Posle mnogo propuštenih šansi, Vasović je posle jednog izvedenog kornera Bajića nadvisio sve odbrambene Realove igrače i postigao gol! Posle toga, pošto je do kraja ostalo jedva 20 minuta, Vasović je savetovao igrače da se povuku u odbranu i šutiraju loptu u aut ili korner. Međutim, opijeni vođstvom, ovi ga nisu poslušali, već su hteli da nadigraju protivnike. A to nije bilo lako
Nešto starije generacije navijača "crno-belih", ali i svih ljubitelja fudbala širom zemlje znaju Vasovića najpre kao izuzetnog borca na terenu. On je poturao glavu tamo gde drugi nisu ni hteli ni smeli nogu, izgarao je na terenu do poslednjeg atoma snage i nikada nije priznavao poraz, a ako nije bio u formi to je nadoknađivao borbenošću i požrtvovanošću... Tri puta je igrao u finalu Kupa evropskih šampiona i jednom ga je osvojio, nedavno... Gledaoci pored televizijskih ekrana mogli su da osete i deo zanosa posle uspeha koji je kapiten Ajaksa, naš zemljak, Vaske, postigao...
U novoj sredini, bez druga...
Iznenadni prelazak Vasovića u
Crvenu Zvezdu odjeknuo je u sportskoj javnosti kao bomba!
Svi su bili
iznenađeni ovim potezom, a navijači Partizana najviše jer je on
bio njihov ljubimac.
Po njima, to je bilo ravno izdaji!
Zatim su, danima, na njegovu adresu
stizala preteća pisma...
U to vreme, Zvezda nije baš najbolje
stajala sa timom: Šekularac i nekoliko standardnih prvotimaca
nalazilo se na odsluženju vojnog roka, ali je dolaskom Vasovića tim
zaigrao kao preporođen ...
Zvezda je opet počela da ređa uspehe.
Posle nekoliko utakmica u novom dresu Vasović postaje idol Zvezdinih
navijača a njegove igre sportski novinari nagrađuju visokim
ocenama.
Kada su kasnije ostali Zvezdini igrači
saznali za sumu koju je Vasović dobio za potpis - postaju zavidni.
Vasović to oseća pa se i ne druži sa njima
Na treninge i utakmice
dolazi sam i odlazi sam.
Njegovi najbolji drugovi i dalje su
fudbaleri Partizana i on sa njima provodi svoje slobodno vreme ...
Neizbežno: protiv Partizana!
Pred sam završetak jesenje sezone
došao je na red susret tradicionalnih rivala, Partizana i Zvezde!
Po Beogradu se uveliko priča da će
Vasović prodati ovu utakmicu.
Sam Vasović zahteva od rukovodstva
Zvezde da ga izostavi iz tima, ali oni to kategorički odbijaju. Tako
se Vasović pojavio na mestu levog halfa protiv svojih dojučerašnjih
drugova!
Pred utakmicu, dobio je zadatak da kako zna i ume onemogući Vladicu Kovačevića, tada najboljeg Partizanovog grača, ali i njegovog
najboljeg prijatelja ...
Nije bilo lako povinovati se tome, ali Vasović
je bio u tom smislu pravi profesionalac.
Posle divovske borbe pred 73 000
gledalaca, Crvena zvezda je savladala svog rivala sa 1:0.
Najbolji u Zvezdi bio je Vasović.
On je ne samo Kovačevića već i celu Partizanovu navalu prosto bio "stavio u džep"...
Nekoliko dana posle ove utaknice, kad
se vratio sa treninga, zatekao je u svom stanu predstavnike Partizana
koji su želeli da sa njim razgovaraju o njegovom ponovnom prelasku u
Partizan!
Vasović je bio istinski iznenađen
ovom posetom, jer je samo tri meseca ranije
bio odbijen od istih ljudi kad je trebalo da potpiše novi ugovor.
Posle kraćeg uvoda, oni su ga upitali
šta traži da se vrati ponovo kod njih.
- Ništa - rekao je ovaj - samo dajte
Zvezdi onoliko koliko sam od nje dobio...
Dok su pregovori između ova dva kluba
trajali, Vasović se i dalje lavovski borio u Zvezdinom dresu,
pomažući joj da postane i prvak.
Po završetku jesenje sezone, posle
maratonskih pregovora, Zvezda je "popustila": vratila je
Vasovića uz obeštećenje od tri miliona i "pride"
Zvezdana Čebinca ...
