U to vreme puno sam slušala Bebi Dol, umela sam da je dobro imitiram, pa sam otpevala i njenu pesmu "Rudi". Bili su zadovoljni mojim imitatorskim mogućnostima, međutim tu nema dovoljno individualnosti koja zapravo čini pevača. Marina mi je posle toga rekla da se malo strpim i da će me imati u vidu kada se neki ljudi budu vratili iz vojske
Verovatno ste se pitali ko je ta devojka, nova pevačica grupe "Zana", koja je za tako kratko vreme privukla simpatije šire publike. Nataša Gajović, sasvim sigurno je jedno od najprijatnijih iznenađenja u sferi pop muzike u poslednje vreme kod nas.
Istina, poređenja na relaciji Zana Nimani - Nataša Gajović su neminovna, pogotovu kad je reč o grupi koja je album "Dodirni mi kolena" prodala u 300.000 primeraka, a sledeći "Natrag na voz", uprkos trzavicama u bendu i odlasku lidera sastava Kika Maca i Radovana II na odsluženje vojnog roka, u preko 100.000 primeraka.
Ipak, ma koliko poređenja Zana Nimani - Nataša Gajović bila neminovna, ona su, čini se, pomalo neumesna.
Jer, radi se o potpuno različitim
pevačicama.
Nataša je daleko agresivnija, u njenom pevanju se oseća euforičnost karakteristična za početnike. Međutim, pored toga što je Nataša u pravom smislu reči početnik na domaćoj sceni, jer je tek sa grupom "Zana" stala pred oči javnosti, utoliko je prijatno iznenađenje njenom pojavom veće.
Nataša je daleko agresivnija, u njenom pevanju se oseća euforičnost karakteristična za početnike. Međutim, pored toga što je Nataša u pravom smislu reči početnik na domaćoj sceni, jer je tek sa grupom "Zana" stala pred oči javnosti, utoliko je prijatno iznenađenje njenom pojavom veće.
Smatraš li svojim minusom
činjenicu da si postala poznata tek dolaskom u već afirmisanu
grupu?
- Ne, nemam nikakvih kompleksa zbog
toga... Moram priznati da mi je ipak bolje što sam došla u već
poznatu grupu, nego da počinjem sa nekim amaterima.
Mnoga poznata imena su pominjana
kao alternativa za novu pevačicu grupe "Zana"...?
- I, otkud onda ja u kombinaciji? Sve je
to išlo preko Marine Tucaković, ali to je malo duža priča...
Bićemo dovoljno strpljivi da je
saslušamo...
- Sve to je, zaista, jedna velika
slučajnost... Ja nikad ne slušam radio posle podne, ali tog dana,
kad sam se vratila sa posla ipak sam uključila tranzistor i čula
sam oglas kojim je tražena anonimna devojka koja bi pevala u nekom
filmu.
Odmah sam zapisala telefonski broj i rešila da se javim, ali već posle nekoliko minuta ta ideja mi se učinila strašno glupom, pa sam papirić sa brojem zgužvala i bacila...
Međutim, posle nekoliko dana sam se setila tog oglasa i pokajala što se nisam odmah javila. Nazvala sam radio stanicu na kojoj sam čula taj oglas i zamolila ih da mi pronađu telefon na koji je trebalo da se kandidatkinje jave.
Dobila sam traženi broj i kad sam ga okrenula, sa druge strane se javila Marina, koja mi je odmah rekla: "Žao mi je, ali mi smo već pronašli pevačicu za film"...
Odmah sam zapisala telefonski broj i rešila da se javim, ali već posle nekoliko minuta ta ideja mi se učinila strašno glupom, pa sam papirić sa brojem zgužvala i bacila...
Međutim, posle nekoliko dana sam se setila tog oglasa i pokajala što se nisam odmah javila. Nazvala sam radio stanicu na kojoj sam čula taj oglas i zamolila ih da mi pronađu telefon na koji je trebalo da se kandidatkinje jave.
