"Mejašice": Smiljka Bencet, Marija Geml, Marija Aleksić, Sanda Fideršek i Sunčana Purec




Mi smo vam izgledale kak bogice - kažu "mejašice" - pa se zato i dogodilo da je jedan prišao Gemlici i pitao je: "Počem tržite kravu, kuma?" Pa šta! Ja sam mu odgovorila:  Je, još ne znam kakve su denes cene, ali ispod četristo jezerač ne bum dala 

Eh, da postoji magnetofon sa šest paralelnih vrpca! Šest žena oko jednog stola - pet "mejašica" i ja. Situacija ista kao i u prvoj epizodi, onoj gdje se svađaju i kad skoro sve u isti tren govore. Dakako, ovaj put bez svađe ...



Da vam ih pobliže predstavim:

Cila, Imbrina žena, to je Marija Aleksić.

Privatno, ona je žena Mladena Šermenta. Karlovčanka je, pa joj kajkavština nije strana. A kako bi joj i mogla biti kad svoj privatni život živi kraj najkajkavskijeg kajkavca.

Ona, uostalom, priznaje da joj je suprug uvijek pri ruci - ako zatreba!


I folklorne joj teme nisu strane. Pa zar nema već iskustva s Kolarevim i Hanžekovićevim filmom "Svoga tela gospodar"?

- Bila sam vam ja prije salonska glumica - kaže, a Marija Geml joj upada u riječ i dodaje:

- Dobro, dobro! Nećemo valjda početi emisiju "Vremeplov" ...

Marija Geml je Vojvođanka koja živi u Varaždinu.

Po temperamentu Vojvodina i Zagorje imaju sličnosti - po temperamentu samo. Zato, kaže, nije bilo problema osjetiti život Zagoraca montiran na manje okretaja.

Ali, kad je jezik u pitanju, ona pršti od duhovitosti, objašnjavajući kako je svakog dana tražila da joj prevedu tekst koji snimaju.

- Kad mi je Ivo Vrbanić rekel da bum igrala tecu Katu Cinobericu, morala sam popiti čašu vode ... Prave vode, kaj se čudite! Priznajem, nisam imala blage veze s televizijom. Znate, ja sam vam iz provanse ... Kaj mislite, poslije jedanaest godina glumačkog staža prvi honorarni rad ... Bolje da teca šuti kad je samohrana majka ...

Greticu, Zagrepčanku Sandu Fideršek, upoznali smo kao Martinovu ženu.

Baš tog tjedna kad smo je vidjeli u toj ulozi, vidjeli smo je i kao učiteljicu gospođicu Miller u Dyneovoj TV-drami "Zlatousti".

- Imala sam problema dok sam otkrila lik krčmareve žene, jer sve do "Mejaša" nikad se profesionalno nisam srela s folklorom. Sama se ne mogu prepoznati... Istina je - dodaje obraćajući se kolegicama koje joj upadaju u riječ - pa kolika je razlika između Millerice i Gretice!


Zmerite se!



- Rega, draga Rega, kakva ste vi svadljivka! A taj vaš mužek, da oprostite, baš je tutlek ...

- Prav ste rekli! Baš mi pašu uloge ovak temperamentne, shvaćate - priča dobro raspoložena Varaždinka Smiljka Bencet. - Mislila sam da mi je velika falinga što ulazim u jednu TV-seriju bez iskustva. Sve vam se navči. Jedan mještanin mi je dao prekrasan kompliment. Kaže mi:

"Gospa draga, tak kak se vi svadite, tak s užitkom ... bormeš, ne bih vam štel biti muž..."

- A to vam nije ništa prema jednom susjedu koji je mojem suprugu skoro izrazio saučešće.

- I mi se svađamo na nivou, pa zato ipak od toga ne pravimo spektakl niti si stavljamo aureolu oko glave - ubacuju mejašice.

Mladu Zagrepčanku Sunčanu Purec - Ivku kojoj Štef udvara - jedva čujemo. Tek je lanjske godine diplomirala na kazališnoj akademiji, pa taji da ju je poziv na ovaj sastanak jako uzbudio.

