Šta će biti sa JRT ne znam, ali bi mi bilo krivo da se raspadne. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što sam ja tek u njega ušla. Mislim da je glupo da se ljudi ne druže, da ne prosleđuju informacije. Nikada ne razmišljam da li je neko Slovenac, Makedonac, Hrvat... nikada mi nije bilo bitno, pa neće ni od sada
Nije fraza: Marina Fratucan je mlada, lijepa i perspektivna. Voditelj je i televizijski novinar. "Zaštitni" je znak trećeg kanala Televizije Novi Sad, a sve češće pravi izlete i prodore na TV frekvencije ostalih jugoslovenskih studija. Jedan takav je bio i u jugo-šemi hronika Festivala jugoslovenske televizije "Neum ’90".
*****
- Da li sam lepa, perspektivna i
uspešna, ostaje drugima da kažu, a ja samo mogu reći da sam mlada - počinje priču Marina Fratucan, koju je još u decembru prošle
godine naša revija proglasila, na osnovu glasova čitalaca,
najuspješnijim novim TV licem. - Trudim se da opravdam sve te epitete
kojima sam u poslednje vreme obasuta...
Dvosjekli mač
 |
| Marina Fratucan (foto: N. Pikulić) |
- Ima li barem "koristi" od tih
epiteta?
- To je dvosekli mač. Ipak, u većini
slučajeva odgovor je - da. Kad prilazim ljudima po novinarskom
zadatku, političarima, urednicima i estradnim zvezdama, važnim ili
manje važnim osobama, nekako im je nezgodno, zbog moje mladosti, da
me odbiju.
A kod nekih je posve obrnut slučaj.
Starije,
konzervativnije osobe, kad me vide ovakvu, u džinsu, nenašminkanu,
običnu, a uz to pomisle da sam još mlađa (daju mi
šesnaest-sedamnaest godina), misle da nisam dovoljno zrela ni
kompetentna da govorim o političkim temama.
Ipak, više je onih koji
veruju...
- Ako nije nepristojno i ako ne
kriješ - koliko ti je godina...
- Naravno, još ne krijem. Imam 22
godine.
U TV vode Marina Fratucan je krenula
prije šest godina - 1984.
Bez ikakve "veze".
Čula za
audiciju i javila se.
I primljena.
I odmah "bačena" u
vatru zvanu televizija.
- Najčešće pitanje mojih kolega je - ko
mi radi na TV. A ja ni u užoj ni u široj porodici nemam nikoga u
novinarstvu. Mama mi je umrla, tata radi u "Galenici". Ovde
sam sasvim slučajno - kaže Marina, stipendista Novosadske
televizije, redovni student treće godine srpskohrvatskog jezika i
jugoslovenske književnosti.
Nije se pokajala, što ilustruje
riječima o radu na vrlo popularnom trećem kanalu:
- Svi smo mladi ljudi, sa našim
urednikom Duškom Bogdanovićem na čelu. Pravimo raznolik, zabavan,
alternativan i kvalitetan program.
Moje lično zaduženje je: jednom
sedmično uređujem informativnu emisiju "Danas".
To je
nešto kao mali dnevnik, petnaest minuta, sa neobaveznijim i
slobodnijim prilazom...
Naravno, usput radim i priloge za druge
emisije...
Naše godine
 |
| Marina Fratucan na naslovnici Vena, maja 1990. (foto: Rikard Larma) |
I tako se zaradi fin džeparac...
- Džeparac da, plata ne. Može se
zaraditi. Nije to neka velika para, osrednja je. Za porodični život
ne znam da li bi bilo dovoljno, ali za džeparac "prolazi"...
Voditelji i novinari trećih kanala
naših TV stanica nekako se mogu prepoznati: slobodniji su, bez
kompleksa, sa dosta improvizacija, a uz svu ljupkost nerijetko i
drski, prepotentni.
- Prepoznatljivi su samo po
nekonvencionalnijem pristupu, a ne po neozbiljnosti,
neprofesionalnosti. S obzirom na naše godine, možemo sebi dozvoliti
da u studiju sjedimo sa čašom soka u ruci, da ne "friziramo"
priloge, da govorimo neuštirkano, slobodno.
I ja se, kao, verovatno,
i sve moje kolege, neprijatno osećam kada moram da prekinem
sagovornika.