Novi puč, nove razmirice
Nije prošlo ni nekoliko meseci, a
redovi kluba ponovo su uzdrmani. Sukob je nastao između uprave i
pojedinih fudbalera. U čemu je bila stvar?
Grupa igrača sa Galićem, Jusufijem, Bečejcem i Vukelićem odbila je da putuje u Skoplje na utakmicu sa
Vardarom ako im se ne isplati posebna naknada za to.
Uprava kluba, sa
grupom igrača koju su predvodili Vasović i Kovačević, smatrala je
da za to nema posebnih razloga.
Posle mnogih sastanaka na kojima je
predsedavao Vasović, odlučeno je da im se ništa ne isplati. A
ukoliko odbiju da igraju, neće im se dati ispisnice do samog isteka
ugovora.
Kada su Galić, Jusufi, Bečejac,
Vukelić i Vislavski videli da od njegovog zahteva nema ništa,
pojavili su se uskoro u timu...
Sukob sa Benitezom i Uroševićem
Ujesen 1964. godine u Beograd je došao
Milan, tada nezvanični fudbalski prvak sveta.
U njemu su, između
ostalih, igrali Brazilci Amarildo i Žair i Peruanac Benitez koji je
godinama važio za najprljavijeg fudbalera u Evropi i mnogim svojim
čuvarima lomio noge ...
Već posle nekoliko minuta igre,
Partizan je protiv Milana vodio - sa 2:0!
Ovo iznenadno, ali zasluženo
vođstvo Beograđana nateralo je Milaneze da se služe najprljavijim
sredstvima u duelu sa Partizanovim igračima.
Prednjačio je - Benitez.
Posle jednog "sudara" sa
Sombolcem, Partizanov bek je ostao na zemlji previjajući se i
kukajući.
I dok je bespomoćan ležao dole,
Benitez mu je prišao i udario špicom kopačke po čelu! ...
Videći sve to, Vasović je prišao
Peruancu da se objasni na italijanskom koji je znao svega nekoliko
reči.
Mislio je da ga upita zbog čega je protivnika udario dok je
ležao na zemlji, ali Benitez nije sačekao pitanja već je Vasketa
odalamio šamarom ni krivog ni dužnog!
Vasović nije ostao dužan prljavom
fudbaleru: vratio je udarac brže nego što je primio.
Tada je nastala tuča na terenu, opšta.
Nije se znalo ko koga udara.
Ipak, glavni akteri bili su Vasović i
Benitez. Naš half se tukao kako je znao i umeo.
Kada je Benitez
video da će izvući deblji kraj od razbesnelog Partizanovog igrača,
počeo je da beži po terenu ne bi li se nekako
dokopao svlačionice ...
Vasović ga je, međutim, pratio u
stopu, stigao ga, oborio na travu i počeo da ga "mesi" i
rukama i nogama ...
Posle prekida od 15 minuta utakmica je
nastavljena.
Na opšte iznenađenje publike - sudija
nikoga nije isključio. Posle divovske borbe, Partizan je savladao
Milana sa 5:3!
Incident sa foto-reporterom
Fudbalski savez Jugoslavije pozvao je,
posle utakmice, Vasovića na saslušanje. On se pojavio u društvu
Miladinovića, svog klupskog druga koji je takođe bio "zapažen"
u tuči.
Po završetku dugog sastanka sa članovima disciplinske
komisije, Vasoviću je saopšteno da je kažnjen sa četiri utakmice
neigranja!
Ljut, Vasović je izašao u hodnik, gde
ga je čekala grupa novinara i foto-reporter Politike, Dobrivoje
Urošević.
On je pokušao da snimi Vasovića, ali ga je ovaj zamolio
da to ne učini.
Foto-reporter je bio uporan i počeo je
da škljoca.
Posle kraćeg i žučnog objašnjenja,
Vasović je Uroševiću istrgao aparat i zgazio nogom.
Na sudskom procesu, posle Uroševićeve
tužbe, Vasović je morao da plati odštetu za aparat oko milion
dinara...
Neverovatno: 5:0 protiv Sparte!
Partizan je 1965. godine ubedljivo
osvojio prvo mesto našeg nacionalnog šampionata i time stekao pravo
da zastupa Jugoslaviju u Kupu šampiona, najvećeg evropskog klupskog
takmičenja.
To učešće Partizana bilo je zaista
sjajno.
