Jaoj, mislim da nikada neću zaboraviti prvu igranku i prve najlon čarape. Mislim da sam imala 15 ili 16 godina. Bila sam jako mršava, u stvari kao stvorena za ovu današnju modu, a u to vreme bile su vrlo moderne čarape sa šavom: možete onda zamisliti kako sam izgledala
Zaista nije džentlmenski od nas što pravimo "Modni vremeplov" sa još tako mladom glumicom! Ali, tome je svakako doprinela i sama Staša, jer njen glumački staž i nije tako "mlad". Naime, glumom je počela da se bavi vrlo rano, zapravo još u akademskom pozorištu "Ivo Lola Ribar".
Pošto se tako rano otisnula u glumački svet, ona po završetku Akademije kao da ne zna za neuspeh.
Njena ostvarenja u teatru, na filmu i televiziji su, verujemo, mnogima još u svežem sećanju.
Zato, podsetimo se nekih Stašinih uloga: Margaret - "Tomas Mor", sestra Fransoaz - "Por Roajal", Kler - "Čaj za gospođu kugu", "Švabica"... i naravno, poslednje ostvarenje Staše Pešić, uloga Sastrate u predstavi "Mandragola".
Možda smo neku od zapaženijih uloga i propustili, ali je zato sigurno da nećemo zaboraviti da pomenemo njena, podjednako vredna ostvarenja na filmu i televiziji.
Setimo se samo nekih filmova: "Pravo stanje stvari", "Štićenik", "Tri sata za ljubav"...
Zbog velike ljubavi prema deci Staša se obrela i u nekada vrlo popularnoj i gledanoj dečjoj TV seriji "Hiljadu zašto".
Njen šarm, ljupkost i jednostavan, nenametljiv način igranja doprineli su da i uloga Maje de Majo u dosta zamornoj seriji "Ceo život za godinu dana" svima ostane u prijatnom sećanju.
Posle svih ostvarenja koje smo nabrojali, ostaje nam samo da zažalimo što se upravo rastajemo od Olge i jedne zaista dobre i rado gledane serije Novaka i Ćorkovića - "Pozorište u kući".
Ako već moramo da se rastanemo od "Pozorišta u kući", bar na neodređeno vreme - od Staše Pešić se nećemo tako lako rastati: bar ne dok nam ne ispriča nešto o svojoj modi - svome odevanju.
- Da moje kazivanje o modi ne bi bilo zamorno, bolje je da vam ispričam neki događaj iz mog detinjstva i mladosti...
Od pantalona se ne rastajem
- Kako se i moje detinjstvo, po mogućnostima, nije razlikovalo od detinjstva mojih vršnjaka iz tog perioda, ne bih imala ništa interesantnije da vam kažem.
Jedino što je svakako vredno pomena je moja pokojna baba Desa.
Mojim dvema starijim sestrama i meni, baba Desa je bila glavni i jedini modni kreator: stalno je nešto parala i ponovo štrikala.
Tako smo sestre i ja bile uvek dobro odevene i stalno imale nekakve interesantne i lepe džempere.
Posle, sa dečijom setom ispričane priče o baba Desi, Staša se slatko nasmejala zbog našeg pitanja o njenoj modi iz mladalačkih dana:
- Jaoj, mislim da nikada neću zaboraviti prvu igranku i prve najlon čarape.
Mislim da sam imala 15 ili 16 godina.
Bila sam jako mršava, u stvari kao stvorena za ovu današnju modu, a u to vreme bile su vrlo moderne čarape sa šavom: možete onda zamisliti kako sam izgledala.
Na igranci mi je prišao jedan mladić pristojnog izgleda i uljudnog ponašanja.
I - zamislite kako sam se osećala dok smo igrali i dok sam očekivala da mi kaže nešto lepo, nešto za mene sasvim novo.
A rekao mi je:
- Jao, pa vi imate deblje šavove nego noge.
Možda sam zbog tog, sada simpatičnog događaja, jako zavolela pantalone.
Sećam se kad sam pošla na Pozorišnu akademiju da sam imala tri para tada veoma modernih "farmerki", a - samo jednu haljinu.
Čak se jednom desilo da me je profesorka Ognjenka Milićević vratila sa časa.
Morala sam da obučem haljinu, cipele sa štiklom i ponesem šešir, jer je trebalo na času da igram Lizu Dulitl iz "Pigmaliona".
Eto, možda sam i zbog toga - nastavlja svoju priču Staša - što sam bila mršava i stalno nosila pantalone i nekakve muške džempere danas veliki poklonik sportskog stila u odevanju.
I danas rado nosim pantalone, ali sada volim i haljine i kostime... drugim rečima - modu koja ženu čini ženom.
Ipak, iako danas nisam više tako mršava - od pantalona se ne rastajem.
Za svaku savremenu, modernu ženu, okruženu ovim ludim tempom života, mislim da su pantalone sastavni deo garderobe.
A mi mislimo da je Staša Pešić previše skromna kada su u pitanju njen izgled, ukus i elegancija.
Jer, ona je poznata kao jedna od najelegantnijih glumica Beograda.
Toliko za sada.
I doviđenja do ponovnog susreta, do jeseni, zapravo do novih zapleta i simpatičnih nesporazuma u "Pozorištu u kući".
Napisao: Duško Karuović, sken: Crnorizec Hrabar, obrada: Yugopapir (Bazar, april 1973.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
