Naša akcija "Sto ključnih pesama
jugoslovenskog rocka" koju smo pokrenuli oktobra 1982. završena je, kao što znate, u prošlom
broju. Glasali ste, slali vaša pisma, dopisnice, razglednice... Kada smo sabrali rezultate, zamolili smo šest najznačajnijih
domaćih autora da nam ispričaju kako su stvorili kompozicije koje
su se našle na listi i prokomentarišu trenutnu situaciju na
jugoslovenskoj sceni, pri čemu je naročitu pažnju trebalo da
obrate na svojih pet "ključnih" kolega.
Šta bih ja mogao pametno da kažem o
svojim pesmama?
Ja volim da čitam i pričam o sebi jer jedino tako mogu sebe da upoznam, ali ne znam šta mogu da kažem o pesmama. Ja ih sviram...
Pa, recimo, "Balkan" i "A šta da radim" su moje najstarije stvari, nastale su 1974. godine pa sam ih valjda zato i stavio na prvu ploču.
"Balkan" me jako podseča na "Lilly Of The West" mada je to verovatno mnogo pametniji tekst od mog.
Kad sam radio prvu verziju pesme, namerno sam išao na to da zvuči kao sevdah, to je bilo neko koketiranje sa narodnjacima.
"A šta da radim " je iz istog tog perioda kad sam svirao ispred crkve i po fakultetima, pred nekoliko prijatelja, ko naleti...
To mi je bio jedini način komunikacije sa ljudima.
Ta pesma je ono najpametnije što sam u tom trenutku osećao i što sam mogao da kažem, ali moraš od nečega da počneš.
Bolje je da sam krenuo s tim pa došao do "Fazana" nego da sam pošao od "Fazana" pa završio sa "Balkanom" ili "A šta da radim".
"Gracija" je sasvim stvarna osoba u koju sam jedno vreme bio jako zaljubljen, ali kad sam napravio tu stvar, shvatio sam da je ona ispala više kao moj neki poklon nego kao pesma o njoj.
Tako je bilo i sa "Marinom": počeo sam sa jednom Marinom, ali sam ih se setio bar deset dok nisam završio stvar.
"Odlazak u noć" je malo kompleksnija jer sam godinu dana bio u tom filmu i preživljavao takve stvari, ali mi je za "Pavela", recimo, jedna mala iz Beograda ispričala sličnu priču i ja sam to stavio.
To je priča o čoveku koji je bio borac u španskom građanskom ratu, ali je posle rata morao da pobegne u Francusku zbog staljinizma; mislim da je bio Poljak.
Na ovom svetu ima jako mnogo ljudi koji su Paveli a da to ne znaju.
Tako se ponekad sudbina okrutno poigra sa ljudima...
"Tko to tamo pjeva" je jasna,
nju ne moram da objašnjavam... a "Fa-fa-fa" je meni ono što
je Morisonu "Hello, I Love You".
Ja sam znao da moram da imam jednu takvu pesmu i hteo sam da je napravim da bih bio što razumljiviji jer sam znao da me neće razumeti, kao što me i ne razumeju.
Za "Kurvine sinove" sam malo... ne ukrao, ali bio inspirisan Stivenom Spenderom. To je nešto između dva rata...
"Krvava Meri" je jedna osoba koju sam poznavao, ali tu sam dodao još nešto. Cela ta stvar oko "Krvave Meri" je jako zanimljiva, ali nije baš za širu javnost...
"Užas je moja furka" je takođe stara pesma: svirao sam je još u staroj Azri, u punk periodu, ne znam tačno da li 1977. ili 1978. godine.
"Ako znaš bilo što" je iz istog perioda; možda još pre, 1975 - 76. Nikog tu nema konkretno. Ne sećam se više kako sam napravio tu pesmu jer sam ih imao mnogo, pa sam neke prekrajao i od dve ili tri pravio jednu, pa se to sve vremenom izmešalo.
Ne sećam se više ni "Filigranskih pločnika" - i u tom periodu je teško reći šta je šta... To više nisu bili krokiji nego kompletna stanja. Ima tu malo Kišove "Grobnice za Borisa Davidoviča", te atmosfere, ali je to malo drugačije rečeno.
"Poljska u mom srcu"... e, to je 1980. To je... Sve se to zna, ne... Šta sam mislio, rekao sam u toj pesmi.
Ja sam znao da moram da imam jednu takvu pesmu i hteo sam da je napravim da bih bio što razumljiviji jer sam znao da me neće razumeti, kao što me i ne razumeju.
