Sloba Konjović, muzički urednik Studija B: Bilo bi divno kada bi svi pravili muziku (1983)

Svi već znamo da rock ne može da promeni svet, ali ono što rock može, to je da izazove neke reakcije kod pojedinaca i to je već dovoljno. Da izazove neku promenu u glavi, neku vrstu pomaka svesti, neke reakcije koje će da ukažu na neke druge mogućnosti od onih koje već znamo. Mislim da je to dovoljno i da je time ispunjena artistička ambicija rocka, ili sociološka, ili moralna, kako god hoćeš

Sloba Konjović je već dvanaest godina muzički urednik i voditelj beogradske radio stanice Studio B. Kao takav, svakako je odigrao značajnu ulogu u formiranju muzičkog ukusa ogromnog broja svojih slušalaca, ali se time njegova uloga u jugosiovenskom rocku ne završava: poznat je i kao "čovek iz senke", koji je dosta učinio za razvoj nekih beogradskih grupa novije generacije, producent i, u poslednje vreme, kao vođa beogradske eksperimentalne grupe Kozmetika, čiji se prvi LP projekat očekuje na tržištu tokom februara ove godine.

- Kako gledaš na tretman rocka u našim novinama?

- Danas nema pravog rock časopisa. Paradoks je u tome što nema uvoza strane štampe ni dovoljno inostrane literature. Mislim da sigurno postoji interesovanje i publika za takvu vrstu štampe, ali...

- Znači li to da te današnje rock-novinarstvo kod nas ne zadovoljava?

- Znaš, sve ide sa razvojem muzike Ne može se tražiti da rock novinarstvo kod nas bude avangardno, a da muzika bude u ovakvim, dosta lokalnim okvirima, tako da verovatno jedno povlači drugo. Što muzika postaje originalnija i što ima više ljudi koji mogu nešto individualno da kažu, pretpostavljam da to povlači i one koji se time bave sa drugog stanovišta.

- Često u svojim emisijama izjavljuješ da je muzika neka vrsta magije. Šta pod tim podrazumevaš?

- Magično je ono što ne možeš racionalno da objasniš, a događa se i deluje na tebe. Mislim da to sa muzikom koja poseduje kvalitet, može da se oseti i da se primeni na grupe a la Simple Minds, na njihov najnoviji album...

To me asocira na magijski kvalitet: kad postoji nešto što ne može da se objasni, a što je u suštini svedeno na neku elementarnu jednostavnost. To naravno važi kada se ta muzika raščlani, kada se analizuje; ako je slušaš ovako, kao neki zvuk, onda ti to izgleda imaginarno.

Teško je pisati o prosečnosti

Međutim, iza toga stoje veoma jednostavne ideje i to je neki magijski put preko koga neki ljudi, koje ja jako cenim, dolaze do svojih ostvarenja. Na primer Dejvid Bouvi, ali kod njega je magija druge vrste: magija u njegovoj konstantnoj reinkarnaciji, u njegovom konstantnom menjanju, iz ploče u ploču. To čovek mora da poseduje...

Ako pogledaš karijeru 99,9 % ljudi koji "operišu” u rocku, ta karijera je pravolinijska, a i ideje koje se prostiru su vrlo pravolinijske. Postoji vrlo mali broj ljudi koji su uspevali da svoju muzičku karijeru u tom mediju stvarno vode onako kako su mislili da bi trebalo da je vode. Većina njih je podlegla onome što je u stvari esencija rocka; znaš, niko ne može da se krivi zbog toga što krene da svira kao Status Quo, bugi, dvanaesterac, i to onda radi celog života, jer je to u suštini nešto što je strašno ukorenjeno u rocku.

To je neka vrsta elementarne sile koja je bila na početku i koja uvek provejava u svakoj rock revoluciji. Mene 1975. godine sa muzičke strane ništa nije iznenadilo: pojavili su se klinci koji cepaju ta tri akorda. Na kraju, toga je uvek bilo; mene je više iznenadilo kako to ljudi odjednom primaju. Jer, kada sam polako počeo da u program ubacujem tu vrstu muzike, bio sam veoma iznenađen da to ljudi prihvataju kao muziku.