Dobila sam traženi broj i kad sam ga okrenula, sa druge strane se javila Marina, koja mi je odmah rekla: "Žao mi je, ali mi smo već pronašli pevačicu za film"...
I ti si onda odgovorila rečima: Ma kako ste je pronašli, kad sam ja ona prava?...
- Ma ne... Istina, bila sam se smrtno
uvredila, rekla sam Marini da je to neverovatno, i da ta pevačica
koju su izabrali ne vredi ništa. Marina je pokušavala da me smiri,
ali ja sam ipak bila uporna, kazala sam joj da obavezno računa na
mene nekom drugom prilikom.
Njoj se verovatno dopalo što sam bila toliko uporna, pa me je ipak pozvala da dođem da nje...
Kada sam došla do Marine, tu je bio i Futa, njen muž i, moram priznati, imala sam tremu prilikom tog susreta. Posle nekog vremena upitali su me šta znam da pevam, a ja im kažem: "Ništa"; pitaju me šta slušam, a ja kažem: "Radio"...
Futi je verovatno dosadio razgovor u tom stilu i rekao mi je da otpevam "Miki, Miki", od Slađane. Kada sam otpevala pesmu, Futa me je izneneđen upitao gde sam bila do sada, a ja sam mu odgovorila da sam bila kod kuće.
Kroz smeh mi je objasnio da nije mislio tako, i još jednom me upitao šta volim da slušam. U to vreme puno sam slušala Bebi Dol, umela sam da je dobro imitiram, pa sam otpevala i njenu pesmu "Rudi".
Bili su zadovoljni mojim imitatorskim mogućnostima, međutim tu nema dovoljno individualnosti koja zapravo čini pevača. Marina mi je posle toga rekla da se malo strpim i da će me imati u vidu kada se neki ljudi budu vratili iz vojske.
Naravno, ja nisam imala pojma o kome se zapravo radi... I tako sam se ja vratila kući i odlučila da budem strpljiva...
Njoj se verovatno dopalo što sam bila toliko uporna, pa me je ipak pozvala da dođem da nje...
Kada sam došla do Marine, tu je bio i Futa, njen muž i, moram priznati, imala sam tremu prilikom tog susreta. Posle nekog vremena upitali su me šta znam da pevam, a ja im kažem: "Ništa"; pitaju me šta slušam, a ja kažem: "Radio"...
Futi je verovatno dosadio razgovor u tom stilu i rekao mi je da otpevam "Miki, Miki", od Slađane. Kada sam otpevala pesmu, Futa me je izneneđen upitao gde sam bila do sada, a ja sam mu odgovorila da sam bila kod kuće.
Kroz smeh mi je objasnio da nije mislio tako, i još jednom me upitao šta volim da slušam. U to vreme puno sam slušala Bebi Dol, umela sam da je dobro imitiram, pa sam otpevala i njenu pesmu "Rudi".
Bili su zadovoljni mojim imitatorskim mogućnostima, međutim tu nema dovoljno individualnosti koja zapravo čini pevača. Marina mi je posle toga rekla da se malo strpim i da će me imati u vidu kada se neki ljudi budu vratili iz vojske.
Naravno, ja nisam imala pojma o kome se zapravo radi... I tako sam se ja vratila kući i odlučila da budem strpljiva...
Soba sa klavirom
- Bilo je to kod Igora, gitariste, u
stanu. Ovog puta nisam imala tremu i bilo je zaista prijatno.
Malo smo pričali, malo smo svirali i pevali i, uglavnom, stvar je bila dogovorena.
Zatim je došlo leto, a posle leta i snimanje ploče koja se nedavno pojavila.
Malo smo pričali, malo smo svirali i pevali i, uglavnom, stvar je bila dogovorena.
Zatim je došlo leto, a posle leta i snimanje ploče koja se nedavno pojavila.
Po svemu sudeći, ne prija ti
društvo nepoznatih, a na estradi si prinuđena da se stalno
upoznaješ sa novim ljudima...?
