Imala sam sve njene ploče, moj prvi kontakt sa bluzom je bio preko Dženis Džoplin, ali kada sam krenula za korenima te muzike i počela da slušam na primer Besi Smit, otkrila sam da pevanje Dženis i nije uvek bilo tako sjajno... znaš na šta mislim
Album "Upstairs
at Eric's" i singlovi "Only You" i "Don’t Go"
izbacili su prošle godine u sam vrh lista popularnosti duet Yazoo.
Ovaj atraktivni elektro-pop tandem sačinjavaju Vinsent Klark
(Vincent Clarke, bivši član grupe Depeche Mode i autor nekoliko
njihovih prvih hitova) i pevačica Genevieve Alison Moyet (poznatija
kao Alf) sa kojom se vaš izveštač susreo u... Znate već gde.
Alf je jedna simpatična,
mlada (rođena 1961. godine), VEEELIKA devojka koja na sceni pleni
izuzetnim glasom, a u razgovoru neposrednošću i širokim osmehom.
Govori brzo, ali ne nervozno i bez mnogo gestikulacija.
Pa, da počnemo.
- Pričalo se da si
imala nekih problema sa zdravljem?
- Na turneji sam zaradila
gadnu groznicu. Potpuno sam izgubila glas, ali sada je sve u redu.
- Menjate li stil, kao
da se više okrećete "crnoj" muzici?
- Ne možemo da promenimo
stil jer mi i nismo ni u kakvom posebnom stilu, radimo na raznim
vrstama muzike i tako će biti i ubuduće.
-
Ipak sigurno postoje neki posebni uticaji.
- Da, Vinsent mnogo voli
Sajmona i Garfankla, a ja sam više okrenuta bluzu i soulu.
Uticaji su jako široki i
ne moraju obavezno biti vezani za pop-rock... S druge strane može te
inspirisati i nešto što ti se ne sviđa.
To su moji najveći
uticaji - čujem nešto i kažem sebi:
"Ne želim tako da
radim."
- Ima puno ritma i
bluza u tvom pevanju.
- Ne znam, ja jednostavno
pevam tako.
- Da li ti ponekad
nedostaje uobičajeni bend, sa gitarama, bubnjevima... ?
- Da, ponekad mi zaista
nedostaje. Ali ima dovoljno prostora... Vins i ja radimo na ovaj
način, ali ću ja raditi i nešto samostalno, u šta će mnogo više
biti uključen tradicionalni sastav.
Ne želim da se
ograničavam samo na jednu stvar. Treba raditi sve...
Elektronska muzika nije robotski hladna
- Kako nastaju pesme
Yazoo?
- Ako ja napravim pesmu,
odsviram je Vinsu na gitari ili klaviru, on je aranžira, snimi, pa
ja pevam preko toga. Ako on pravi stvar, meni ostaje samo da uradim
vokale.
- Gde se slažete, a
gde razilazite?
- Nema tačke slaganja
ili neslaganja. Mislim, Vins zna mnogo više o snimanju i
sintisajzerima od mene pa mu to potpuno prepuštam, kao što on meni
potpuno prepušta pevanje.
- Kakav je vaš odnos
prema modi?
- Ne zanima nas moda. Mi
mislimo samo na muziku. Znaš, pesma je pesma i možeš da je
aranžiraš kako god hoćeš. Mi slučajno naše pesme aranžiramo sa
sintisajzerima, ne zato jer mislimo da je sintisajzer moderan
instrument, već jednostavno zato što Vins ume da svira sintisajzer,
a ne gitaru.
Da on svira gitaru,
verovatno bi bilo i nje u našoj muzici.
Inače, već me nerviraju
sva ta naglabanja o elektronskoj muzici kao modernoj i robotski
hladnoj.
Običan kliše.
Da li ćeš reći za
klasičnu muziku da je hladna?
Oni sviraju kako im je
napisano, bez improvizacija, ali ipak mogu da stvore topao zvuk. Tako
je i sa sintisajzerom, ako imaš pravu pesmu i pravi tretman to neće
biti hladno.
- Bila si nekada u
punk grupi?
- Da, to je bilo sjajno.
U stvari, to i nije bila neka ozbiljna grupa, jednostavno, bila sam
punkerka i nas nekoliko je visilo unaokolo zajedno, nije bilo
nikakvih koncerata, drali smo se po parkiralištima...
Niko od nas nije znao
ništa da svira, ali ponuđen nam je nastup pa smo nabavili gitare i
tako...
Bila je to sjajna zabava,
ali zaista ništa ozbiljno.