Fasciniralo me je kako neko može da se postavi prema tome kao prema muzici. Mene je rock uvek privlačio i zato što se tu ne radi samo o muzici, ali mi se u novom talasu učinilo jakim to što se tražilo da se ljudi prema njemu opredele. Nije mi ni na pamet padalo da sve to procenjujem kao neku muziku; ja sam tu odmah video snagu koja želi nešto da preokrene!

- Govori se da više i nema muzike u pravom smislu te reči?

- Kako onda objašnjavaš ovo što se danas događa?! Sada se pojavljuju bendovi koji su veoma individualni i koji prave stvarno dobru muziku...

- Na primer?

- Meni stalno na pamet padaju Simple Minds. To je toliko dobro strukturisana muzika, to je toliko inteligentno pravljeno i to je pre svega veoma zanimljivo.

- Ne čini li ti se da je takvu muziku lako praviti?

- Baš bih voleo da vidim ko su ti! Slušam ono što postoji. Mada, kad kažeš "mogu mnogi" evo, baš danas mi je došao klinac iz grupe Beograd i doneo mi materijal sa njihove LP ploče. To je kao Human League, čisto, perfektno usnimljeno, bez greške, dobro konstruisane pesme. S te strane gledano, sasvim su dobro radili, mada, kad si me malopre pitao o rock novinarstvu, moraju da se pojave klinci o kojima stvarno nešto može da se piše.

Stvarno je jako teško pisati o prosečnosti. Bez obzira kakav si ti u glavi i kakvu vrstu muzike voliš, teško je pisati o nečemu što ni po čemu ne iskače i što se uklapa u realnost u toj meri da i nema više nikakav odnos spram realnosti.

Mene na to asocira Bora Đordević: njegovih 400 000 ploča kupi 400 000 klinaca. Voleo bih da postoji još neka alternativa. Dobro, tu su još i Idoli, pa Električni orgazam, u nekim svojim dobrim stvarima...

Ali, ogromne su tu razlike: Orgazam je prodao 5 000 ploča, što me je malo začudilo jer se videlo da su se trudili da nešto naprave od svega toga. Idoli su isto podbacili u tiražu: ljudi iz "Jugotona" su mislili da će oni da naprave bog zna šta, a oni su prodali 30 000 ploča! To je čudno, u odnosu na Boru koji nas zasipa stvarima toliko prisutnim u životu mladih.

Ne znam šta će to mladima. Verovatno postoji neki sistem gledanja u ogledalo i udaranja maljem u glavu u stilu "osvesti se". Verovatno to tako deluje u glavama mnogih koji kupuju Borine ploče.

Verujem u to što puštam

- Ko je, po tvom mišljenju, najviše postigao na domaćoj sceni u protekloj godini?

- Za mene su to Idoli. Mislim da su oni zauzeli sasvim nezavisnu poziciju i da vrlo dobro upravljaju time što rade. U tom pogledu su nekako najhladnokrvniji. Najviše mi prijaju. Naravno, i oni su u situaciji da naprave nešto sasvim drugo u odnosu na ovo što sad rade. Čuo sam da će sad da naprave jednu potpuno komercijalnu ploču.

- Šta misliš, kako će se stvari dalje odvijati?

- Mislim da sad dolazi vreme u kome će neki kvaliteti definitivno da se iskristališu. Mislim da je to jedini logičan put. Stilsko prečišćavanje. Isplivaće bendovi koji znaju šta žele i koji su u stanju da to stave na plastiku u čistom obliku. Da bukvalno čuješ sve. To je ono što bih voleo da vidim kod što većeg broja naših bendova.

- Šta bi ti savetovao mladim grupama?

- Što više eksperimenata! A to je moguće jedino ako si nezavisan.

- Na šta bi im skrenuo pažnju?

- Da one ideje koje imaju u glavi što čistije i u što jednostavnijoj formi stave na traku. To je za mene esencija svega.

