Veljko Bulajić da ponižava glumce? To sigurno nije istina! Vidite u čemu je problem: kod nas mnogi ljudi žive od filma, ali samo mali broj pošteno radi i zaslužuje ime filmskog radnika. Oko filma se mota sijaset jalovih ljudi i neznalica, koji su lošim radom sami sebe eliminisali iz posla. Takvi su se odali alkoholu i postali dežurna gunđala
Mladi glumac natenane ispija čašu viskija, gladi žute brčiće i kaže:
- Ne volim alkohol. On me uspavljuje i dekoncentriše. Priličan broj mojih kolega propao je baš zbog šljokanja. Loču, bre, kao smukovi!
Naš sagovornik je, eto, jedan od
retkih iz glumačke profesije koji je sebe osudio na život bez
alkohola. Za razliku od njega, većina glumaca veruje u nadnaravnu
moć dobre kapljice, štaviše, mnogi ističu da ih alkohol stimuliše
u poslu.
- Vraga ih stimuliše! Uopšte ne
verujem u to. Nego, beče se i krevelje pred kamerama, zaboravljaju
tekst... Ipak je ovaj posao iscrpljujući, radi se i po 15 sati
dnevno... Mene i dve flaše piva potpuno ošamute!
Dančo Čevreski je tridesetogodišnjak
koji iza sebe ima petnaestak filmova, isto toliko TV drama i pet-šest TV serija. Zatekli smo ga u Titogradu, na snimanju TV serije "Pješak
u automobilu". On tumači lik alkoholičara koji je, tokom svih
šest epizoda - trešten pijan.
Pa, zar neka čašica alkohola ne bi podstakla glumca da nam ubedljivije dočara lik pravog pijanca?!
Pa, zar neka čašica alkohola ne bi podstakla glumca da nam ubedljivije dočara lik pravog pijanca?!
- Ma, neee! Kakav bih ja bio
profesionalac, ako bih stalno morao sebe da dovodim u stanje lika
koji tumačim?! Zamislite da igram narkomana ili ubicu. Znači,
trebalo bi da se drogiram ili da ubijem nekoliko ljudi - da bih verno
odigrao ulogu!
Kritizeri i dežurna gunđala
- To treba pitati moju ženu. Često
probam pred njom, volim da čujem njeno mišljenje, da vidim kako
reaguje... Na žalost, mi nemamo takav sistem rada u kojem bi glumac
mogao pošteno da pripremi ulogu. Obično ti daju scenario pred sam
početak snimanja, pa onda vidi kako ćeš!
Za ovih osam godina, koliko radim na filmu, jedino sam uloge u "Crvenom konju" Stoleta Popova i "Doroteju" Zdravka Velimirovića, i nedavno u Bulajićevom "Velikom transportu", mogao da spremim onako kako sam želeo.
Za ovih osam godina, koliko radim na filmu, jedino sam uloge u "Crvenom konju" Stoleta Popova i "Doroteju" Zdravka Velimirovića, i nedavno u Bulajićevom "Velikom transportu", mogao da spremim onako kako sam želeo.
- Vi ste i svoj prvi film snimili sa
Veljkom Bulajićem. U poslednje vreme bilo je mnogo povike na ovog
reditelja?
- Sa Veljkom sam dosad snimio dva
filma. Takođe, radio sam i sa kolegama koje Veljka ne vole. Ne
razumem, zašto? Ja sam od njega mnogo naučio, uvek mi je pomogao,
odlično smo sarađivali. Stvarno ne mogu da shvatim zašto ga neki
ne vole!
- Kažu da on ponižava glumce, da je
na snimanju pravi diktator?
- To sigurno nije istina! Vidite u čemu
je problem: kod nas mnogi ljudi žive od filma, ali samo mali broj
pošteno radi i zaslužuje ime filmskog radnika. Oko filma se mota
sijaset jalovih ljudi i neznalica, koji su lošim radom sami sebe
eliminisali iz posla.
Takvi su se odali alkoholu i postali dežurna gunđala. Tim parazitima i kritizerima smeta svako ko radi, a ne samo Veljko Bulajić... Što se Veljka tiče, on je veliki radnik i profesionalac. Takav čovek ima pravo da i od drugih traži znoj i zalaganje.
Takvi su se odali alkoholu i postali dežurna gunđala. Tim parazitima i kritizerima smeta svako ko radi, a ne samo Veljko Bulajić... Što se Veljka tiče, on je veliki radnik i profesionalac. Takav čovek ima pravo da i od drugih traži znoj i zalaganje.
- Izgleda, nijedan naš glumac ne sme
otvoreno da govori o svojim staleškim problemima. Kao da se svi
plaše osvete filmskih moćnika?
- Ne znam šta hoćete time da
kažete?!... Ja se zaista nikoga ne plašim! Ali zašto da napadam
nekoga, ako za to nemam razloga?
Kako se određuju honorari
- Igrali ste u "Velikom
transportu". Taj film koštao je preko 18 starih milijardi. Šta
mislite, ima li smisla ulagati tolike pare u filmove koji, po pravilu, na umetničkom
planu daju malo ili ništa? Recimo, film "13. jul" progutao je blizu 9 milijardi, a ispao je slab i nezanimljiv?
- Ne znam šta da kažem... Nisam
gledao "13. jul". Ne mogu da verujem da je tako loš, kao
što kažete. Trebalo je da igram u njemu, ali sam morao da odbijem
ulogu, jer sam u isto vreme radio TV seriju "Kože".
Delikatno je to pitanje velikih
filmskih projekata. Kad film ispadne dobar, tada niko ne pita koliko
je koštao. Pitanje cene postavlja se samo ako je film slab. Zato
treba dobro razmisliti: kome dati da radi velike teme.
