Pages

▼

Velibor Vasović, do Ajaksa i natrag (3/3) '72: Postao je ljubimac Ajaksovih navijača, zvali su ga "Vasko"


Čim je dobio drugu polovinu novca za potpis ugovora - kupio je u samom centru Amsterdama luksuzni restoran. U njemu su se u svako doba dana i noći mogla dobiti srpska jela i specijaliteti, a naročito ćevapčići, koje je pravio jedan poznati beogradski ćevabdžija specijalno "poručen" za Vasovićev restoran. Zahvaljujući svojoj popularnosti, njegov restoran je bio dupke pun u svako doba
Nešto starije generacije navijača "crno-belih", ali i svih ljubitelja fudbala širom zemlje znaju Vasovića najpre kao izuzetnog borca na terenu. On je poturao glavu tamo gde drugi nisu ni hteli ni smeli nogu, izgarao je na terenu do poslednjeg atoma snage i nikada nije priznavao poraz, a ako nije bio u formi to je nadoknađivao borbenošću i požrtvovanošću... Tri puta je igrao u finalu Kupa evropskih šampiona i jednom ga je osvojio, nedavno... Gledaoci pored televizijskih ekrana mogli su da osete i deo zanosa posle uspeha koji je kapiten Ajaksa, naš zemljak, Vaske, postigao...

Odlazak u Holandiju, u Ajaks, pao je nekako slučajno: naime, prijatelji Vasovićeve supruge koja je duže vremena bila u Holandiji i od koje su uticajni ljudi u Ajaksu saznali da Vasović želi da nastavi karijeru u inostranstvu - pozvali su je telefonom i izrazili želju da vide njenog supruga u njihovom dresu.

Ovu ponudu Vasović je od supruge saznao istoga dana i našao se sa istim ljudima u Amsterdamu, koji su ga pozvali sa predsednikom i trenerom ovog čuvenog holandskog kluba.

Na prvoj probnoj utakmici Vasović je potpuno zadovoljio najodgovornije ljude u Ajaksu.

Posle dužih pregovora između njega i predsednika kluba, slavni jugoslovenski as potpisao je dvogodišnji ugovor za - 40 hiljada dolara. Celokupna svota isplaćena mu je odmah, što je predstavljalo retkost u profesionalnom fudbalu!

Nije dugo potrajalo, a Vasović je postao ljubimac Ajaksovih navijača.

Ubrzo su mu nadenuli i nadimak: "Vasko".

Posle prve sezone u dresu novog kluba, Vasović je podelio radost sa svojim novim drugovima osvojivši šampionat Holandije. Od strane sportskih izveštača proglašen je za najboljeg fudbalera "zemlje lala".


Prvi veći debakl



Nekoliko meseci pred isticanje dvogodišnjeg ugovora sa Ajaksom, njegov petosobni komforni stan u kome je sve bilo na dugme počeli su da opsedaju mnogobrojni menadžeri sa ponudama za basnoslovne sume kako bi prešao u njihov klub.

Čim je za ovo saznala uprava Ajaksa, odlučila je da ne sačeka istek ugovora već je odmah stupila sa Vasovićem u pregovore za novi ugovor.

Ovi razgovori bili su kraći i vrlo efikasni.

Vasović je produžio ugovor na još dve godine, ali sada je umesto 40 dobio 60 hiljada dolara!

Prvi debakl većih razmera doživeo je Vasović 1970. godine u finalu Kupa evropskih šampiona. Ajaks je protiv Milana izgubio sa 4:1. Posle susreta, dok su se igrači utučeni vraćali u svlačionicu, razočarani i gubitkom premija od 5 hiljada dolara - Vasović je uzeo reč ...

Ne videći trenera koji je ulazio u svlačionicu, Vasović se jednom svom klupskom drugu "ispovedio" da više ne želi da igra u Ajaksu. 

Jer, dok on izgara na terenu, na treninzima i utakmicama, dotle njegov trener sedi skrštenih ruku, a za njega rade njegovih pet pomoćnika i dobija nekoliko puta više novca od svih igrača zajedno.

Kada je Vasović završio svoju priču, javio se trener i rekao je samo da su se igrači dobro borili, a posebno Vasović.

Zatim je napustio prostoriju.

Već na sledećoj utakmici, i pored odlične fizičke, spremnosti i forme, Vasović je izostavljen iz tima. Tek tada mu je bilo jasno šta znači reći nešto protiv trenera u jednom pravom, profesionalnom klubu kao što je Ajkas.


Ćevapčići u centru Amsterdama



Naravno, Vasoviću više nije padalo na pamet da nešto kaže o svom treneru, bilo loše ili dobro. Čim je dobio drugu polovinu novca za potpis ugovora - kupio je u samom centru Amsterdama luksuzni restoran.

U njemu su se u svako doba dana i noći mogla dobiti srpska jela i specijaliteti, a naročito ćevapčići, koje je pravio jedan poznati beogradski ćevabdžija specijalno "poručen" za Vasovićev restoran.

