Pages

▼

Vlado Kreslin i grupa Martin Krpan: Nekad je bilo fora jer si iz nekog drugog grada (1989)




U Sloveniji ima mnogo grupa, odnosno klinaca koji su sve ostavili radi muzike. Oni će uspeti, jer su rockeri u duši. Zoran je odličan, pametan. Malo, malo pa skoči u Beograd, Zagreb, Sarajevo. Prisutan je stalno. Publika ga voli. Laibach mi se strašno sviđao, ali više nisu ono što su bili. Veliki manipulatori, ali sad jure samo velike novce


Ljubljanska grupa Martin Krpan postoji već skoro deset godina. Teško ih je svrstati u bilo koju kategoriju bendova, jer su se tokom svih ovih godina ogledali u mnogim rock varijantama: bilo je tu i simfo rocka, jazz rocka, ali čini se da se, ipak, najbolje snalaze u hard rocku.

Kad je 1986. godine izašla izvrsna LP ploča "Od visine se zavrti", mnogi rock kritičari uvrstili su ih u "prvu ligu" slovenačkog rocka i prorekli im uspešnu karijeru u jugoslovenskim rock vodama.

Međutim, izgleda da Martin Krpan nije baš najveštije iskoristio "prvu match loptu" i ostvario dobra predviđanja. Svojom poslednjom pločom "Bogovi in ovce" munjevito kreću u novi juriš na pozicije, koje su im se u prvom naletu izmakle.

Vladu Kreslina - vođu, pevača, usnu harmoniku, kompozitora i tekstopisca grupe sreli smo, i zamolili za razgovor, jedne tople avgustovske večeri u Ljubljani.

Sedeli smo u restoranu, na platou ispred velike Metalkine zgrade, gde se leti skoro svake večeri održavaju koncerti jugoslovenskih rock grupa.

Te večeri, na sreću, niko nije svirao; inače, od razgovora verovatno ne bi bilo ništa.





Važnija je socijalna pozadina 



ĆAO: Vlado, kako to da nisi na odmoru ili na nekoj morskoj turneji?

VLADO: Razlog je vrlo jednostavan: stalno smo zaposleni i imamo klasične godišnje odmore. Uglavnom ih "ispucamo" za snimanje materijala i za kraće turneje. Ove godine smo održali priličan broj koncerata, tako da smo se dogovorili da ne idemo na letnju turneju.


ĆAO: Tvoj odgovor nameće jedno izlizano pitanje: da li to, što ste skoro svi zaposleni, znači da se od muzike ne može živeti?

VLADO: Pa, neko verovatno i može. "Martin Krpan" je medijski prilično slaba eksponiran (Vlado Kreslin je inače zaposlen na RTV Liubljani - prim. autora). Uostalom, tako je i s ostalim rock bendovima. Jezična barijera je, još uvek, značajna prepreka, a slovenačko tržište je premalo da bi omogućilo egzistenciju većem broju grupa.

ĆAO: Vi ste, bar, poznati po velikoj koncertnoj aktivnosti.

VLADO: Da, to je tačno. Martin Krpan je svirao toliko koncerata po Sloveniji, da ni sam ne znam broja. Svirali smo i u najmanjim selima, gde nikad nije kročio nijedan rock bend. Zbog toga nas u Sloveniji vole, siguran sam.

Na žalost, izvan Slovenije nastupamo sve manje.

Prošle godine smo imali zajednički nastup u Beču, sa grupom Leb i sol. Ove godine smo svirali samo u "Kulušiću".

ĆAO: Da li imaš neko objašnjenje za tako slabu "izvanrepubličku" aktivnost Martina Krpana?

VLADO: Meni se čini da su prošla ona dobra vremena, kad su bendovi odlazili jedni drugima u goste, kad si bio fora zato jer si iz nekog drugog grada. Tada je sve proticalo u znaku nekog druženja, zezanja...

Toga više nema.

Čak i najveće jugoslovenske grupe nekako "kilavo" odrađuju turneje. Nas retko pozivaju iz drugih republika.

ĆAO: Misliš li da se politička situacija u zemlji odražava i na odnose u jugoslovenskom rocku?

VLADO: Sigurno da je tako. Nema više one dobrodošlice od ranije. Koncerti su postali mesto incidenta i iskaljivanja nezadovoljstva i uopšte mržnje. Nisu u pitanju samo nacionalistički ispadi, po meni, važnija je socijalna pozadina.

Sve te "torcide"...

Ipak, da se razumemo, ne postoji nacionalizam zbog ponašanja publike, već je ponašanje publike samo posledica nacionalizma. Nisu oni uzrok, oni su posledica.

Šta taj Bregović sada svira?



ĆAO: Kad smo već kod jugoslovenske muzike, ko posebno zaokuplja tvoju pažnju?

VLADO: Onako lično, meni su najtopliji i najiskreniji momci iz sarajevskog Zabranjenog pušenja. To što oni sviraju, izgleda kao da je ništa, ali videćeš, to će ostati... te pesme.


Mislim da je trenutno najjača "Ekatarina". Oni zaista dobro rade.

I onaj Koja je super.

Tek sad se vidi pravi kvalitet "Šarla akrobate". Oni su, bez preterivanja, naš "Cream", strašni momci.

ĆAO: Očito da namerno izbegavaš da pomeneš mamutsku rock grupu Bijelo dugme?

VLADO: Baš sam juče slušao onu stvar... "nikad se neću vratit' u svoj rodni grad..." i mislim se: šta taj Bregović sada svira!?

Ono je bilo pravo?

Ova faza mu je pravo "tandrckanje" - podilaženje: malo Hrvatima, malo Srbima, malo Šiptarima - to je bez veze. Ovde ga više niko ne jebe.

