Posebno me je iznerviralo što se koncert završio bez tri najveća hita, a da je to izvedeno na bis. Ako su računali na pomoć publike - ona je izostala. Možda je uzrok u tome što je u masi od osamdeset hiljada ljudi bilo više onih koji su došli na piknik nego istinskih rockera. Bilo je tu isuviše izletničkih ćebadi i pohane piletine da bi se postigla prava atmosfera
Kraljica pred abdikacijom
Na krilima prošlogodišnjeg trijumfa na
stadionu "Vembli" (da li je potrebno još jednom podsećati se
povoda i svega ostalog) engleska grupa Queen ovog leta svira širom
"Starog kontinenta". Da li zato što The Rolling Stones ili
Dejvid Bouvi nemaju koncertnih ambicija ili što su Amerikanci, na čelu sa Princom, navodno zaplašeni terorizmom (a, u stvari, traže
previše, pa se nikom ne isplate), tek Fredi Merkjuri (Freddie
Mercury), Brajen Mej (Brian May), Džon Dikon (John Deacon) i Rodžer
Tejlor (Roger Taylor) preuzimaju na sebe teret najveće letnje
koncertne atrakcije sa ove strane Atlantika.
Kako je to postalo
uobičajeno, kod nas nije bilo finansijsko-tehničkih uslova za ovakav
spektakl, pa je više hiljada domaćih ljubitelja muzike (što na
svoju ruku, što organizovano) susret sa grupom Queen imalo u
Budimpešti...
Kraljevske činjenice
Novi album nazvan "A Kind Of Magic"
pojavio se u Engleskoj sredinom juna, ali do koncerta grupe u Londonu
(dva puta "Vembli" na Live Aid godišnjicu) nije stigao do
vrha parade albuma. Najavili su ga singlovi "One Vision" (manje uspešno) i aktuelni "Friends Will Be Friends", koji je na
najboljem putu da postane jedna od klasičnih stvari grupe (mada se
neočekivano teško uspinje na listama popularnosti).
Pred koncert u Budimpešti stigle su
protivrečne informacije sa svirke na "Vembliju".
Jedni su
tvrdili da su Queen održali koncert sa mnogo efekata i malo emocija, a drugi su se kleli da su videli jedan od najboljih koncerata u
životu.
Photo-Raša, koji je gledao oba koncerta, objasnio je da su u
pravu bili i jedni i drugi, jer se radilo o dva potpuno različita
koncerta istog benda na istom mestu i sa istim pesmama.
Ovakve
pojave su retke, bar kada su u pitanju najveća imena, jer se
inspirisana predstava razlikuje od one kad ne ide u tako bledoj
nijansi da to obični smrtnici ne mogu da primete.
Kada su razlike
tako uočljive, to ukazuje da se sa grupom nešto dešava, to jest da
su odnosi poremećeni.
U krugovima bliskim muzičkom biznisu vec duže
vremena kolaju priče da Queen razmišljaju o razlazu i da je glavni
uzrok Fredi Merkjuri.
Gde ima dima ima i vatre, pa je sam Merkjuri za vreme londonskih koncerata govorio publici da se
bend neće raspasti i da obećavaju publici jos puno susreta.
Koncert
u Budimpešti najavljen je jos pre tri meseca, ali je tačan datum
preciziran tek početkom juna. Najpre je bilo govora o dva koncerta na
stadionu "Nep", jer je bilo ogromno interesovanje, ali ostalo je samo
na jednom.
Zbog toga se 72 000 karata rasprodalo u roku od 48 sati.
Na dan koncerta bila je zakazana press-konferencija, ali je u
poslednji čas otkazana, bez ikakvog objašnjenja.
Još ranije je
bilo rečeno da će Queen u Budimpešti sa 16 kamera snimati koncert za dokumentarni film.
Na bojnom polju
Vaši izveštači uputili su se u glavni grad našeg severnog suseda u aranžmanu "Dalmacijaturista". U ponoć između 26. i 27. jula iz Beograda i Zagreba startovalo je
deset punih autobusa ljubitelja muzike a iz Subotice još četiri.
Na
kartama je stajala reč Küzdőtér (u prevodu sa mađarskog - bojno
polje ili teren) i informacija da koncert počinje u 20 sati.
Oko
stadiona je već od ranih popodnevnih sati bila neopisiva gužva, ali
u neposrednu blizinu nije moglo da se uđe bez karte.
Mnogo reda i
pažnje posvećeno je organizaciji koncerta.
Sa razglasa su čitane
poruke o proceduri ulaska na stadion na mađarskom i engleskom
jeziku, uz obaveznu dobrodošlicu.
Bina je bila postavljena duž ispražnjene istočne tribine. Uz ivice atletske staze načičkali
su se ugostiteljski kiosci, kao i pokretni sanitarni čvorovi.
Iz
razglasa je tekla muzika sa traka, a živa svirka je počela oko 20
sati nastupom jedne mađarske grupe koja vešto spaja folklorne motive
i rock uz kombinaciju svirke i playbacka.
Englesko-nemačka-američka grupa Craaft odsvirala je pola sata programa koji se
odlikovao zanatskom preciznošću, ali bez trunke originalnosti. "Smrdelo" je na Foreigner, Kansas i Styx, ali se niko nije naljutio zbog tako
neukusnog predjela.
