Hajde jadan, nije sve ni u parama, ima i drugih ljepota. Tu su mi roditelji, brat, sestra, rodbina, drugovi, Kajtaz, Jurić i svi ostali. Tu mi je djevojka Dajana, Mostarka. Ona je student prava. Zajedno smo već četiri godine. Eto, zato neću nikud od kuće
Iver ne pada daleko. Sportista se ipak rađa s nečim što se ne stvara. Ne uči... Prezime Tuce ljudi pamte poodavno! Prije tri decenije Mostarka Emira Mira Tuce bila je u jednom trenutku vlasnik bar polovine jugoslovenskih atletskih rekorda. Trčala je poput gazele, skakala visoko i daleko...
 |
| Novi Veležov trio snova: Kajtaz, Jurić, Tuce |
- Tetka po ocu - kaže Veležov vragolan,
dribler, magičnog fudbalskog vica. - I otac Jusuf igrao je fudbal,
ali onako, za merak, s rajom, nije bio aktivan fudbaler.
On je veliki navijač Veleža, moj najveći i strogi kritičar.
On je veliki navijač Veleža, moj najveći i strogi kritičar.
Tako počesmo razgovor sa 22-godišnjim
Semirom Tucem u lijepim prostorijama Veleža na stadionu pod Bijelim
brijegom, u Mostaru.
Momak odavno igra odlično, ali je
naprečac osvojio ljubitelje meraklijskog fudbala pošto je u
Budimpešti raspametio Vašašove bekove.
Zatim je "izlomio" Zvezdinog braniča Krdževića, da bi otišao prije neko veče u Split da, igrajući za novinarsku selekciju, na velikoj sceni osvoji nagradu rezervisanu za najboljeg igrača utakmice - savezni kapiten protiv novinara.
Zatim je "izlomio" Zvezdinog braniča Krdževića, da bi otišao prije neko veče u Split da, igrajući za novinarsku selekciju, na velikoj sceni osvoji nagradu rezervisanu za najboljeg igrača utakmice - savezni kapiten protiv novinara.
Rasan dribler, krilo sa džajićevski
preciznim centaršutom i opakim udarcem!
Je li to neki jugoslovenski Sindelar?
Drugi Miloš Milutinović?
Je li to neki jugoslovenski Sindelar?
Drugi Miloš Milutinović?
Dječak iz raje
- Mnogo vi mene ishvaliste, mada sada
doživljavam pohvale više nego ikada. A dribling? Niko me nije njemu
učio. To sam naučio sam na asfaltu kada sam počeo da igram fudbal
u Rudarskoj ulici s rajom.
Tu gdje sam i rođen.
Igrali smo Ćusta, Ela, Meša, Sejo, Brane, ja...
Onda su me zapazili na jednom turniru mostarskih mahala i doveli u Velež.
Prvi trener Oručević, onda Selimotić, Salem Halilhodžić, malo i Sula Rebac.
Tako sam stigao 1982. do prvog tima.
A u timu čuveni trio BMV(Bajević, Marić, Vladić), pravi igrači. I trener Miloš Milutinović, koji je njegovao kult driblinga u trenutku kada se igralo snagatorski na većini terena.
Tu gdje sam i rođen.
Igrali smo Ćusta, Ela, Meša, Sejo, Brane, ja...
Onda su me zapazili na jednom turniru mostarskih mahala i doveli u Velež.
Prvi trener Oručević, onda Selimotić, Salem Halilhodžić, malo i Sula Rebac.
Tako sam stigao 1982. do prvog tima.
A u timu čuveni trio BMV(Bajević, Marić, Vladić), pravi igrači. I trener Miloš Milutinović, koji je njegovao kult driblinga u trenutku kada se igralo snagatorski na većini terena.
Vrlo brzo Tuce je stigao sa svojim
drugom, s drugog krila Kajtazom do mlade reprezentacije...
Tuce je tih, prijatan mladić. Vrlo
otvoren. O svemu govori. Čak i o zaradama, o čemu fudbaleri nerado
pričaju.
- Živim s majkom i ocem. Udata sestra i
brat žive odvojeno. Sve što zaradim unesem u kuću.
- Koliko je to što zaradiš?
- Prilično, oko 25 starih miliona, jer
sada pobjeđujemo, a pobjeda na strani vrijedi deset starih miliona,
u Mostaru šest, bod na strani isto toliko, tu je još start od 3
miliona i dvjesta. I, eto, nabere se.
- Šta je fudbal za tebe?
- Igra u kojoj uživam, zabava, ali,
boga mi, i posao, lijep posao. Pitate šta u fudbalu najviše volim:
dribling, varku, nekada mi je draže da prevarim beka nego kada
postignem gol.
Čini mi se da i publika to voli, dribling je privlači, a driblinga je, čini mi se, sada veoma malo.
Mnogo se igra na snagu.
Čini mi se da i publika to voli, dribling je privlači, a driblinga je, čini mi se, sada veoma malo.
