Eto, dok smo snimali neke scene u okolini Bajine Bašte bilo je užasno hladno. Visok sneg, ledeni vetar, a nigde zaklona. Tada su nas neki seljaci pozvali u svoju kuću da se ogrejemo i ponudili nas jednim divnim jelom. Bio je to - kajmak, odmah sam naučio tu reč
Videli smo ga u "Pticama" i "Nedelji u Njujorku" sa Džejn Fonda; zapamtili smo ga u Antonionijevom "Zabriskie Point" i nedavno gledali u "Poslednjem vozu iz Katange". Sada je partizan Marko u Jankovićevim "Partizanima" i o svojoj ulozi govori sa oduševljenjem.
Čitav film u stvari je priča ne o ratu već o ljudima u ratu, njihovim promenama, idejama. Marko je student koji studira u Los Anđelesu, ali ga krv vuče u svoju zemlju, u rodnu Mačvu, u kojoj besni rat.
On ima neke svoje ideje i zbog toga često dolazi u sukob s komandantom Brkom, ali kad Brka pogine, Marko uzima njegovu šubaru, pušta brkove i postaje Brka.
Ne znam da li je u ratu postojao neki takav Marko, ne znam da li je autentična ličnost. Ali, ako je postojao, onda je mogao samo ovakav da bude. To je surova, ali ljudska priča, topla i humana i mislim da ću u njoj moći mnogo da pružim, i kao čovek i kao glumac.
Slično sam se osećao u vreme kad sam tumačio lik velikog irskog slobodara, velikog pisca, komuniste i borca za ljudska prava Šona O' Kejsija.
Ne želim da to bude holivudska
uloga i holivudski film; želim da američki narod dobije pravu sliku
vaše Golgote i vaših stradanja. Uostalom, to i ne može da bude
drukčije, jer je to priča ispričana jezikom partizana, čoveka
koji je kroz sve to prošao, a to je moj prijatelj Stole Janković...
Rod Tejlor je prijatan, spontan,
ljubazan, jednostavan, veseo i prisan.
Ni nalik na neke holivudske zvezde koje su se u nas bahato ponašale (Ričard Vidmark, na primer).
S iskrenim uzbuđenjem podiže sa stola debelu knjigu
"Mačvanski partizanski odred" i čita nam posvetu:
Ni nalik na neke holivudske zvezde koje su se u nas bahato ponašale (Ričard Vidmark, na primer).
"Rodu, mom prijatelju i drugu, za uspomenu na moje poginule drugove o kojima pravimo film Partizani. Stole."
Postaje veoma ozbiljan i govori sporo,
kao da se priseća:
- Za partizane sam prvi put čuo
kao devetogodišnji dečak, u Australiji. Kasnije, u Americi, mnogo
sam slušao o Titu i mislim da je on odličan čovek. Ali, ipak, malo
se zna o vašem ratu...
I ja sam malo znao pre nego što sam ovde došao. Recimo, ono o deci u Kragujevcu, o streljanju.
U početku nisam mogao da verujem da je sve to istina!
Pa vaše bitke...
Treba o tome snimati što više filmova.
Ne delim filmove na savremene i "nesavremene", jer smatram da su nekakve ljudske vrednosti večite i uvek negde u nama...
I ja sam malo znao pre nego što sam ovde došao. Recimo, ono o deci u Kragujevcu, o streljanju.
U početku nisam mogao da verujem da je sve to istina!
Pa vaše bitke...
Treba o tome snimati što više filmova.
Ne delim filmove na savremene i "nesavremene", jer smatram da su nekakve ljudske vrednosti večite i uvek negde u nama...
On nije, očigledno, razmažena zvezda,
mada je velika zvezda.
Nimalo mu nije smetao neudoban i nekomforan šabački hotel, niti što satima sedi u poluzagrejanom automobilu čekajući da njegova scena dođe na red; ni to što je, prema scenariju, padao u Savu na temperaturi od nekoliko minusnih podeoka.
