Valja biti objektivan - više se držim klasičnog stripa; za ovaj moderni još nisam, jer mu nisam dorastao. Ispred mog je vremena. Jer, ako neko želi živeti od stripa, neće pojesti teži hlebac! Neka se bavi time do kraja ili neka odmah batali olovku
 |
| Branko Plavšić: Autoportret iz mlađih dana |
- Branko, kako je krenuo tvoj životni
put, posao sa stripom i zašto baš sa stripom?
- Prvog jula 1949. sam se rodio u
Bosanskom Novom. Kako da kažem, čitajući stripove, kod mene se
rodila želja da ih radim, s obzirom da sam u školi pokazivao
talenat. Crtao sam puno, najviše za sebe.
Kao učenik objavljivao sam u Malim novinama - ilustracije na proizvoljne teme, a bio sam aktivan u školskoj likovnoj sekciji.
Mislim... Ne mogu sebi da objasnim kako i zašto - kopirao sam neke crtače i potom došao na ideju da i sam nešto radim. Bila je to samo žarka želja - nepojmljivo mi je bilo da to crta ljudska ruka!
Kao učenik objavljivao sam u Malim novinama - ilustracije na proizvoljne teme, a bio sam aktivan u školskoj likovnoj sekciji.
Mislim... Ne mogu sebi da objasnim kako i zašto - kopirao sam neke crtače i potom došao na ideju da i sam nešto radim. Bila je to samo žarka želja - nepojmljivo mi je bilo da to crta ljudska ruka!
- Koliko si stripova kreirao?
- Istinu govoreći, ništa sem dva
stripa za Dečje novine: jedan sam i napisao sam, vestern koji sam
nacrtao pod uticajem Kastilja. Bilo je to ružno oponašanje... Strip
se zvao Keli Brando - bio je to moj prvi strip sa mojim likovima prema
mom scenariju.
Drugi rad mi je bio strip sa NOB tematikom. Predat mi je napisan scenario koji je neko drugi napravio. To su bili moji prvi stripovi. Sa mojim likovima.
E, posle sam radio niz stripova i ništa nije bilo moje!
Uvek sam radio na tuđim kreacijama, ili bih, ako je neki crtač bio odsutan ili bolestan, priskakao u pomoć, pa sam tako radio Blažu i Jelicu, prema likovima Radeta Bogićevića.
Kasnije sam niz godina radio Mirka i Slavka u kombinaciji sa kreatorom Desimirom Žižovićem-Buinom, ili sam.
Nakon Dečjih novina pokušao sam raditi u SR Nemačkoj, što mi je i uspelo u početku. Bio sam pod rukom i nadzorom Valtera Nojgebauera, tako da sam pored puno ilustracija napravio i jedan strip o Pikolo Štajnerima (pećinskim ljudima), a radio sam i na stripu o Fiksu i Foksiju.
No, pošto nisam imao "papire" za boravak u Nemačkoj, vratio sam se u Jugoslaviju i zanemario to.
Da ne zaboravim: Pikolo Štajnere je kreirao neki italijanski crtač, dok su Fiks i Foksi samo dva karaktera u galeriji ostvarenja Valtera Nojgebauera.
Drugi rad mi je bio strip sa NOB tematikom. Predat mi je napisan scenario koji je neko drugi napravio. To su bili moji prvi stripovi. Sa mojim likovima.
E, posle sam radio niz stripova i ništa nije bilo moje!
Nemam naročitih ambicija
Uvek sam radio na tuđim kreacijama, ili bih, ako je neki crtač bio odsutan ili bolestan, priskakao u pomoć, pa sam tako radio Blažu i Jelicu, prema likovima Radeta Bogićevića.
Kasnije sam niz godina radio Mirka i Slavka u kombinaciji sa kreatorom Desimirom Žižovićem-Buinom, ili sam.