- Istina je da ne volim da se
fotografišem, ne volim kada me stalno blickaju, a takođe ne volim
ni da dajem intervjue. Ja sam ipak, samo pevačica...
Međutim, ja se veoma brzo snalazim, tako da pretpostavljam da ću uskoro sve to daleko lakše podnositi.
Međutim, ja se veoma brzo snalazim, tako da pretpostavljam da ću uskoro sve to daleko lakše podnositi.
Činjenica je da su ljudi već
počeli da te prepoznaju. Da li ti prijaju svi ti pogledi upereni ka
tebi?
- Iskreno rečeno, priznajem, nikad nisam
volela da budem u prvom planu... Igrom slučaja, upravo to mi se
stalno događa. Možda sam zbog toga i malo osetljivija, da ne kažem
i stidljivija. Svesna sam da će se pojaviti dva tabora, jedan će
biti za mene, a drugi protiv...
Na jedan način, dobro je što je tako. Ja moram da se pomirim sa takvom sudbinom. Htela ja ili ne, to će biti tako...
Na jedan način, dobro je što je tako. Ja moram da se pomirim sa takvom sudbinom. Htela ja ili ne, to će biti tako...
Verovatno će pripadnike oba tabora
zanimati da pročitaju šta misliš o konkurenciji?
- Volela bih da konkurencija bude sve
veća. Ako je konkurencija slaba, to znači da je lakše doći do
vrha. Možda ovako mislim zato što sam sigurna u svoje
sposobnosti...
Možda i zbog toga što si završila
srednju muzičku školu?
- Verovatno i zbog toga... Jer, bila sam
zaista dobar učenik, svirala sam odlično klavir i svi iz muzičke
škole su predviđali da ću se upisati na Akademiju. Međutim, moja
porodica se često selila, i baš u vreme kada je trebalo da se
upišem na Akademiju preselili smo su u Niš, a tamo nije bilo
Akademije.
Otac mi je rekao da ne zna kada ćemo biti u mogućnosti da se preselimo u Beograd, i predložio mi je da odem sama. U tom trenutku nisam bila sposobna za tako nešto, nisam želela da budem sama, nisam znala ni gde ću ni kako ću...
Trebalo je naći sobu sa klavirom i gazde dovoljno tolerantne da izdrže svakodnevne časove vežbanja... Sada se, priznajem, kajem što to nisam uradila, ali još uvek dosta vremena posvećujem klaviru i to mi pričinjava veliko zadovoljstvo.
Otac mi je rekao da ne zna kada ćemo biti u mogućnosti da se preselimo u Beograd, i predložio mi je da odem sama. U tom trenutku nisam bila sposobna za tako nešto, nisam želela da budem sama, nisam znala ni gde ću ni kako ću...
Trebalo je naći sobu sa klavirom i gazde dovoljno tolerantne da izdrže svakodnevne časove vežbanja... Sada se, priznajem, kajem što to nisam uradila, ali još uvek dosta vremena posvećujem klaviru i to mi pričinjava veliko zadovoljstvo.
Ti si znači pevačica koja je
imala lepe šanse da postane cenjen pijanista, što znači da se od
tebe može očekivati i da komponuješ...
- Da, bavim se i komponovanjem, ali za
sada još uvek nemam ambicija na tom planu. Ipak sam preokupirana
poslom kojim se sada bavim. Nikad se nisam bavila polovično, uvek
sam se trudila da, kada radim nešto, tome posvetim maksimum.
Mene interesuje stalni napredak, dostizanje krajnjih mogućnosti. Upravo mi se zbog toga i čini da treba prvo da pružim maksimum kao pevačica... Tek posle toga počeću da ozbiljnije razmišljam o komponovanju...
Mene interesuje stalni napredak, dostizanje krajnjih mogućnosti. Upravo mi se zbog toga i čini da treba prvo da pružim maksimum kao pevačica... Tek posle toga počeću da ozbiljnije razmišljam o komponovanju...
Zabeležio i snimio: Gordan Škondrić, obrada: Yugopapir (Super ITD, 1985.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)