- Šta misliš da na našem tržištu može da postane hit?

- Ko to može da zna! Vidiš i sam šta je sve ovde hit! Hit može da postane bukvalno svašta. To i jeste situacija na našoj sceni: sve je uzburkano i nema nekih preciznih pokazatelja.

- Šta ti se u protekloj godini, dopalo ne svetskoj sceni?

- Sve ono što puštam na radiju.

- Ti puštaš svašta...

- Pa, puštam svašta, ali verujem u to što puštam. Ne postoji neka velika razlika između onoga što puštam na radiju i kod kuće.

- Kako ti vidiš budućnost rocka?

- Stvari su se veoma demokratizovale od pojave punka. To je naročito vidljivo na domaćoj sceni. Ali mislim da će se svet još dugo deliti na artiste i konzumente.

- Kakva je, u svemu tome, budućnost radija?

- Radio treba da pušta što više dobre muzike. Meni se ne dopada to što ljudi pate za sadržajima, što žele da sve što se emituje na radiju bude strukturisano. Mnogi pljuju američki radio, koji je, opet, strukturisan na drugi način: tamo postoji, sa druge strane, ogroman kvantitativan izbor. Imaš specijalizovane stanice koje emituju samo jednu vrstu muzike. U Njujorku, recimo, postoji 35 stanica!

Pitanje je da li je to budućnost radija - samo vesti, samo soul, samo klasična muzika... Po meni, to je mnogo bolja varijanta nego imati samo jedan program koji pošto-poto mora da ispunjava sve društvene funkcije. To je nemoguće! Studio B zapada u tu grešku da pokušava da bude radio za sve, a što mi uopšte nismo imali na umu kada smo počinjali.

- Jedini si muzički urednik koji je u tom poslu uspeo da se održi punih dvanaest godina. Sve to vreme bio si stalno nov, pa se čak priča da imaš neki tajni recept. U čemu je tajna?

- Nema tu nikakve tajne: idem u korak s vremenom i pratim ono što se događa. Ja sam uvek imao u glavi Studio B kao stanicu koja će stvarno biti u stanju da pruži aktuelnu muzičku informaciju i ja je imam. Sve što je novo, a što prođe kroz neki filter, to puštamo prvi! To je, verovatno, jedan od razloga što ja još uvek radim ovaj posao.

I u Studiju B je bilo ljudi koji su se opirali emitovanju punka, iako je procenat te vrste muzike, svojevremeno, bio jedva iznad 3%. Međutim, to je nekim ljudima toliko bolo uši da sam ja imao problema; nisam toliki autoritet da mogu da radim šta hoću. Ponekad čujem otpore prema nekim stvarima. Ali je moje čvrsto uverenje da Studio B mora da pruži informaciju i tu više niko ne može ništa da mi kaže.

Džoni je veoma iskren momak

- Međutim, slušanost Studija B je malo opala, a neki to, opet, dovode baš s tobom u vezu. Tvrde da je to tvoje uporno forsiranje novog dovelo do takve situacije?

- Jeste, slušanost je opala. Čini mi se da je Studio B dosta razvodnio svoju muzičku koncepciju, odnosno, da se u svojoj programskoj koncepciji malo udaljio od onoga što bi trebalo da bude. Stalno insistiranje na sadržajima je zamorno i sigurno utiče na slušanost.

Osim toga, taj pad je morao da se dogodi: mi smo po statističkim podacima 1980. godine imali 67% stalnih slušalaca, dok je Beograd 202 na drugom mestu imao 29%. Možeš li da zamisliš kolika je to razlika! Jednostavno, od tog "plafona" se nije moglo više. Zato je normalno da nam je slušanost nešto opala i sada iznosi oko 60% stalnih slušalaca.

- Obzirom da si u situaciji da utičeš na ukus svojih slušalaca, na šta se oslanjaš u svom radu?

- Isključivo se oslanjam na svoj instinkt. Ja sam veliki individualista i ne obraćam toliko pažnju na ukus publike. Moram da verujem u ono što mi se sviđa. Sve što mi se dopada i u šta verujem, to puštam u program.

