Slobodan Aligrudić, porodično: Muškarcu prija da bude stegonoša u domaćinstvu (1972)




Onda je svako ponešto dodao, pa je Ljubinka rekla da Slobodanovu ljutnju poznaje "po nosu" i jednostavno se "skloni s očiju". Miloš ćuti ili se udalji u drugu sobu. Nama se, maltene, učinilo da se na Slobodanovo neraspoloženje "raseljava" čitava ova, inače, vesela, gostoljubiva i divna porodica

Kada bi još neko, kojim slučajem, rekao da snaja i svekrva ne mogu živeti zajedno u domaćinstvu, svakako da bi ga uputio kod našeg popularnog glumca Slobodana Aligrudića (Beograd, Cara Dušana) da potraži "recept" i njegovo iskustvo u tom pogledu. U dvosobnom stanu; koji je vlasništvo njegovog oca Petra, stanuju: majka Mileva, zatim, Slobodanova supruga Ljubinka, njihov osmogodišnji sin Miloš... Složna porodica. Uglavnom se svekrva i snaja dobro "paze". 

Ukoliko, međutim, nešto i iskrsne - sevnu varnice, nikako nije dozvoljeno da bilo što o tome sazna Ljubinkin muž i Milevin sin. Jer, u tom slučaju bilo bi, zaista, svašta ...

- Mnogo i mnogo radi, pa je često i nervozan! Majka to najbolje razume. Moja snaja takođe je zaposlena. Znači do trenutaka svađe potrebno je veoma malo. Ponekad joj kažem da opere sudove, a ona mi odgovori da je umorna - kaže Mileva.

Majka je još rekla da bi baš u takvim momentima najviše želela da su njen sin, snaja i njihovo dete u posebnom stanu. Da se povremeno posećuju - bilo bi više razumevanja, ljubavi i sloge. Ali, u sadašnjem trenutku to je nemoguće. Status kvo! Dokle će potrajati? 

- Ko vaspitava vaše dete? - pitamo Slobodana.

- Po tradiciji naša porodica je vezana, pa smo zajedno od najranijih dana braka. Znači, neka tumačenja o emancipaciji i prihvatanja novih rešenja, po kome otac i majka u svakom slučaju treba da su odvojeni od deteta, nismo mnogo prihvatili.

Poštujemo klasičan oblik porodice, pa je za potomke baba - i baka i majka!

U ovakvom slučaju, kada radimo supruga i ja, srećna je okolnost što moja majka može da vaspitava dete, jer takvo vaspitanje nikada ne može da bude štetno! - odgovor je domaćina.

- Da li otvoreno razgovarate sa detetom o svemu i svačemu?

- Da, jer to je imperativ vremena u kojem živimo. Takvo učenje deteta je neophodno danas, naročito, kod obrazovanih porodica. Sin ili kćerka treba da se izoluju od svih tekućih problema. Uvek sam zastupao mišljenje da slična tumačenja treba da daju psiholozi, nastavnici, učitelji ...

Stekao se, veoma brzo, utisak da Slobodan (pored neposrednog prisustva oca i majke) vodi glavnu reč u domaćinstvu.

Dovoljno je da jednim jedinim pogledom odstrani iz sobe svakoga ko je po njegovoj oceni u tom trenutku nepoželjan. 

Inače, njegov osmogodišnji naslednik već barata i foto-aparatom, pa je našem fotoreporteru trebalo veoma malo vremena da prodiskutuje s njim o tome na koji aparat snima, kako to čini i sve ostalo iz domena te tehnike. Bistar dečkić ...


Moderni brakovi i deca



- Šta ispoljava vaš Miloš što može da karakteriše da će sa uspehom dočekati životne obaveze?

- Roditeljima je, mislim, veoma teško da ocene koliko im je dete inteligentno, pa je najmanji broj onih koji će o detetu govoriti nešto što nije u najboljem redu.

Ipak, moje dete je inteligentno, a to sam rekao zato što i svi drugi roditelji o svojoj deci govore u superlativu! - smešeći se rekao je Slobodan.

Objašnjavajući prvi deo svoje poslednje rečenice tata Slobodan nam je izneo neka svoja zapažanja kod sina Miloša.