Čini mi se da je bila i kod frizera... Ipak, iza njezinih su leđa već dvije omladinske TV-igre s režiserkom Višnjom Lasta.

Ulazi (fotograf) Marko Čolić: "Znao sam da ste ovdje", kaže umjesto pozdrava stavljajući ruke na uši, a moje duhovite sugovornice odgovaraju kao na komandu:

"Naravno, kad vam je šjor Ivo rekao ..."

- Eto, što sam vam rekla - kaže Marija Aleksić. - Muški su u društvu strašni. Eh, da je umjesto vas došao koji vaš kolega, već bi davno dao petama vjetra ... Rekao bi onu poštapalicu našega Presvetloga: "Zmerite se!" pa bi otišel ...

Glasovi su opet u punom pogonu.

Spominjalo se nešto kao: muškarci su narcisoidni; spominjala su se i tri važna ugla u kući, i tko bi reproducirao trenutke koji su nalikovali na nekadašnje mitinge sufražetkinja ...

- Rođene ste mejašice, časna riječ - kažem im. - Vrbaniću je s vama bilo lako.

A one, iskreno, toliko su komplimenata izrekle na njegov račun!

Bit će sretne ako s njim budu nastavile snimanje serije, jer, kako kažu, ima toliko lijepih običaja u Zagorju koje treba registrirati.

Slažu se s Vrbanićem i u tome da je prva snimka ona koja je najbolja, jer su tada glumci u najboljem "španungu". 

Autor teksta Mladen Kerstner nije propuštao priliku da ih uporno podučava u pravoj kajkavštini.

- Uspjelo mu je - kaže Sanda Fideršek. - Nakon svršetka serije bilo je čak problema na probama u kazalištu, jer su nam se potkrali kajkavski lapsusi ...

- Zar niste mogli izabrati drugog TV-muža nego baš svoga zakonitog? - pitamo Mariju Aleksić-Šerment.

- Nemam vam ja sreće da bar na filmu budem tuđa žena. Recimo žena Richarda Burtona. Naravno, zbog penez! Ovako, stalno sam morala obavljati i zakonite dužnosti ... Ma, šta upadate - obraća se kolegicama a zatim meni objašnjava:

- Znate da Šerment u seriji nosi naočari. A znate da muževi sve brige prepuštaju ženama ...

Snimamo jednu kompliciranu scenu. Sve dobro prođe i mi na kraju primijetimo da je gospon Presvetli bio bez naočara. Joj, da mu nisam žena ...



Uz čašicu dobre rakije



Snimali su Ivkine i Štefove svatove. 

Teca Kata ih dočekuje pred vratima s kruhom i solju a seljaci pjevaju:

"Slaviček se ženi ..." 

Mariju Geml spopada blaženo raspoloženje i zaboravlja da kamere registriraju.

Kad je scena bila gotova, kaže joj Kerstner:

- Za ovu si scenu zaslužila "Oskara"!

A teca će njemu:

- Ne "Oskara", dajte male rakije ...

- Oni mnoge stvari ne razumiju - žali se teca Kata. - Ponijela ja ploču "Ima dana kada ne znam šta da radim" i slušala je za svoj ćef dvadesetak puta dnevno ... Ma, nema ništa ljepše nego slušati tu ploču uz čašicu dobre rakije ...

Seljake je sve zanimalo. 

Glumci posebno, glumice još posebnije.

"Buš mi pokazal koje su?" pita jedan, a drugi mu pokaže na našminkane asistentice i druge žene iz ekipe.

- Mi smo vam izgledale kak bogice - kažu "mejašice" - pa se zato i dogodilo da je jedan prišao Gemlici i pitao je:

"Počem tržite kravu, kuma?"

- Pa šta! Ja sam mu odgovorila:

"Je, još ne znam kakve su denes cene, ali ispod četristo jezerač ne bum dala ..."

Bilo je to kad se snimala scena za koju su kamere bile postavljene na velikoj udaljenosti.

Snima se!

Zovite gospođu Aleksić da pođe kopati! Moje dame, hajdmo! Krampove u ruke, košare na glave! Krećemo ...

Napisala: Maja Benović, obrada: Yugopapir (Studio, oktobar 1970.)






Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)