- Po nekima, u našem rocku postoje tri veličine...

- Koje su to veličine? Kaži mi, molim te!

- Navodno, to su Džoni, Bora i Goran Bregović. Šta ti misliš o njima?

- Džoni mi se jako dopada, jer mislim da je veoma iskren momak, da izuzetno veruje u ono što radi. On je pravi "True believer".

- Kad već pominjemo Džonija, šta misliš o "angažovanoj" pesmi?

- Svi već znamo da rock ne može da promeni svet, ali ono što rock može, to je da izazove neke reakcije kod pojedinaca i to je već dovoljno. Da izazove neku promenu u glavi, neku vrstu pomaka svesti, neke reakcije koje će da ukažu na neke druge mogućnosti od onih koje već znamo. Mislim da je to dovoljno i da je time ispunjena artistička ambicija rocka, ili sociološka, ili moralna, kako god hoćeš.

- A šta kažeš za Boru Đorđevića?

- Ja ne mogu da volim stvari koje mi vrte svakodnevicu, koju ja, onim što radim, pokušavam da oplemenim nekim drugim vizijama i idejama. Mislim, dosta mi je da gledam klozetske šolje i pljuvanje. Dosta mi je Borinog odnosa prema ženama i dosta mi je njegovih problema. Toga mi je i onako puna glava. Prosvetljenje je je jedino moguće kad čovek spozna svoje JA. Doći do toga je nemoguće ako nemaš određen način kojim ćeš doći do toga.

- Koji način ti preporučuješ?

- Muziku. Ja više uopšte ne posmatram muziku kao neku spoljašnju stvar; za mene je muzika ono što otkrivam u sebi. Ono što se meni dopada kad slušam muziku, ja znam da je to u meni, a ne u tome što svira na gramofonu. Znam da je tu pogođena neka veza koja ne može racionalno da se poveže. To je MAGIJA. Ceo proces je u otkrivanju muzike u sebi.

- Ostao je još Goran Bregović...

- Bregović je jako pametan dečko i ja ga jako cenim...

- Neki mu prebacuju da time manipuliše?

- Ne verujem da on time manipuliše. Mislim da je on sad došao do prelomne tačke u svom radu, da sad želi da napravi nešto kvalitativno novo. Znam da na ceo svoj dosadašnji rad gleda kao na vrlo pravolinijski rad, a vrlo dobro znam kako se čovek oseća kad dođe na tu tačku. U perspektivi ti je sve neizvesno, a znaš da mora da dođe do neke promene. Mislim da će on sad da napravi nešto sasvim drugačije od onoga što je radio sa Bijelim dugmetom. Mislim da je on i u stanju da napravi tako nešto.

Tu je bilo toliko ideja

- Kako gledaš na producentski rad?

- Ljudi traže producente jer žele da čuju neko mišljenje koje cene, a koje nije u tolikoj meri integrisano u sistem vrednosti i ideje benda, nego je van toga i onda može iz neke druge perspektive da gleda na sve to. Ljudi često žele da imaju tu distancu u trenutku snimanja.

- Ti si se bavio i produkcijom...

- Nije to ništa tako važno. Bio sam producent Pekinškoj patki. Privuklo me je -  punkeri, pa još iz Novog Sada. Bio sam producent i Raši Đelmašu, ali je to bilo veoma loše iskustvo.

- Uz tvoje ime se sve češće pominju i Idoli, Baby Doll, D’Boys...

- Ne, sa Idolima nisam ništa radio. Ja samo često razgovaram s njima. Oni su fini momci, veliki individualisti koji se drže u nekom svom svetu. Njih mnogo ne interesuju spoljni uticaji.

- Da to nije pomalo veštački?

- Ko zna? To njima odgovara.

- Sa Baby Doll si i pevao?

- Da, pevao sam. Ona me je pozvala, ali ja tu ništa drugo nisam radio. To je projekat Saše Habića. Mene je najviše okupirao rad oko Kozmetike.

- Ko su članovi Kozmetike?