Nakon Dečjih novina pokušao sam raditi u SR Nemačkoj, što mi je i uspelo u početku. Bio sam pod rukom i nadzorom Valtera Nojgebauera, tako da sam pored puno ilustracija napravio i jedan strip o Pikolo Štajnerima (pećinskim ljudima), a radio sam i na stripu o Fiksu i Foksiju.
No, pošto nisam imao "papire" za boravak u Nemačkoj, vratio sam se u Jugoslaviju i zanemario to.
Da ne zaboravim: Pikolo Štajnere je kreirao neki italijanski crtač, dok su Fiks i Foksi samo dva karaktera u galeriji ostvarenja Valtera Nojgebauera.
- Šta ti je sada preokupacija?
- Uglavnom ako to mogu reći
posao u Dnevniku, u Novom Sadu. Radim na stripu Veliki Blek, ali ne
bih ostao samo na tome. U međuvremenu pravim strip po scenariju
Dušana Vukojeva, pod naslovom Kameleon, sa savremenom domaćom tematikom.
Želim da pokažem koliko imam crtačkih sposobnosti, bez dosadašnjih uticaja i oponašanja nekoga. Nemam naročitih ambicija. Voleo bih da asistiram nekom dobrom crtaču... Recimo, Banetu Kercu. (Pomenuti Bane za to vreme sedi malo dalje, sluša razgovor i cereka se na ovo).
Smatram da sam godinama uspeo da izgradim samo dobru, preciznu liniju - ništa više! Valja biti skroman... (Bane se i dalje smeška, ali bez zluradosti).
Želim da pokažem koliko imam crtačkih sposobnosti, bez dosadašnjih uticaja i oponašanja nekoga. Nemam naročitih ambicija. Voleo bih da asistiram nekom dobrom crtaču... Recimo, Banetu Kercu. (Pomenuti Bane za to vreme sedi malo dalje, sluša razgovor i cereka se na ovo).
Smatram da sam godinama uspeo da izgradim samo dobru, preciznu liniju - ništa više! Valja biti skroman... (Bane se i dalje smeška, ali bez zluradosti).
- Koja su ti interesovanja i šta
očekuješ od stripa?
- Ako je reč o stripu u
Jugoslaviji, smatram da ćemo ostati večiti početnici i "pioniri".
Imamo dobre crtače, čak i dobre scenariste, ali smo usmereni na
pogrešnu stranu. Molim, ja nisam diskutant!
Svi mi, crtači stripova, osim treće generacije, ostali smo u okvirima klasičnog izraza. U našim redakcijama se traži takav strip.
Takozvani avangardni strip ne bi još našao mesta u nas, nismo još spremni za to. Bar mislim tako...
 |
| Blažo i Jelica, prema likovima Radeta Bogićevića |
Svi mi, crtači stripova, osim treće generacije, ostali smo u okvirima klasičnog izraza. U našim redakcijama se traži takav strip.
Takozvani avangardni strip ne bi još našao mesta u nas, nismo još spremni za to. Bar mislim tako...
- Imaš li sada nekog uzora? I da li si
se razvijao prema nekom?
- Uzor... U svakom dobrom crtaču
tražim sebe, gledajući kako to rade drugi. Što se tiče uzora - Hal
Foster je pod brojem jedan. A Aleksa Rejmonda su svi oponašali. Bio
je junak pedesetih godina. S poštovanjem gledam na njega, ali se
rađe okrećem prema čoveku koji je uneo nešto novo.
On se zove Žan Žiro. Svojim načinom rada zarazio je čitavu plejadu novih crtača. Mislim, ilustracije radi, u nas su postojale generacije autora. Ispred nas je uvek išao svetski strip, ali iz vremena Rejmonda!
Danas je to slučaj sa Žiroom, iliti Moebijusom. On je dokaz da u stripu i njegovoj kreaciji nije rečena zadnja reč.