Zahvaljujući svojoj popularnosti, njegov restoran je bio dupke pun u svako doba. Posao je cvetao. Za svega godinu dana rada, Vasović je na restoranu zaradio 30 hiljada dolara.


Kapiten u Ajaksu



Godine 1971. Ajaks osvaja nacionalni šampionat, a holandski novinari stavljaju Vasovića na drugo mesto liste najboljih fudbalera, odmah iza slavnog Krojfa.

Iste godine, tajnim glasanjem, izabran je od strane svojih klupskih drugova za kapitena tima.

U junu, takođe iste godine, Ajaks po drugi put igra u finalu Kupa evropskih Šampiona. Protivnik - Panatinaikos iz Grčke. Posle divovske borbe, Ajaks je odneo pobedu i postao šampion Evrope.

Za osvojeno prvo mesto, po Vasovićevim rečima, on je dobio 7 hiljada dolara. A ostali? Krojf na primer?

- Za četiri godine u Ajaksu - priča Vaske - nikada nisam uspeo da saznam koliko ko od igrača dobije po utakmici. Trener nas je nagrađivao po učinku. Kako je ko igrao, tako je i dobijao. Tako ću i ja praktikovati kad budem nagrađivao moje fudbalere...


Najzad: kopačke o klin!



Čim su članovi uprave pročitali ovu izjavu u štampi, odmah su sazvali hitan sastanak uprave kluba i igrača, kome je prisustvovao i Vasović. Predsednik kluba je odmah ponudio 25 hiljada dolara za jednogodišnji ugovor.

Međutim, Vasović je odbio i pored upornog insistiranja. Mada bi ovu sumu poželeo svaki fudbaler, Vasović je imao snage da održi reč.

- Osetio sam - kaže on - da više ne mogu da zadovoljim predsednika kluba, trenera i publiku kao nekad. Za njih sam prvenstveno i igrao, pa nisam želeo da dođem u situaciju da me danas ilii sutra "šutnu" napolje. A to bi uradili na prvoj utakmici na kojoj ne bih zadovoljio. Novac nikad ne bih ni dobio, a da bih otišao od njih čak bih morao i da platim...

Posle četiri godine u Ajaksu, gde je zaradio preko 200 hiljada dolara, Vasović se vratio u Beograd. Želeo je da se posveti studijama na Pravnom fakultetu i biznisu.

Bio je sit fudbala.

Jednoga dana, dok se u svom stanu u Beogradu zabavljao sa sinovima Aleksandrom i Vladimirom, na njegova vrata zakucali su predstavnici Proletera iz Zrenjanina.

Oni su mu ponudili da bude direktor njihovog kluba, ali je Vasović tu ponudu glatko odbio.

Ljudi iz zrenjaninskog drugoligaša bili su uporni i nepokolebljivi, tako da je Vasović na kraju popustio.

Za dolazak na kormilo Proleterima uprava nu je ponudia 30 miliona.

Vasović je odbio.

Tražio je samo da mu kupe "fiat 125" koji bi koristio za potrebe kluba.

Ova želja mu je ispunjena pre nego što je došao na prvi trening fudbalera.


Kad navijači zahtevaju



Za kratko vreme, iskusni profesionalac je "smirio" i duhove i igrače u Proleteru. Kad su svi očekivali da će Proleteru krenuti i da se Prva liga "pomalja na vidiku" - Vasović je nestao iz Zrenjanina.

Šta se desilo?

"Krivac" je bila jedna utakmica Partizana pred kraj jesenje sezone, a u kojoj je Partizan vrlo loše prošao. Dok je on na stadionu JNA sedeo i posmatrao susret, prišla mu je grupa navijača. Njihov moto je bio:

Vrati se, Vaske! 

Bio je opkoljen njima, gledao njihova lica, slušao njihove reči, a u njemu je nešto pucalo...

Mogao je da se izvuče tek kada je obećao da će se uskoro vratiti u Partizan!

- Baš tada - priseća se Vasović - okružen navijačima Partizana, doneo sam odluku da svim silama pokušam da se vratim u Partizan, u tim koji je meni dao mnogo, kao i ja njemu. Nisam želeo da on doživi sudbinu beogradskog Radničkog ...

Posle nekoliko dana, Vasović je stupio u kontakt s najodgovornijim ljudima u Partizanu.

Posle mnogih sastanaka u prostorijama kluba kojima su prisustvovali samo Mića Prelić, predsednik Partizana i dvojica-trojica iz uprave i klube - Vasoviću je izglasano vođenje prvog tima.

Njegovom dolasku najviše se suprotstavljao Đorđević, kome nije odgovarala najavljena disciplina - ali interes kluba bio je iznad pojedinačnih i ličnih osećanja.

Očigledno, prisustvo Vasovića osetilo se od početka. Više se zalagalo, koncepcije igre bile su sređenije, uspesi nisu izostali. 

A do potpunog uspeha još ima dosta. 

U Vasovića treba verovati.

Zabeležio: Radivoje Vicanović (Karavan, april - maj 1972.)


Kraj poslednjeg, 3. dela 


Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)