- Marko Tešić, Vlaja Jovanović (Izgled), Miško Mihajlovski (D’Boys) i ja.

- Čuo sam da na ploči ima dosta gostiju?

- Da, gosti su: Goran Bregović, Gile iz Električnog orgazma, Zlatko Manojlović, Baby Doll, Nebojša Krstić i Srđan Šaper iz Idola...

- Još uvek tvrdiš da nemaš nikakve veze sa Idolima?

- Pa, dobro, to je ta veza, u okviru Kozmetike. Svi se mi znamo i to je grupa koja je okupljala oko sebe uvek širi krug ljudi. Kozmetika je direktno vezana za muziku. Vlaja Jovanović se bavio i drugim stvarima.

- I ti si bio umešan u projekat Izgled?

- To su drugačije manifestacije. Marko i Vlaja su bili Izgled. Oni su sve to pokrenuli...

- O kakvom se tu konceptu radi: Izgled i tvoja ploča?

- Nema tu nikakvog koncepta i to mi je veoma drago. Ako pogledaš, i Izgled je bio bez nekog koncepta. Koncept je samo utoliko postojao što smo želeli da prezentiramo nešto lepo, da, kad okreneš svaku stranu, vidiš nešto lepo. Nikakva ideja nije stajala iza toga, sem što su Marko i Vlaja bili zadojeni određenim idejama, ali to je druga stvar. Važno je da prilikom realizacije Izgleda, kao i prilikom realizacije Kozmetike, nije postojala nikakva koncepcija.

- Kakvim ste to idejama bii zadojeni dok ste pravili tu ploču?

- Tu je bilo toliko ideja... Što je najgore, sve se iz dana u dan menjalo. Nama je rad na muzici postao neka vrsta "modusa operandi". To je bio oblik našeg druženja, način naše komunikacije. Mi smo, umesto da idemo u kafanu i da tamo satima sedimo, išli u studio, odnosno kod Marka ili kod mene... Kad smo nabavili osmokanalni magnetofon, to je bio trenutak kad smo ozbiljno odlučili da radimo.

- Šta ste to odlučili da radite?

- Nas četvorica koji činimo okosnicu Kozmetike, nismo muzičari u pravom smislu. Mi samo intenzivno slušamo i pratimo muziku, primamo je u sebe, kao što sunđer prima vodu. Normalno da to ima svoje granice i da u jednom trenutku osetiš potrebu da sve to što se u tebi nagomilalo izbaciš iz sebe u bilo kom obliku. Ovo je muzika koja je proizašla iz našeg, intenzivnog, slušanja. Mi uopšte nismo ni znali šta će iz toga da ispadne.

- Kad već kažeš da niste muzičari, šta ste hteli da dokažete ovom pločom?

- Hteli smo da pokažemo da i nemuzičari mogu da prave muziku.

- Šta očekuješ od projekta Kozmetika?

- Pa, meni je važno da smo se odlučili da se to izda i objavi. Potpisali smo ugovor sa RTLJ i u februaru izlazi ploča... Mislim da će biti zanimljiva, jer je rađena na nov način. Takođe verujem da će dati par stvari koje će se vrteti na radiju i koje će se svideti ljudima. Ne očekujem ništa u smislu neke prodaje. Tiraž je 3000 primeraka. Sada bih voleo da uradimo nekoliko video-tejpova. Na tome trenutno radim.

- Gde misliš da praviš video?

- Na raspolaganju nam je TV oprema Studija B.

- Da li i druge grupe mogu da dođu do te opreme ili je to tvoja sreća što si iz Studija B?

- Svako ko ima dobrih ideja, uvek je dobrodošao.

- Imaš li neku poruku za čltoace?

- Pravite muziku! Bilo bi stvarno divno kada bi svi pravili muziku. Ne bi svako veče kafane bile pune klinaca koji ne znaju šta će sa sobom. 

Razgovarao: Nikola Erneri, obrada: Yugopapir (Rock 83, januar 1983.)

Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)

http://www.facebook.com/yugopapir

https://twitter.com/Yugopapir