Nezaboravni su Partizanovi mečevi protiv francuskog prvaka
Nanta - 2:0 u Beogradu i 2:2 u Nantu, protiv Verdera iz Bremena - 3:0 u
Beogradu i 0:1 u Bremenu.
U četvrtfinalu Partizan se sastao sa
čehoslovačkim šampionom Spartom iz Praga. U Pragu su neočekivano
izgubili sa 4:1, a u Beogradu se desilo čudo: Sparta je izgubila čak
sa 5:0!
Svi su osim Gegića, tadašnjeg trenera
i Vasovića već videli Spartu u polufinalu.
A kada je rezultat
poslat "u svet", strane agencije nisu odmah poverovale:
nekoliko puta su telefonirale i proveravale beogradski rezultat.
- Jedan od faktora naše pobede - tvrdi
Vasović - bila je publika. Naime, pred revanš susret sa Spartom svi
smo se nalazili na pripremama na Avali gde uopšte nismo osećali
gradsku atmosferu koja je vladala pred ovu utakmicu.
Svi smo
očekivali da će na stadion doći jedva 15 hiljada gledalaca...
Tadašnje rukovodstvo postupilo je veoma mudro što nas je na
stadionu odmah smestilo u svlačionice, ne govoreći nam kakva je
situacija s publikom ...
Kada su Partizanovi igrači izišli da
se zagreju na teren - videli su stadion do poslednjeg mesta ispunjen!
Srca su im zaigrala.
To je bilo odlučujuće: pala je nema
zakletva - mora se pobediti!
Partizanova greška u finalu
Navijači su zaista uživali u igri i,
što je važnije, u pobedi.
U polufinalu su se sastali Manchester United i Partizan.
Za Engleze su tada nastupili Best, Low, Bobby Charlton, Stiles ...
Prvu utakmicu u Beogradu naši su dobili sa 2:0,
dok su u Mančesteru izgubili samo sa 1:0.
Vasović je i na ovim
utakmicama dobijao desetke, a vrata finala bila su, najzad, otvorena.
U Briselu, 1966. godine, sastali su se
Real Madrid i Partizan. Žestoka borba vodila se od prvog sudijinog
zvižduka.
Posle mnogo propuštenih šansi, Vasović je posle jednog
izvedenog kornera Bajića nadvisio sve odbrambene Realove igrače i
postigao gol!
Posle toga, pošto je do kraja ostalo jedva 20 minuta, Vasović je savetovao igrače da se povuku u odbranu i šutiraju loptu u aut ili korner.
Međutim, opijeni vođstvom, ovi ga nisu
poslušali, već su hteli da nadigraju protivnike. A to nije bilo
lako ...
Posle jednog duela Vasović - Amančio u
kome Vasović nije bio malo oštriji i pažljiviji, ovaj je postigao
izjednačujuć gol.
Ubrzo su Španci postigli i vodeći, pa su tako postali klupski prvaci Evrope.
Partizanova šansa je propala.
O tome Vasović ima svoje mišljenje:
- Mnogi su me kasnije pitali zašto bar rukama nisam zaustavio Amančija. Moj je odgovor uvek bio isti:
Amančija ni danas ne bih zaustavio na takav način.
Finale Kupa
šampiona nije privatna stvar jednog čoveka ili kluba, to je susret
koji posmatra 100 zemalja i isto toliko miliona gledalaca kraj ekrana
i zato pobednik treba da bude onaj koji je u tom trenutku bolji,
veštiji, srčaniji, spremniji.
Amančio je sve to bio tada kada je
postigao gol i zato nikada, u sličnoj situaciji, ne bih zaustavio
ovog vrsnog Španca ...
Posle ovog trijumfa, jer vicešampion
Evrope nije mala titula, uprava kluba je odlučila da izda ispisnice
Jusufiju, Galiću, Šoškiću, Kovačeviću i Vasoviću kako bi svoje
karijere nastavili u inostranstvu.
Svi su imali menadžere koji su ih
prodavali stranim klubovima, samo je Vasović išao sam i nudio se.
Prvo je dva meseca lutao po Zapadnoj
Nemačkoj pokušavajući da se proda Minhenu 1960. i Borusiji iz
Dortmunda.
Nisu uspeli da nađu zajednički jezik.
Kada je već
pomišljao da se vrati u Beograd i nastavi karijeru u Partizanu - usledio je poziv iz Holandije, od Ajaksa...
Zabeležio: Radivoje Vicanović (Karavan, april - maj 1972.)
Kraj 2. dela - 3. deo: USKORO
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
