Mislim da sam interesantna žena, valjda zato što mi lice nije simetrično - jedna obrva mi je viša od druge, malo sam razroka, ali sve to doprinosi mojoj super fotogeničnosti. Lepa je Ljiljana Perović, moja koleginica, ona je prava seksi ženska
Ljiljana Tica: Istina o meni
Mart 1982: Ljiljana Tica nerado daje izjave za
širu javnost iako bi, po prirodi posla kojim se bavi, to bilo više
nego normalno, ali kad je čula da sam iz "ITD-a", oberučke
(to je samo onako, figurativno) je prihvatila "spravljanje"
ekskluzivnog intervjua. I, tako je nastalo ovo što sledi.
- Možda je ovo prilika da razjasnim
narodu mnoge neistine o meni!
- Možda. Zbog čega si, recimo,
napustila gimnaziju?
- U principu, nisam je napustila već
sam na polugođu četvrtog razreda dobila jedinicu iz srpskohrvatskog
jezika.
Osetila sam da se moji dragi profesori, verovatno iz zavisti,
spremaju da me obore na kraju godine.
Prebacila sam se na vanredno
školovanje i, iste godine, u Staroj Pazovi, sam završila gimnaziju
i maturirala.
- Kako je došlo do toga da postaneš
maneken?
- U trećem razredu sam već bila
prvotimac zemunske "Mladosti", igrala sam dobro odbojku, a
i lepo sam izgledala.
Tako se, s jedne prvenstvene utakmice, moja
fotografija "slučajno" našla na naslovnim stranicama
nekih nedeljnika.
Poznata kreatorka Mirjana Marić se odmah
zainteresovala za mene, i pod hitno sam ušla u njenu ekipu.
- Da li si tada morala da "legneš u krevet" s nekim uticajnim ljudima da bi postala slavna?
(Začudo, pitanje joj se učinilo vrlo svakodnevno!?)
- Takav "odnos" se javlja u
svakom poslu: direktor-sekretarica, kolega-koleginica, ali se to meni
nikad nije desilo; niti će mi se ikad desiti!
To rade neke moje
prijateljice koje su izuzetno lepe ali, na žalost nisu i
fotogenične.
Za manekenstvo je to najčešće vezano, jer se mi
često svlačimo; u garderobi smo stalno gole, a to svi zlobnici
gledaju i veruju kako smo mi neke "javne ženske".
- Da li si se, nekad, fotografisala
naga?
- Nikada! Samo jednom sam dobila ponudu,
pre četiri godine, od Čede Komljenovića - nazvao me je telefonom i vrlo
prepotentno mi predložio da se skinem za "Penthaus", i da ću dobiti 20.000
dolara. Normalno, odbila sam ga.
- Verovatno si se, onda, fotografisala
"kao odojče" u privatnoj režiji?
- To, kad bih i uradila, dozvolila bih
samo svom mladiću, koga volim i u koga sam sigurna da me neće
kompromitovati. S Goranom Bregovićem (to je taj dečko), sam
razgovarala o tome i on ima želju da me ovekoveči razgolićenu u
nekim belim čaršavima, kako se penjem uz stepenice.
I, od tada i
sam je naprasno zavoleo fotografiju. Kupio je "nikon"
(fotoaparat) s kompletnom opremom, i sad danonoćno čita obimnu
literaturu o toj umetnosti.
Nisam želela da radim s varalicama
- Kako si "profurala" s
Goranom, i kad?
- Upoznali smo se sasvim slučajno, u avionu.
- I "smuvao" te za 50 minuta!
- Ne! Ne!
Mi se poznajemo već nekoliko
godina - možda je ovo bilo samo krunisanje tog prijateljstva; veruj
mi, nas dvoje smo stvoreni jedno za drugo!
(Ja sam rođena u znaku
Raka, a Goran je u znaku Ovna).
- S koliko ljudi si se zabavljala pre
Gorana?
- Bilo ih je vrlo malo... pet, šest,
sedam, ne znam...
- Kad si, prvi put, doživela prave
intimne trenutke s nekim muškarcem?
- Bilo je to jednog davnog 17. juna, kad
sam imala dvadeset godina, i to se zbilo s kolegom Momom Jakovljevićem.
- Sigurno ti se još neko sviđao
potajno?
- Nije jedan, nego više njih. Ne bih
htela još i da ih nabrajam, da isti ne bi pomislili kako su bili
glupi što tada nisu nešto pokušali. Meni se, uglavnom, dopadaju
stariji muškarci, oni s kojima radimo - to su, eto, moje male simpatije.