ĆAO: Kako stoji stvar s Bajagom?

VLADO: E, to je sjajan dečko! On je, bez "trunke" sevdaha, uspeo da obori sve s nogu. Mislim da je on jedini u Jugoslaviji, koji to može. Nešto slično pokušali su Automobili ovde kod nas, ali to nije ispalo dobro.

ĆAO: Kako si prihvatio činjenicu da si pozvan da učestvuješ u stvaranju albuma "Svedoci" s proverenim jugoslovenskih kompozitorima - Arsenom Dedićem, Zoranom Predinom i Borom Đorđevićem?

VLADO: E, to je bila sjajna stvar; pre svega u smislu druženja i dobrog zezanja. Moja uloga bila je mala: svirao sam usnu harmoniku na par pesama, ali sam sretan što su me pozvali i što sam prisustvovao jednom takvom projektu gde su muzika i drugarstvo bili znad svega.

Ništa nije smetalo, ni jezik, ni razlika u godinama.

To je izvanredna ploča, koja će polako pronaći svoje mesto u "zgodovini" jugoslavenske muzike.

ĆAO: Slovenačka rock scena se, praktično, svela na Lačnog Franza i Laibach. Gde leži uzrok takve izvesnosti?

VLADO: U Sloveniji ima mnogo grupa, odnosno klinaca koji su sve ostavili radi muzike. Oni će uspeti, jer su rockeri u duši. Mada, mnogi talentovani klinci, ako ne uspeju odmah, dižu ruke od svega.

Zoran (Predin) je odličan, pametan. Malo, malo pa skoči u Beograd, Zagreb, Sarajevo. Prisutan je stalno. Publika ga voli. 

Laibach mi se strašno sviđao, ali više nisu ono što su bili. Veliki manipulatori, ali sad jure samo velike novce. 

Koncert u Ljubljani, pred 4.000 ljudi, bio je pravi skandal. Hteli su da uštede novac na ozvučenju, pa je sve otišlo u k....

ĆAO: Šta prolazi u Sloveniji?

VLADO: I mi imamo svoju novokomponovanu muziku. To je zabavna novokomponovana muzika i često je daleko gora od narodne. 

Mladi bendovi čim pomisle na svirku, treba da stvore 500 maraka za ozvučenje i prevoz. 

A 500 maraka je, na žalost, u ovoj našoj zemlji pogođenoj ekonomskom krizom zaista mnogo. Kako vidim, biće i gore.


Šef koji ne naređuje




ĆAO: Vaša poslednja ploča "Bogovi in ovce", bar po naslovu, kao da objašnjava kako je došlo do svega što se sad događa u zemlji? Da li si svesno išao na tu političku konotaciju?

VLADO: Do naslova smo došli spojivši nazive dve pesme u jednu. Inače, ja se ne trudim da budem politički angažovan u svojoj muzici. Jednostavno, sledim misli i emocije.

Ali, kad ti je glava svakodnevno puna inflacije, prepucavanja i takvih usranih stvari, onda to spontano izbija, pa stigne i u pesme.

ĆAO: "Bogovi in ovce" su prošli slabije od prethodnog albuma. Šta je razlog?

VLADO: Ja lično nisam zadovoljan tom pločom. Radili smo je s puno strasti, vrućih glava. Imali smo dosta materijala za ploču, a samo sedam dana za snimanje. 

Nismo se mogli odlučiti šta da stavimo na ploču, pa je dosta vremena izgubljeno u ubeđivanju. 

Ja sam bio više za melodiju, za minimalnu svirku. 

Ostali su više forsirali solaže, mislim da je ploča "preisvirana". 

Ja volim način na koji radi Iggy Pop, opali tri akorda i onda mi kaže nešto, a ja poludim. To je pravo. Pesma je jaka kad može dobro zvučati i na akustičnoj gitari.

ĆAO: Zar ti, kao šef, nisi mogao biti ultimativan?

VLADO: Pazi, meni su se neke sugestije svidele. Nisam šef u smislu naređivanja. Svi uvek želimo najbolje. Odlučili smo da materijale za iduću ploču prvo sviramo na koncertima, pa da onda vidim šta je najbolje.

ĆAO: Kako to izgleda doći u grupu koja već postoji par godina i preuzeti komandu?

VLADO: U Martinu Krpanu nikad nije bilo frke; u smislu izbacivanja, ucenjivanja. Ljudi su jednostavno dolazili, svirali, pokušavali da se pronađu, i na kraju odlazili. Ja nisam izveo nikakav puč i preuzeo vlast. 

Mislim da sam status nekakvog šefa dobio zato što sam najviše brinuo, radio, organizirao... 

Drago mi je što uvek mogu da računam, makar, na trojicu. To je dosta da se nešto uradi.

ĆAO: Da li će Martin Krpan napraviti neki vitalniji zaokret u svojoj muzici?

VLADO: Meni se strašno sviđa muzika koju sviraju Pixies. Nedavno sam ih slušao i mislim da je to dobro. Ne treba mnogo svirati. Mene vuče i akustična muzika. Voleo bih da ponovo snimim nešto poput "Črne gitare" (Vlado Kreslin je pre dolaska u grupu snimio odličnu solo ploču,  prim. aut). Nešto sa violinom, tamburicama... 

Imam već par pesama i sigurno ću napraviti solo ploču. Mada, trenutno ne razmišljam o tome. Uglavnom vreme provodim na pecanju. Treba i do Beograda da skočim. Obećao mi je Bora Đorđević oooovolike šarane.

Razgovarao: Emil Gaj, obrada: Yugopapir (Ćao, avgust 1989.)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)