To je stvar nekulture, ali, kao i u privatnom životu,
ako je sagovornik predug, šta drugo činiti.
Naš program je kao i
sam život...
Sve se više govori o mogućnosti
razilaženja članica Jugoslovenske televizije, a kako se Marina
Fratucan bavi političkim temama; pitamo je šta misli o tome.
- Šta će biti sa JRT ne znam, ali bi
mi bilo krivo da se raspadne. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što
sam ja tek u njega ušla - smiješeći se govori, onda pojašnjava:
- Mislim da je glupo da se ljudi ne
druže, da ne prosleđuju informacije. Ne bih volela da postanemo
lokalne televizije.
Ako smo već Jugoslavija, a volela bih da zauvek
to ostanemo, volela bih i da znam za jugoslovensku informaciju.
Dopada mi se ideja o osnivanju Jugosata i težnja SIV-a i JRT da
naprave u početku polusatnu informativnu emisiju koju bi radila
jugo-redakcija.
Volim da se družim, da sarađujem, da razmenjujem
misli i ideje.
Nikada ne razmišljam da li je neko Slovenac,
Makedonac, Hrvat... nikada mi nije bilo bitno, pa neće ni od
sada...
Najuži izbor
- Da li si imala nekog od sagovornika
kome nacionalna pripadnost jeste bitna...?
- Ne mogu se setiti baš sagovornika u
emisiji, ali sam ih sretala. Na žalost, ima ih sve više i više...
U javnosti je malo poznata vijest da je
Marina Fratucan bila jedna od glavnih kandidatkinja za voditelja
"Pjesme Evrovizije".
Nakon čuđenja i pitanja otkud to
znamo, potvrđuje naše pitanje:
- Jeste, bila sam u najužem izboru sa
Ducom Marković, Helgom Vlahović, Tajdom Lakše i Sašom Gerdej
(muškarci Oliver Mlakar, Dejan Đurović i Rene Medvešek).
 |
| Marina u najužem izboru za voditeljku Pesme Evrovizije u Zagrebu 1990. godine |
- Nije ti žao što nisi stigla i do
završne priredbe?
- Ne znam da li mi je žao. Iskreno sam
bila iznenađena da su me se uopšte setili. Evrovizija je bila
daleko od mene. Od svih tih silnih ljudi, da mene pozovu, to nisam
verovala.
Nisam nešto strašno ni želela taj posao.
Uspeh je bio
što su me već pozvali.
Za tako važan posao treba imati malo više
godina, više iskustva.
Za nas će biti još prilika, sigurno...
- Kako su ti se dopale tvoje starije
kolege?
- Ne mogu reći ništa loše. Volela bih
da vidim kako bi se snašli mlađi.
Evrovizija je ipak manifestacija
mladih.
Volela bih da sam videla nekonvencionalniji pristup...
- Kako bi ti izledala to veče, da si
izabrana za glavnog voditelja?
- Bila sam zadovoljna izborom
kostimografa. Da za čitaoce "Vena" otkrijem svoju tajnu:
bila sam obučena u smoking, sa leptir-mašnom, ravnim cipelama,
suknja ili pantalone, to još nije bilo utvrđeno.
Uglavnom, muški
imidž.
Imati privatnost
- Tako lijepa djevojka, a muški imidž...
konstatujemo i u "ime" zadivljenih pogleda za susjednim
stolovima koji "prate" ovaj razgovor.
- Tako se najbolje osećam. Počela sam
kao reporter, sa čestim terenskim radom, pa su farmerke bile pod
obavezno.
I sada nikad ne znam gde će me "baciti", pa mi
je najbolje biti ovakva kakva jesam, neuštogljena, u džinsu,
nenašminkana...
- Poznato je da televizija "uzima"
cijelu ličnost, da TV ljudi postaju javne ličnosti, bez svog života,
privatnosti...
- Ja uspevam da radim, da studiram, da
imam svoju privatnost. Ne mislim da se treba predavati samo poslu,
treba sačuvati energiju i za druga interesovanja, za sebe, svoju
ličnost, svoje prijatelje, svoju intimu...
Razgovarala: Sabaheta Arnautović, snimio: N. Pikulić, obrada: Yugopapir (Ven, maj 1990.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