Glavna predstava počela je nešto pre 22 sata.
Prvo se sa trake začuo grohotni smeh
imperatora Minga iz filma "Flash Gordon" da bi se stopio sa prvim
akordima pesme "One Vision". Eksplozija svetla i zvuka ispunila je oči i uši prisutnih.
Do velikog finala - krunisanja Merkjurija, predstava traje oko sto minuta i može se podeliti u dve celine.
Prvi deo se sastoji od šarenila i novih i starih (ne tako
značajnih) pesama, kao i solo-deonica članova u rupe.
Queen je jedna
od retkih grupa koja je uspela da bez lomova pređe iz epohe
sedamdesetih u osamdesete godine. Međutim, u strukturi koncerta
ostala im je ova stara dobra tradicija, danas pomalo i zaboravljena.
Drugi deo koncerta je niska najvećih hitova uz obaveznu "Bohemian Rhapsody" i završni bis koji se sastoji od "Radio Ga Ga", "We Are The Champions" i "We Will Rock You".
Dejan Cukić (Instruktori)
- Queen je velika grupa i to je bio
veliki koncert. Meni lično, da bih bio oduševljen, nedostajao je
elemenat iznenađenja. Sve je kod njih lako predvidivo.
Koncepcija programa nije menjana od 1979 godine, kada je izašao njihov "živi" album. Samo su neke
stare pesme zamenjene svežijim. Oni su, čini mi se, postali robovi
sindroma putujućeg džuboksa, kako to kaže Alvin Li.
Možda je to
sudbina uspešnih.
Sa druge strane, smatram da mađarska publika još uvek nije ušla u ritual rock'n'rolla. Čak ih nije pokrenula ni
fantastična Fredijeva interpretacija njihove narodne pesme.
Eto, tako ja ocrnih ovaj koncert, ali lagao bih kada bih rekao da sam ostao ravnodušan na finalnih pola
sata.
Ivan Fece-Firči (svira po grupama)
- Razočaran sam publikom. Scenski, sve je
bilo savršeno, jedino je prisustvo kamera kvarilo atmosferu.
Mađari u poslednje vreme imaju puno vrhunskih koncerata, ali još uvek nisu naučili da reaguju na muziku. Kod njih je izgleda jača
tradicija pasivnog slušanja.
Sam zvuk po mom ukusu nije bio
dovoljno glasan.
U svakom slučaju, drago mi je da sam
bio tamo, ali nisam još saznao da li je Frediju bilo drago što
sam ja prisustvovao.
Vlada Janković-Džet (Tunel)
- Bila je to sjajna predstava. Najbolja
koju sam video u životu. Sviraju strašno, bez kalkulacija. Postoje
neke sitnice na koje imam primedbe, ali to je sve irelevantno za
ukupnu ocenu. Kada bi koncert bio sutra, išao bih ponovo, bez
premišljanja.
Vrhunska tehnika omogućila im je da
pruže maksimum, a Queen jeste bend za spektakl ove vrste. Dokaz
da svaki koncert shvataju ozbiljno i da se pripremaju je mađarska
narodna pesnm koju je Fredi nadahnuto izveo.
Mislim da ne stoje primedbe da
je sve predviđeno. Tim (i koncept) koji dobija i ne treba menjati.
Marina Perazić (Denis i Denis)
- Ja sam na koncert otišla prije
svega da učim. Najviše me je zanimalo kako Fredi izdržava takav napor. Međutim, razočarana sam.
Ima tu puno tajm-auta, presvlačenja, gubljenja ritma koncerta i prepuštanja dinamike publici.
Čini mi se da je sve bilo podređeno filmskom snimanju, a publika je bila u drugom planu. Kao da su
računali da će publika biti fascinirana svjetlom ili solo-dionicama. To je smiješno.
Posebno me je iznerviralo što se koncert završio bez tri najveća hita, a da je to izvedeno na bis.
To je po meni proračunato iznuđivanje bisa, koje sebi nikada ne bih mogla dozvoliti.
Ako su računali na pomoć publike - ona je izostala. Možda
je uzrok u tome što je u masi od osamdeset hiljada ljudi bilo više
onih koji su došli na piknik nego istinskih rockera.
Bilo je tu isuviše izletničkih ćebadi i pohane piletine da bi se postigla prava atmosfera.
Zoran Stamenković (Kerber)
- Malo je nezahvalno kritikovati koncert
na kojem je sve bilo tehnički savršeno. Video sam koncerte mnogih kult figura kao što su Klepton, Dilan, Stonesi... Tu ne možeš
da budeš objektivan u rasuđivanju.
Dilanov koncert u Beču koji sam gledao pre pet godina bio je tehnički loš, ali sam izašao
potpuno zadovoljan, jer sam video legendu.
Svi znamo da Stonesi uživo non-stop brljaju, ispadaju iz ritma i greše, ali sam od prvog do
poslednjeg momenta bio kao na krilima, u nekom transu koji se ne može opisati rečima.
Koncert grupe Queen bila je jedna od onih predstava od krvi i mesa gde se vide krajnji dometi profesionalizma.
Spolja je sve savršeno, ali je bilo očigledno da iznutra nešto puca, kao da su bili indisponirani. Izostao je neki
fluid koji čini emotivni dozivljaj.
Zabeležio: Srđan Stojanović, obrada: Yugopapir (Rock, avgust 1986.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)