U svakom slučaju, takvi filmovi su nama potrebni. Mi svoju istoriju moramo pisati i na filmu.
U svakom slučaju, takvi filmovi su nama potrebni. Mi svoju istoriju moramo pisati i na filmu.
- Ulogu u "13. Julu" odbili ste zbog zauzetosti. Inače, odbijate li uloge?
- Odbijam! U današnje vreme to možda
zvuči smešno, ali je istina. Bez obzira na materijalnu situaciju,
ipak nisam pristajao da igram svašta.
- Tako se gubi novac, a vi ste slobodni
umetnik, nemate sigurnih prihoda?
- Nije važno. Igrao sam ja i bez
honorara, pa nisam umro od gladi!
- Da, ali zato imate samo pedesetak
kilograma?
- Tužno je to pitanje naših honorara.
Oni se uglavnom određuju odoka, prema simpatijama. Često sam se
osećao posramljen u tim razgovorima... No, uskoro počinjem da
radim kao asistent na Fakultetu dramskih umetnosti u Skopju.
- To vam je prvo zaposlenje u životu?
- Prvo! Kao student bio sam stipendist
Narodnog pozorišta u Skopju. Međutim, kad sam završio studije, oni
su odbili da me prime! Rekli su da sam netalentovan... Danas sam im
na tome zahvalan. Ko zna koliko bih sada bio nesrećan da su me
primili. Učinili su mi veliku uslugu. Koristim ovu priliku da se
upravi Narodnog pozorišta još jedanput zahvalim!
- U zadnje vreme ste puno angažovani,
ima vas svuda?
- Ne bih baš rekao! Eto, posle
"Velikog transporta" skoro tri meseca nisam ništa radio,
uzalud sam gubio vreme. Znate šta to znači, sedeti besposlen tri
meseca!
Na vrhu je tesno
- Istina, zvali su me... To je možda
zato što dobro i pošteno radim. U našem poslu nema mnogo
bolećivosti. Ako jedanput nisi dobar, drugi put sigurno otpadaš!
Kao na studijama - moraš položiti svaki ispit da bi išao dalje.
- Kako dolazite do uloge? Nudite se ili
vas traže?
- Ne nudim se. Međutim, raspitujem se
šta se sve radi po Jugoslaviji. Moram da budem dobro obavešten. To
mi je hleb!
- Iskreno, stidite li se što ste
glumac?
- Ne! ... To je jedini posao koji volim
i koji znam da radim ... Hm!... Ne znam otkud vam takvo pitanje?!
- Kažu da pošten čovek nema šta da
traži na filmu, zbog odnosa koji tu vladaju? Na primer, mnoge mlade
glumice, ako su časne, nestaju preko noći?
- Ne znam šta vam znači to - pošten.
Nije mi jasno kako onaj ko pošteno radi može nestati sa filma? Što
se tiče mladih glumica... Milena Dravić je počela kao devojčica,
i još je tu! I odlična je glumica. Nisam baš siguran da je tačno
to što kažete!
- Da li vam smetaju neka lica koja se
decenijama provlače kroz naš film, a nisu bogzna kakve veličine?
- Meni nimalo ne smetaju! Uglavnom se
održavaju glumci izuzetnih sposobnosti. Ne znam kome takvi mogu da
smetaju. Možda zavidljivcima. Na kraju, ne možemo svi biti u vrhu.
Danas su, recimo, Miki Manojlović i Aca Berček u usponu. Ja sam
siguran da će uskoro početi glasovi "dosta s Mikijem",
"dosta s Berčekom" i sl.
Zlobe i zavisti će uvek biti!
Zlobe i zavisti će uvek biti!
Izbeći polemiku
- Stalno radite u "drugoj
sredini". Čas ste u Bosni i Hercegovini, čas u Srbiji, čas u
Vojvodini, sad vas evo u Crnoj Gori. Otkud to?
- U Makedoniji se za četiri godine
snimi jedan film, najviše dva. Dakle, nema dovoljno posla, ne može
se živeti. A i lepo je putovati i raditi s različitim ljudima.
Oduvek sam to želeo.
- Makedonska kinematografija je već
dugo u krizi. Prave se filmovi za dve-tri hiljade gledalaca?
- Zaista, postoji duboka kriza. Ja
mislim da će ova godina biti prelomna i da će stvari krenuti
nabolje.
Mislim da je glavna slabost makedonskog
filma nedostatak dobrih scenarija. Mi imamo odlične pozorišne
pisce, ali oni nisu motivisani da rade za film.
Ja sam, na primer, dugo molio svog druga Gorana Stefanovskog da napiše jedan filmski scenario, no on se skanjuje i prenemaže, nikako da se lati posla.
- Na kraju, recite mi kakva su vaša dosadašnja iskustva sa novinarima? Imam utisak da ste u ovom razgovoru bili prilično zakopčani?
Ja sam, na primer, dugo molio svog druga Gorana Stefanovskog da napiše jedan filmski scenario, no on se skanjuje i prenemaže, nikako da se lati posla.
- Na kraju, recite mi kakva su vaša dosadašnja iskustva sa novinarima? Imam utisak da ste u ovom razgovoru bili prilično zakopčani?
- Dosad nisam imao većih neprilika sa
vašom branšom. Samo jedanput mi se desilo da u novinama izađe moja
navodna izjava, inače potpuno izmišljena i besmislena. Morao sam to
odmah da demantujem. Od tada tražim da svaki intervju autorizujem.
- Plašite se da se nekome ne zamerite?
- Nije to u pitanju. Nijedne svoje reči se ne stidim, niti se bojim.
Jednostavno, ne želim da gubim vreme u nepotrebnim raspravama sa
kolegama.
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