On se zove Žan Žiro. Svojim načinom rada zarazio je čitavu plejadu novih crtača. Mislim, ilustracije radi, u nas su postojale generacije autora. Ispred nas je uvek išao svetski strip, ali iz vremena Rejmonda!
Danas je to slučaj sa Žiroom, iliti Moebijusom. On je dokaz da u stripu i njegovoj kreaciji nije rečena zadnja reč.
- Koliko poznaješ tzv. avangardni,
bolje rečeno, moderni strip i šta misliš o njemu?
- Ne znam... Neka ostane otvoreno
pitanje. Ne mogu reći da ga poznajem, mislim da je ono, što je u
nas avangarda, u svetu prevaziđena stvar. Ne polemišem o tome,
ispred mene je i nije u mom domenu.
Ali sam za to da sa tim treba da se eksperimentiše i da se traži nova čitalačka publika. Valja biti objektivan - više se držim klasičnog stripa; za ovaj moderni još nisam, jer mu nisam dorastao. Ispred mog je vremena.
Jer, ako neko želi živeti od stripa, neće pojesti teži hlebac! Neka se bavi time do kraja ili neka odmah batali olovku.
Strip je vrsta umetnosti, koja se mora poznavati kao... čovekova anatomija. .. Kao nauka!
Ali sam za to da sa tim treba da se eksperimentiše i da se traži nova čitalačka publika. Valja biti objektivan - više se držim klasičnog stripa; za ovaj moderni još nisam, jer mu nisam dorastao. Ispred mog je vremena.
Jer, ako neko želi živeti od stripa, neće pojesti teži hlebac! Neka se bavi time do kraja ili neka odmah batali olovku.
Strip je vrsta umetnosti, koja se mora poznavati kao... čovekova anatomija. .. Kao nauka!
- Dalji planovi?
- Ništa posebno - da me zdravlje posluži, da bude dobrih stripova i boljih crtača - ali ne od mene, ha-ha-ha! Onda, da dobijem stan, sina koji će se baviti stripom...
Što se tiče mojih kvalifikacija, ja sam čovek koji obrađuje zemlju, ali koji voli strip, crta ga i od toga živi.
Što se tiče mojih kvalifikacija, ja sam čovek koji obrađuje zemlju, ali koji voli strip, crta ga i od toga živi.
Razgovorarao: Bojan M. Đukić, obrada: Yugopapir (YU strip, ranih osamdesetih)
*****
Slika tihog, zimskog, tmurnog ranog
popodneva odjednom nas je prekinula. Stigli smo u Mali Bač. Ušli
smo u topao ambijent kafića gde nas je, uz osmeh, dočekao domaćin:
Branko Plavšić. Mraz je, ovde, odavno poranio. Dobro je obelio kose
pedesetogodišnjeg majstora stripa koji, u ove nostalgične,
jednolične kratke dane i sumorne noći, ređe uzima svoje alatke za
strip.
A mi došli da pričamo o stripu.
Sporo, izdaleka, jedva, naviru misli. Stvarnost je učinila da otupe sećanja, radost, ideali! A i ruke! Sada su u igri neke druge, neizvesne i nesigurne igre koje se ne igraju tako lako. Ali, ipak, polako... nešto se kreće!
 |
| Branko Plavšić: Svim bićem predan stripu |
Sporo, izdaleka, jedva, naviru misli. Stvarnost je učinila da otupe sećanja, radost, ideali! A i ruke! Sada su u igri neke druge, neizvesne i nesigurne igre koje se ne igraju tako lako. Ali, ipak, polako... nešto se kreće!
Branko donosi gotove kaiševe nove, još
nezavršene, epizode Velikog Bleka!
Uspeli smo! Vratili smo se u
jedinstven, zaista velelepan i magičan svet strip. Bar za trenutak.
- Našao sam sebe u tom, zaista
čudesnom, svetu, gde sam mislio da sam zalutao sa šesnaest godina!