Sve ono što nam je rekao, zaista, ide u prilog sinu, koji već postavlja seriju takvih pitanja koja stavljaju pred "svršen čin" i nedoumicu i roditelje - šta odgovoriti?!

- Da napravimo mali predah - neko je rekao, pa je u međuvremenu potekao vinjak ...

- Ako mi budete otvorili apetit, prihvatiću izazov ... u šali je dodao Slobodan.

- Da li je dete najveće bogatstvo bračnih drugova? Kako vaša Ljubinka i vi to ocenjujete?

- U najvećem broju brakova ljubav prema potomku je najjača, najsnažnija i najizraženija! Svakako, trebalo bi apstrakovati brakove, koji iz ovog ili onog razloga, ne mogu da dođu do sina ili kćerke, jer zato, zaista, postoje neki opravdani razlozi. No, zanimljivo je da moderni brakovi traže samo po jedno dete, pa se može konstatovati da oni rađaju slabiji kvantitet, ali ne zato i - kvalitet...!

- A kako bi vi, Slobodane, reagovali da nemate dete u braku?

- Moram da budem iskren: Ne mogu da vidim takav brak! Pitam vas, zaista, na što bi to ličilo?! - brzo je reagovao.

Domaćin nam sipa drugu čašicu i, baš kao pravi domaćin, ne želi da nam pokvari apetit - sipa i sebi. Ispijemo to uz jedno - pravo pobratimsko kucanje čašama, a on nam po onom dobrom starom crnogorskom običaju nazdravlja: "Dobro došli"...

Vredno je zabeležiti očevu pohvalu sinu koja sadrži sve elemente potpunog priznanja. Objašnjavajući neke svoje zadovoljštine Slobodan iznosi i detalj o tome zašto njihovo dete, pomalo slepo, izvršava sva naređenja starijih u domaćinstvu.

Miloš, na primer, budno prati pokrete ukućana i često ih oponaša. Sama ta činjenica ide u prilog Slobodanovoj tvrdnji da dete najbrže nauči sve dobre i loše strane od svojih najbližih. 

Kada se, međutim, poštovanje starijih prenosi sa kolena na koleno, kako je to slučaj u njihovoj kući, onda nije ni mnogo teško zahtevati od deteta da prihvati nešto što mu neće biti ni strano ni neobično!

- Gde počinju, a gde završavaju obaveze vas kao oca i supruga?

- To je dosta povezano jedno s drugim. Obaveze mi počinju na radnom mestu ... No, ne bih hteo da poistovećujem, ali moram da naglasim da moje obaveze ne počinju samo u tom trenutku, već su one prilično razgranate. Tu su i moji roditelji, otac i majka. Zar to nije obaveza deteta? Ovo želim posebno da konstatujem: obaveze prema detetu i ženi su onoliko velike, koliko si i kako ušao u bračnu zajednicu.

- Da li ste vi, možda, "glava porodice”?

- Svakom muškarcu prija da bude stegonoša u domaćinstvu. Međutim, svi smo se podredili mom ocu. Mislim da je to razumliivo ...

Umorili smo se od "službenih" pitanja, pa smo i našeg domaćina umorili od službenih odgovora. Zamolili smo ga da ćaskamo o nečemu što neće biti zanimljivo za ovaj naš dijalog, pa mu kažemo kako se pred "Šumatovcem" priča da je on jedan od retkih glumaca milionera!


Zaseda porodični savet



Spominju dokoličari i to da je dobio veliki novac za njegovu ulogu u filmu "Slučaj službenice PTT", čak više i od Eve Ras!

- Nije tačno! - ističe njegova Ljubinka. Dobio je samo milion i 400.000 neto.

- A Eva Ras? - pitamo.

- To je njen "problem"! - u šali dodaje Slobodan.

Opet se "osvežimo", opet se nasmejemo šaljivoj upadici sina Miloša i nastavimo da usmeravamo razgovor na temu zbog koje smo prekoračili prag Slobodana Aligrudića i njegove supruge Ljubinke Gardašević.

- Kolika je uloga muškarca u vašem domaćinstvu?