Naprotiv, pun je entuzijazma i svi u ekipi ga vole.
Kaskaderi i električari kažu da je "laf i po", a partner i prijatelj Bata Živojinović ga je "posrbio" i zove ga - Tejlorović.
Nimalo mu nije smetao neudoban i nekomforan šabački hotel, niti što satima sedi u poluzagrejanom automobilu čekajući da njegova scena dođe na red; ni to što je, prema scenariju, padao u Savu na temperaturi od nekoliko minusnih podeoka.
Naprotiv, pun je entuzijazma i svi u ekipi ga vole.
Poštuje one koji su mu slični
Kaskaderi i električari kažu da je "laf i po", a partner i prijatelj Bata Živojinović ga je "posrbio" i zove ga - Tejlorović.
- Ja sam poreklom Irac - kaže
uz osmeh - a naš i vaš narod imaju mnogo zajedničkog.
Beskompromisni smo, žestoki, volimo pravdu i borimo se za nju, a uz
to smo... nekako, na svoju ruku. Zbog toga se kod vas osećam kao
kod kuće.
Eto, dok smo snimali neke scene u okolini Bajine Bašte bilo je užasno hladno.
Visok sneg, ledeni vetar, a nigde zaklona.
Tada su nas neki seljaci pozvali u svoju kuću da se ogrejemo i ponudili nas jednim divnim jelom. Bio je to - kajmak, odmah sam naučio tu reč...
Eto, dok smo snimali neke scene u okolini Bajine Bašte bilo je užasno hladno.
Visok sneg, ledeni vetar, a nigde zaklona.
Tada su nas neki seljaci pozvali u svoju kuću da se ogrejemo i ponudili nas jednim divnim jelom. Bio je to - kajmak, odmah sam naučio tu reč...
Zatim, govorimo o Antonioniju, o drugim
filmovima, o drugim stvarima. A sve vreme, u stvari, govorimo o
ovom filmu.
On iznenada ustaje i pokazuje fotose sa snimanja, pa govori:
On iznenada ustaje i pokazuje fotose sa snimanja, pa govori:
- Ne, tako se ne radi u Holivudu.
Pogledajte, svaki od ovih fotosa mogao bih da prodam kao autentični
fotos iz drugog svetskog rata.
Rod Tejlor iz Holivuda nije holivudski
kauboj. On je ozbiljan glumac koji voli svoj posao i dobro ga radi.
Zaljubljen u film, on je bio i koautor scenarija za film "Čaka",
a sarađivao je i sa režiserom Jankovićem pri nekim prepravkama
scenarija.
Zbog toga poštuje one koji su mu slični.
Zato i kaže:
- Želeo bih da radim film sa Piterom O'Tulom, mađioničarem engleskog jezika i glume. A zatim, voleo bih da snimim još jedan film sa Batom Živojinovićem, izvrsnim umetnikom i velikim poznavaocem veštine glumljenja.
O, to bi bila dobra ekipa, nas trojica!
Zbog toga poštuje one koji su mu slični.
Zato i kaže:
- Želeo bih da radim film sa Piterom O'Tulom, mađioničarem engleskog jezika i glume. A zatim, voleo bih da snimim još jedan film sa Batom Živojinovićem, izvrsnim umetnikom i velikim poznavaocem veštine glumljenja.
O, to bi bila dobra ekipa, nas trojica!
Bila bi to odlična ekipa, ne samo
dobra.
Za sada, dvojica imaju priliku da se pokažu u "Partizanima".
Za sada, dvojica imaju priliku da se pokažu u "Partizanima".
- Biće to dobar film - obećao
je Tejlor na rastanku. - Sve što se radi srcem, dobro je. A svi
u ekipi tako radimo...
Zabeležio: Pedja Jovanović, obrada: Yugopapir (Eva i Adam, februar 1974.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