Mnogo se igra na snagu.
- Pa biju li bekovi?
- Pa i ne biju. Ne bar mene. Međutim,
teško je igrati protiv onih koji igraju, kako mi
kažemo, flastera, što se bore za mjesto u timu.
Meni je najteži Bračun.
Meni je najteži Bračun.
- Poigra li se i sada sa rajom?
- Rijetko, nemam vremena, a i oni su se
manuli toga. Žao mi je što moj drug Sejo Žarkašić nije uspio.
Došao je do prvog tima, ali nije imao strpljenja da čeka i digao je
ruke od fudbala.
Ove i iduće godine
- Igramo dobro, atmosfera u klubu je da
ne može biti bolja. Vode nas Kvesić, Bajević i Marić, sve bivši
igrači.
Što je najvažnije, igramo za oko lijepo, pa publika dolazi.
Duško kaže:
"Driblajte, uživajte u igri, ali ne pretjerujte".
Tako i treba!
Naše ambicije su ove godine Kup UEFA, a iduće nema šale, idemo na titulu.
I vrijeme je da dođe u Mostar.
Što je najvažnije, igramo za oko lijepo, pa publika dolazi.
Duško kaže:
"Driblajte, uživajte u igri, ali ne pretjerujte".
Tako i treba!
Naše ambicije su ove godine Kup UEFA, a iduće nema šale, idemo na titulu.
I vrijeme je da dođe u Mostar.
- Mnogi, uslovno rečeno mali klubovi
muku muče da zadrže najbolje. Vi Mostarci ne odlazite iz Veleža?
- Mi se teško odvajamo od Mostara. Vežu
nas grad, ljudi, Neretva, Velež.
Što da krijem, mene su zvali Partizan, Dinamo i Hajduk, nudili bogatstvo, a ja sam potpisao lani novi ugovor s Veležom za mnogo manje pare.
Što da krijem, mene su zvali Partizan, Dinamo i Hajduk, nudili bogatstvo, a ja sam potpisao lani novi ugovor s Veležom za mnogo manje pare.
Hajde jadan, nije sve ni u parama, ima
i drugih ljepota.
Tu su mi roditelji, brat, sestra, rodbina, drugovi, Kajtaz, Jurić i svi ostali.
Tu mi je djevojka Dajana, Mostarka. Ona je student prava. Zajedno smo već četiri godine.
Eto, zato neću nikud od kuće.
Tu su mi roditelji, brat, sestra, rodbina, drugovi, Kajtaz, Jurić i svi ostali.
Tu mi je djevojka Dajana, Mostarka. Ona je student prava. Zajedno smo već četiri godine.
Eto, zato neću nikud od kuće.
Tim za igru
Semir Tuce ne krije da ga je nakon
utakmice u Splitu Ivica Osim nahvalio. Kaže, očekuje sada poziv u
reprezentaciju.
- Može se desiti da i ne igram, jer
reprezentacija igra sa dva špica. Malo ko danas ima oba krila, a ja
mislim da to ne valja. Bez krila se ne leti.
- Da se malo igramo selektora. Kako bi
Tuce sastavio reprezentaciju koja je u ovom času najbolja.
- Kod mene bi branio ovaj mladi Ladić.
U liniji bekova, pošto je Radanović u vojsci, igrali bi Miljuš,
Elzner, Šabanadžović i Baljić.
U veznom redu Škoro (Janković), Stojaković, Milko Đurovski i u napadu Kajtaz, Jurić i, ako nije neskromno, ja.
U veznom redu Škoro (Janković), Stojaković, Milko Đurovski i u napadu Kajtaz, Jurić i, ako nije neskromno, ja.
- Mihajlović?
- Dobar je, sve bolji, ali još nije, po
mom mišljenju, zreo za reprezentaciju.
Možda taj tim nikada neće zaigrati
zajedno, ali mora se priznati da su u njemu sve sami znalci.
Znalac je, i to veliki, i naš
sagovornik. A nije nikakav asketa. Zna i da zasjedne, da popije piće
ili dva, ali nikada ne pretjeruje.
A i trener Duško Bajević te sjajne Veležove dječake ne tjera da žive kao isposnici.
Sve u svoje vrijeme.
Svaka mladost traži svoje.
A Tuce je sasvim običan mladić. Od svojih vršnjaka razlikuje se samo po tome što čarobno zna da vodi loptu. A ona kao da mu je privezana za nogu. Sluša!
A i trener Duško Bajević te sjajne Veležove dječake ne tjera da žive kao isposnici.
Sve u svoje vrijeme.
Svaka mladost traži svoje.
A Tuce je sasvim običan mladić. Od svojih vršnjaka razlikuje se samo po tome što čarobno zna da vodi loptu. A ona kao da mu je privezana za nogu. Sluša!
Napisao: Vlajko Đoković, obrada: Yugopapir (Ven, oktobar 1986.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)