- Kod nas najčešće zaseda "porodični savet" - reagovao je Slobodan. - Možda je to novi vid upravljanja prihodima i rashodima jedne osrednje porodice, ali nikada dogovor nije razgradio kuću. Inače, moja supruga i ja se međusobno dopunjavamo ...

- Prelazimo na pitanje, uvek standardno, kada se obraćamo suprugama naših poznatih ličnosti javnog života. Pitamo Ljubinku: kakav je suprug taj vaš Slobodan? U čemu se ogleda to što je on brižan otac i divan,  najdivniji suprug?

- Svu pažnju poklanja detetu u trenucima svog slobodnog vremena. Ukazuje mu na dobre i na loše strane svega što čini. Kroz takve trenutke, koji silom njegovih mnogobrojnih obaveza, moraju da budu retki i ja sam najsrećnija! Meni takvi njegovi postupci veoma gode ... - rekla je Ljubinka.

- Šta vas je učinilo srećnim?

- Dete je bio smisao mog života, moja radost i sva lepota ovoga sveta. Sve ono što je moglo da pomuti moj brak, to je opet dete! Ali, dete je među nama, znači srećan sam i radostan!

- Ko je više ljubomoran, Slobodan ili Ljubinka?

Slobodan: Komičan sam kada sam ljubomoran ...

Ljubinka: Ne mogu da zastupam pozitivne oblike ljubomore, jer to mi je strano ...

Inače, šalu na stranu - ako se Slobodan naljuti. Tako tvrdi i njegova majka, njegova supruga i sin. A evo šta on odgovara na takvo pitanje:

- Preke sam naravi, pa to često oseti cela porodica. Ipak ,"sažvaću" nekako, jer nikome ne "curi med i mleko" ...

Onda je svako ponešto dodao, pa je Ljubinka rekla da Slobodanovu ljutnju poznaje "po nosu" i jednostavno se "skloni s očiju". Miloš ćuti ili se udalji u drugu sobu ...

Nama se, maltene, učinilo da se na Slobodanovo neraspoloženje "raseljava" čitava ova, inače, vesela, gostoljubiva i divna porodica! No, svi to njegovo raspoloženje i nervozu znaju podjednako, jer do zarađenog dinara treba mnogo strpljenja, volje i rada ...


Papučić ili ne?



- Ko je to zaslužniji za uspeh jednog braka: muškarac ili žena?

- To je istovetna obaveza. U odnosima gde mogu muž i žena da se nađu na istoj relaciji, da sve te obaveze domaćinstva zajednički raspodele, svakako da je uspeh braka veći i potpuniji...

- Šta je po vašoj oceni preljuba u braku?

- Obično se kaže: Preljuba u braku je i njegov kraj! Međutim, ukoliko je on stabilan, zar se može govoriti o preljubi? Po mojoj oceni, preljube dolaze zbog toga što su se partneri udaljili jedno od drugog. A revanš? To je kukavički akt i rezultat neke traume. Trebalo bi ispitati, svaki slučaj pojedinačno, pa dati dijagnozu. Inače, jedno i drugo nose kraj bračnih obaveza, življenja udvoje i života braka! - rekao je Slobodan.

- Da li ste papučić?

- Sve što sam do sada čuo o sebi, bilo je mnogo pozitivnog i onog drugog. Možda to, zaista, diktira moja profesija. Ipak, sada samo gledam kako mi raste dete, brinem se o njegovoj školi, pa sve više teram sebe na rad. A ono drugo, što kažete ...

Ljubinka: Ja još nisam osetila da je papučić. Možda bi to poželela?! ...

Rastanak.

Sutradan smo opet došli, jer tate Petra nije bilo u kući kada se pred našim fotoreporterom okupila "okrnjena" porodica. Velika familija, čini se, uvek dobro raspoložena i orna za prijateljsko pričanje o svemu i svačemu, o životu i plodovima uspeha i nedaćama.

Kao i kod svakog drugog, kao i u svakoj kući u kojoj se oseti da je "jedan gospodar", a ostali se vole i slušaju najstarijeg. Baš kao i nekada! Plodovi rada: uživanje, blagodeti i brige prenose se s kolena na koleno!

Tekst: Rad. Maričić, snimci: S. Uvalić, obrada: Yugopapir (Magazin, jun 1972.)




Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)