Za "Kurvine sinove" sam malo... ne ukrao, ali bio inspirisan Stivenom Spenderom. To je nešto između dva rata...
"Krvava Meri" je jedna osoba koju sam poznavao, ali tu sam dodao još nešto. Cela ta stvar oko "Krvave Meri" je jako zanimljiva, ali nije baš za širu javnost...
Kako sam doživeo Šumadiju
"Užas je moja furka" je takođe stara pesma: svirao sam je još u staroj Azri, u punk periodu, ne znam tačno da li 1977. ili 1978. godine.
"Ako znaš bilo što" je iz istog perioda; možda još pre, 1975 - 76. Nikog tu nema konkretno. Ne sećam se više kako sam napravio tu pesmu jer sam ih imao mnogo, pa sam neke prekrajao i od dve ili tri pravio jednu, pa se to sve vremenom izmešalo.
Ne sećam se više ni "Filigranskih pločnika" - i u tom periodu je teško reći šta je šta... To više nisu bili krokiji nego kompletna stanja. Ima tu malo Kišove "Grobnice za Borisa Davidoviča", te atmosfere, ali je to malo drugačije rečeno.
"Poljska u mom srcu"... e, to je 1980. To je... Sve se to zna, ne... Šta sam mislio, rekao sam u toj pesmi.
"Džoni, budi dobar" nije
ništa posebno, malo zajebancije. Naravno, pre toga sam čuo "Johnny B. Goode" pa sam to naprosto spojio. Tada mi to nije bila posebno
pametna pesma.
Ali, recimo, "Tople usne žene" je počela o tome kako sam ja doživeo Šumadiju jedne letnje večeri. Ona je nastajala par godina, nije napravljena u cugu.
Ali, recimo, "Tople usne žene" je počela o tome kako sam ja doživeo Šumadiju jedne letnje večeri. Ona je nastajala par godina, nije napravljena u cugu.
Kod Borhesa sam našao... Kad ljude
volim, ja ih spominjem i nalazim im dosta mana.
Volim Bregovića, baš ga jako volim; on je jedini čovek koji je meni na neki način ravan, sa ostalima nemam šta da radim. Sjajan je gitarista, strašan muzičar.
Boru ne poznajem, ali njemu svaka čast, on je svoj hleb sto posto zaslužio.
Šta da kažem o Točku? Prohujalo s vihorom!
Kod Divljih jagoda je smešno što vuku na Halene. To je groteska na naš način, krivo srastanje...
U stvari, ja sam toliko okrenut sebi da jako površno mogu da pričam o tim ljudima. Uglavnom ih i ne poznajem...
Zabeležio: Dušan Vesić, obrada: Yugopapir (Rock, maj 1983.)
Volim Bregovića, baš ga jako volim; on je jedini čovek koji je meni na neki način ravan, sa ostalima nemam šta da radim. Sjajan je gitarista, strašan muzičar.
Boru ne poznajem, ali njemu svaka čast, on je svoj hleb sto posto zaslužio.
Šta da kažem o Točku? Prohujalo s vihorom!
Kod Divljih jagoda je smešno što vuku na Halene. To je groteska na naš način, krivo srastanje...
U stvari, ja sam toliko okrenut sebi da jako površno mogu da pričam o tim ljudima. Uglavnom ih i ne poznajem...
Zabeležio: Dušan Vesić, obrada: Yugopapir (Rock, maj 1983.)
100 - 86
100. "Rok mašina" - ROK MAŠINA (Jugodisk)
99. "Tople usne žene" - AZRA (Jugoton)
98. "Neke su žene pratile vojnike" - RIBLJA ČORBA (RTB)
97. "Unutarnja panika" - BULEVAR (RTB)
96. "Ostaću slobodan" - RIBLJA ČORBA (RTB)
95. "Poljska u mom srcu" - AZRA (Jugoton)
94. "Neda" - PARNI VALJAK (Suzy)
93. "Gvendolina" - SRCE (Helidon)
92. "Ne veruj u idole" - PILOTI (RTB)
91. "Rock’n’roller" - METAK (Jugoton)
90. "Ako znaš bilo što" - AZRA (Jugoton)
89. "Draga, ne budi peder" - RIBLJA ČORBA (RTB)
88. "Ona se budi" - ŠARLO AKROBATA (Jugoton)
87. "Biti ružan, pametan i mlad" - PEKINŠKA PATKA (Jugoton)
86. "Jer ljubav je" - BOA (Suzy)
nastaviće se...
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)