se svojim kućama. Ovaj
Bobekov "izum" sam i dalje praktikovao u svojoj karijeri, a
sprovodiću ga i danas, kao direktor Partizana...
Čista desetka protiv Mađara na NEP-u
Kada je 1962. godine "osvanulo"
Svetsko prvenstvo u Čileu, na spisku putnika se našao i Vasović.
Međutim, iz porodičnih razloga, on ne odlazi sa reprezentacijom.
Jugosloveni su tada osvojili četvrto mesto, a po povratku, naši se
sastaju sa Mađarima na NEP stadionu u Budimpešti.
Po prvi put,
posle dugi niz godina, Jugosloveni slave pobedu od 1:0. Jedan od
najboljih igrača na toj utakmici bio je Vasović.
Sportski izveštači ocenili su njegovu
igru čistom desetkom!
Posle te utakmice Vasović izbija u sam
vrh elitnog kluba jugoslovenskih fudbalera. Već sledeće godine
proglašen je za našeg najboljeg fudbalera i, istovremeno, ističe
mu ugovor sa Partizanom ...
Kada je trebalo da potpiše novi,
ponovo izbija sukob sa upravom!
Za potpis novog, četvorogodišnjeg
ugovora, Partizan je svom asu ponudio skoro mizernu cifru - svega 200
hiljada dinara!
U to vreme cena poznatih fudbalera kretala se od 3-4
miliona dinara.
Posle ovog nekorektnog stava uprave kluba, Vasović
prelazi u akciju. Želi da napusti "Partizan", klub u kome
se afirmisao kao fudbaler, klub koji je neizmerno voleo... i dolazi
na ideju da pređe u "suprotni tabor": "Crvenu zvedu!"
Traži kontakt sa tehnikom "Zvezde"
doktorom Acom Obradovićem i vrlo brzo ga uspostavlja.
Gde i kako su se sastali Vasović i dr Obradović
Partizan i Vasović nisu uspeli da
pronađu zajednički jezik oko potpisa ugovora. Razočaran i uvređen
stavom tadašnje uprave, on odlučuje da napusti redove "crno-belih"
i da se ponudi Crvenoj zvezdi, odnosno doktoru Aci Obradoviću.
To je i uradio.
Čim je uspeo da pronađe kućni broj Obradovićevog telefona, koji je tada
bio prvi čovek u Zvezdi i čija se reč godinama poštovala u ovom
klubu - on je odmah, otvoreno kazao da bi želeo sa njim da
porazgovara.
- O čemu? - pitao je glas s druge strane
žice.
- O mom prelasku.
- Prelasku?
- Da... u Zvezdu.
Odmah je zakazan sastanak. Samo deset
minuta posle telefonskog dijaloga, Vasović i dr Obradović su se
našli ispred njegove kuće, i to u doktorovom "pežou 404"
kojih je u to vreme bilo svega nekoliko u Beogradu.
Razgovor u automobilu, po rečima
Vasovića, trajao je samo minut.
U tom vremenu, između ostalog, Vasović
je rekao da prelazak u Zvezdu uslovljava "odštetom" od tri
miliona dinara i to da mu se novac isplati onog trenutka kada bude
potpisivao ugovor.
Dr Obradović je pristao.
Istog dana Vasović je otišao u
Partizan po ispisnicu.
Pre toga je pokušao još jedanput da razgovara
sa upravom Partizana oko ugovora, ali je opet naišao
na zid odbijanja.
Vasović je, zatim, zatražio ispisnicu
i rekao upravi da prelazi u Crvenu zvezdu.
Sa ispisnicom u džepu,
sutradan u društvu doktora Ace Obradovića pojavio se u Beogradskom
podsavezu i tako je između Vasovića i Crvene zvezde sklopljen
četvorogodišnji ugovor...
Zabeležio: Radivoje Vicanović (Karavan, april - maj 1972.)
Kraj 1. dela - 2. deo je OVDE
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
