Pavle Vuisić je sada jedan od retkih glumaca koji isključivo rade na filmu. Mada se Vuisić (nadamo se) neće sukobljavati sa problemom egzistencije, on kaže da je ta neizvesnost (između uloga) jedna od najbolnijih činjenica u životu filmskih glumaca. U iščekivanju nove role glumcu često neiskorišćeno i nekorisno "proleti" dragoceno vreme
Susreti: Pavle Vuisić i njegove uloge
- Vratio sam se iz rata kao nesvršeni
maturant - priča Pavle Vuisić, jedan od naših najpoznatijih
filmskih glumaca. - Onda sam završio srednje školsko obrazovanje i
počeo sam da studiram književnost na Beogradskom univerzitetu...
Radio je kao službenik u privredi, zatim je jedno vreme bio novinar u emisiji gradske hronike Radio Beograda...
Slučaj je hteo da mu je njegov
prijatelj Miša Branković, 1949. godine, ponudio "probe radi"
dve manje uloge i upoznao ga sa Nanovićem.
Vuisić je sa ulogama
uspeo, ali je dve godine morao da čeka na novu ulogu...
- Zaraza je to - kaže Pavle Vuisić
govoreći o filmskoj glumi i o filmu uopšte. - Čovek se navikne na
masteks, kameru, reflektore, na naporni rad, zavoli taj
poziv i nikada ga ne napušta. Radio sam u Pančevačkom pozorištu i
Beogradskoj komediji, ali film mi je uvek bio draži...
Njegova ljubav prema filmskoj glumi i
njegova vrednost svrstale su ga među naše najpoznatije i
najpopularnije filmske aktere.
Počeo je sa glumom u filmu
"Čudotvorni mač", a zatim je dobio niz uloga.
U nedavno
završenom sinemaskop filmu Velimira Stojanovića "Četiri
kilometra na sat" igrao je ulogu Glige, a u "Slavijinom"
filmu "Te noći", kao Dragiša, bio je nosilac jedne od
glavnih uloga.
Kao lekara rado ga se sećamo u drugoj priči
Pogačićevog uspelog filma "Subotom uveče", videli smo ga
u "Ciganki", "Zenici", "Šolaji" i
"Rafalu u nebo".
Nedavno je u režiji Voje Nanovića
završio snimanje filma "Između danas i sutra" (verovatno radni naziv filma "Tri koraka u prazno" - op. Y.) u kome je
kreirao glavnu ulogu starog šlepera koga žena
izneverava.
Nastupao je kao tumač nekoliko uloga u koprodukcionim
filmovima, ali te koprodukcione filmove Vuisić s pravom ne ubraja u
domaća ostvarenja, te uloge ne pominje i ne voli o njima mnogo da
priča, iako su ga strani režiseri i majstori sedme umetnosti mnogo
hvalili i uvek tražili.
Publika ovogodišnjeg Petog festivala
domaćeg filma, u Puli, videće ga u tri filma: u jednom
"Slavijinom" ("Te noći"), "Lovćenovom"
("Između danas i sutra") i "Avalinom" filmu ("Četiri
kilometra na sat“).
Najdraže uloge
Od mojih interpretacija najviše mi se sviđaju one iz "Zenice" i "Šolaje"...
Gledam vrlo malo
filmova da bih vam mogao odgovoriti na pitanje koju bih viđenu ulogu
najviše voleo da igram...
Moja uloga (Karakas) u "Pogonu B",
koju upravo snimam, neobično me zanima.
Problema nesumnjivo ima
mnogo.
Ti problemi su kod aktera još akutniji prilikom snimanja nove role.
Potrebno je da se uživimo čas u ulogu borca, čas u ulogu mornara, nekog savremenog čoveka, izdajice ili radnika.
Ti problemi su kod aktera još akutniji prilikom snimanja nove role.
Potrebno je da se uživimo čas u ulogu borca, čas u ulogu mornara, nekog savremenog čoveka, izdajice ili radnika.
Pavle Vuisić je sada jedan od retkih
glumaca koji isključivo rade na filmu.
Mada se Vuisić (nadamo se)
neće sukobljavati sa problemom egzistencije, on kaže da je ta
neizvesnost (između uloga) jedna od najbolnijih činjenica u životu
filmskih glumaca.
U iščekivanju nove role glumcu često
neiskorišćeno i nekorisno "proleti" dragoceno vreme...
Ako Nanović uspe da snimi "Pogon
B“ do 12. avgusta (planom predviđeni rok završetka filma) onda će
Pavle Vuisić istog meseca početi da snima još jedan film.
Obrada: Yugopapir (Filmski svet, jun 1958 / skenirano iz reprinta 1988.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