Na primer, sviđao mi se jedno vreme Bane Vukašinović, urednik
"Beogradske hronike"; on je, recimo, izuzetno šarmantan,
duhovit i veoma interesantan čovek.
- Da li si ti lepa žena?
- Verovatno, mislim isto što i svi ljudi kad se pogledaju u ogledalo!
- Ali, kod mnogih je to "krivo
ogledalo!"
- Moje nije, mislim da sam interesantna
žena, valjda zato što mi lice nije simetrično - jedna obrva mi je
viša od druge, malo sam razroka, ali sve to doprinosi mojoj super
fotogeničnosti. Lepa je Ljiljana Perović, moja koleginica, ona je
prava seksi ženska.
- Vas dve ste zajedno pokušale prodor
na svetsko tržište, bile ste u Italiji, pa su nju vratili.
- Ljiša ih nije interesovala, jer takvih
tipova žena u Italiji ima dosta.
Ja sam im verovatno bila
atraktivnija.
Trebalo je za "Donu", modni časopis, da
uradim set džempera na jednoj stranici i urednik mi je ponudio cifru
od oko 4 000 000 (starih) za taj posao, a predstavnik agencije za
koju je trebalo da radim prevodio mi je sa 400 000 - što je deset puta manje.
Naravno, s
takvim varalicama nisam želela da radim, i vratila sam se u
Jugoslaviju.
- Koliko, otprilike, zarađuješ?
- Mnogo!
Dosta poslova radim van
udruženja, i ne želim da moje koleginice imaju uvid u moju zaradu,
jer se obično ljute što ih nisam zvala na neku od tezgi: zato sve
radim krišom. Mogu samo da ti kažem da devojke duplo više zarađuju
od muškaraca manekena!
- Znači, više od osamdeset miliona.
- Verovatno, ali neću da ti kažem
cifru.
- Našim čitateljkama, koje kubure s
prekomernim kilogramima, dobro bi došao neki tvoj savet: kako da ih
se oslobode?
- Neka počnu da se bave body buildingom, kao ja. Svakim danom obavezno neka treniraju dizanje tegova, bar pola
sata, i mišići će im ostati čvrsti i elastični.
- To bi bilo sve.
- I ovo je mnogo, ćao!
- Ćao, itd.
Razgovarao: A. Živković, obrada: Yugopapir (ITD magazin, 1983.)
Ljilja je bila pravi profesionalac.
Tokom studija, ja sam dosta fotografisao iz hobija, izmedju ostaloga i modne revije.
Sećam se Ljilje, koja je - za razliku od ostalih manekenki kojima je pogled bludio po masi sveta - vrlo brzo locirala gde su osobe sa foto-aparatima, a zatim bi svakoj od njih diskretno posvećivala pažnju tako što bi zauzela pozu, nasmejala se, i ostala tako zamrznuta ne duže od par sekundi - što je svakom bilo dovoljno da napravi fotografiju!
To se ponavljalo svaki put kada je ona bila na pisti...
Bio sam oduševljen - ona je zarađivala, ali je to omogućivala i onima koji su živeli od tih fotografija...
Kao ilustraciju ovoga što sam napisao, prilažem jednu od njenih fotografija koje sam napravio na nekoj od modnih revija na Sajmu, davne 1977. godine...
Pozdrav svima !
*****
Za Yugopapir: Sećanje fotografa Boška Čelikovića
Ljilja je bila pravi profesionalac.
Tokom studija, ja sam dosta fotografisao iz hobija, izmedju ostaloga i modne revije.
Sećam se Ljilje, koja je - za razliku od ostalih manekenki kojima je pogled bludio po masi sveta - vrlo brzo locirala gde su osobe sa foto-aparatima, a zatim bi svakoj od njih diskretno posvećivala pažnju tako što bi zauzela pozu, nasmejala se, i ostala tako zamrznuta ne duže od par sekundi - što je svakom bilo dovoljno da napravi fotografiju!
To se ponavljalo svaki put kada je ona bila na pisti...
Bio sam oduševljen - ona je zarađivala, ali je to omogućivala i onima koji su živeli od tih fotografija...
Kao ilustraciju ovoga što sam napisao, prilažem jednu od njenih fotografija koje sam napravio na nekoj od modnih revija na Sajmu, davne 1977. godine...
Pozdrav svima !
 |
| Ljiljana Tica (foto: Boško Čeliković) |
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