- Šta je sa vašim
video spotovima?
- Ne shvatam ih suviše
ozbiljno. Video je trgovački produkt. Pravi se da bi se nešto
prodalo i bilo bi grozno da se u to previše studiozno udubimo,
izgledali bismo kao par idiota.
Mene lično interesuje
samo muzika.
Volim i uživam u
nastupima i snimanjima, a sve ostalo je nužno zlo.
- Hoćete li praviti
evropsku turneju?
- Stvarno ne znam šta
ćemo raditi. Mi na izvestan način živimo od danas do sutra. Ovog
meseca počinjemo sa novim albumom, a posle ćemo diskutovati šta
dalje.
U stvari, mi i nismo baš
koncertna grupa, više smo za studio.
Kada okupimo sopstveni
sastav, sa njim ću nastupati mnogo više.
You know what I mean?
 |
| Yazoo na naslovnici magazina Rock 83 |
- Kada se snima Yazoo
ploča, da li nadgledaš rad od početka do kraja?
- Pa... Ne baš. Znaš
već koliko tu ima posla sa sintisajzerima o čemu ja ne znam mnogo.
Vinsent je u stanju da sedi u studiju satima i radi na jednoj jedinoj
noti, a to je tako prokleto dosadno.
Pokušavala sam da se
uključim u to, da se koncentrišem, ali i kada meni nešto zazvuči
fantastično, on kaže: "Neee!" i nastavi da traži.
- Koga voliš od novih
britanskih grupa?
- Ne bih smela da kažem
da ih mnogo slušam, ali na primer Elvis Kostelo, onda Depeche Mode.
U stvari, ja sam više zainteresovana za pesme ili albume nego za
njihove izvođače.
Neko može da napravi
briljantnu ploču, a da me već sledeća uopšte ne zanima.
- A stari izvođači?
- Uuh, ima ih na stotine
koje volim. Al Grin, Bili Holidej...
- Pevačice?
- Pa, Bili Holidej, onda
Gledis Najt, mislim da je Rendi Kroford veoma dobra, iako baš ne
volim njen materijal.
- A Dženis Džoplin?
- Bila sam veliki
obožavalac Dženis Džoplin...
- To sam i mislio.
- Imala sam sve njene
ploče, moj prvi kontakt sa bluzom je bio preko Dženis Džoplin, ali
kada sam krenula za korenima te muzike i počela da slušam na primer
Besi Smit, otkrila sam da pevanje Dženis i nije uvek bilo tako
sjajno... znaš na šta mislim (you know what I mean? Alf stalno
koristi ovu uzrečicu).
- Izgleda da je
muzička scena u Engleskoj sada prilično raznolika?
- Da, meni se to sviđa.
Ima ponešto za svakoga. U Americi je sve tako podeljeno: imaš "crne
top liste" i "bele top liste"... mislim, muzika je
muzika i svako može da voli bilo šta.
- S druge strane,
modni trendovi se u Britaniji smenjuju brzinom svetlosti.
- To je tačno, ali uvek
ima dobre muzike za one koji nisu opsednuti modom (you know what I
mean?)
- Misliš li da možete
uspeti u Americi?
- Aaa... Ne znam... Znaš,
moja ideja uspeha u Americi je proboj u prvih dvadeset. Ne znam...
Punimo sale sa 23 hiljade mesta
- Ipak ste ušli u
Billboardovih Disco top 10 (pod imenom Yaz).
- To ne znači ništa.
Možeš biti i prvi na listi i opet te sutra zaborave. Moja vizija
pravog uspeha je vizija nečeg dugovečnog. Ni ovde u Evropi ili
Engleskoj ne smatram da smo postigli apsolutni uspeh.
Možda ću već sledeće
godine ja tebe moliti da me intervjuišeš, a ti ćeš reći: "Žao
mi je, nemam vremena" (you know...)
- Kako vidiš ulogu
štampe?
- Ti si tu da pišeš o
nečemu što se traži. Kada me više ne budu tražili, neće se više
ni pisati o meni.
- Da li postoji grupa
ili muzičar kome bi Yazoo voleli da budu "zagrevanje" na
koncertu?
- Da si me to pitao pre
godinu dana izrecitovala bih ti prilično dug spisak, ali većina tih
ljudi danas nastupa pred oko 300 ljudi, a mi punimo sale sa 23
hiljade mesta.
- Dobro, kaži mi sada
nešto za kraj.
- Hello (smeh).
- Baš ti hvala!
Razgovarao: Dejan
Cukić, obrada: Yugopapir (Rock 83, februar 1983.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)