Ali vremenom sam shvatio da sam se, zabave radi, identifikovao sa
likovima koje sam crtao. Atmosfera u stripu i neke situacije su me
zanosile i ja sam se svim bićem njemu predao.
Pogotovo Bleku, koga i danas rado crtam. On mi je, izgleda, kao i ja njemu, ostao veran. Čak se i u nekim sekvencama nalazimo, onako usput, kaže ushićeno naš domaćin.
Pogotovo Bleku, koga i danas rado crtam. On mi je, izgleda, kao i ja njemu, ostao veran. Čak se i u nekim sekvencama nalazimo, onako usput, kaže ushićeno naš domaćin.
Naši čitaoci će, ako to već nisu,
prepoznati Branka u ovoj epizodi i epizodama koje ćemo objaviti u
ovoj ediciji.
- Prvi stripovi bili su sa tematikom iz
NOB-a. Objavljeni su u Malim novinama, a kasnije i Dečjim novinama.
Po scenariju Radivoja Bogićevića nacrtao je strip Blažo i Jelica,
zatim neke epizode stripa Mirko i Slavko, autora Desimira Žižovića.
U svojoj karijeri strip crtača Branko
Plavšić je malo stripova samostalno kreirao. Pod uticajem Artura
del Kastilja nacrtao je strip Keli Brando.
Do danas je radio isključivo na tuđim likovima ili tuširao predloške u olovci svojih kolega. Jedno vreme radio je i u Nemačkoj, u studiju Valtera Nojgebauera, mnoštvo ilustracija i epizode Piccolo Steineres i Fix und Fox.
Do danas je radio isključivo na tuđim likovima ili tuširao predloške u olovci svojih kolega. Jedno vreme radio je i u Nemačkoj, u studiju Valtera Nojgebauera, mnoštvo ilustracija i epizode Piccolo Steineres i Fix und Fox.
Izgrađivati sopstveni stil
Pored pet epozoda stripa Veliki Blek,
koje je crtao za novosadski Dnevnik i bezbroj ilustracija za Strip zabavnik, crtao je i strip Kameleon po scenariju Dušana Vukojeva.
Dugo godina radio je licencnog Tarzana za koga je postavku u olovci
najviše radio Branislav Kerac.
- Mnogo stripova različitih autora
upoznavao sam i kao čitalac i kao autor. Kao i na mnoge moje kolege, Hal Foster i
Aleks Rejmond na mene su ostavili najsnažniji utisak. Ne krijem da
sam njihov stil prihvatio i opredelio se da ih, na izvestan način,
sledim.
U crtačkom poslu to je veoma bitno: izgrađivati sopstveni
stil, ali imati uzor u velikanima.
 |
| Plavšićev Keli Brando u strip magazinu Zenit |
Branko Plavšić ne priča mnogo o svom
životnom opredeljenju strip crtača. Za njega je bitnije da je do
sada nacrtao stotine tabli različitih žanrova stripa i da je u
svima ostao prepoznatljiv po svom stilu.
Nezamenljiv majstor tuširanja stripa. Sve njegove kolege sa kojima je radio to ističu u prvi plan.
Nezamenljiv majstor tuširanja stripa. Sve njegove kolege sa kojima je radio to ističu u prvi plan.
Laskave ocene dali su i crtači iz inostranstva, pre svega iz Italije. Vlasnik izdavačke kuće Dardo, iz
Milana, koja izdaje Velikog Bleka i Kapetana Mikija, Giuseppe
Casarotti za epizodu Velikog Bleka Plaćenik, koju Branko Plavšić i
Pavel Koza završavaju ovih dana, kaže:
- Od svih do sada nacrtanih epizoda Velikog Bleka, italijanskih i francuskih i jugoslovenskih crtača,
ova je po mnogo čemu drugačija.
To je odlično obavljen posao.
Blek je ovde nešto modernijeg lika, produhovljeniji, sa naglašenim psihološkim karakteristikama. Meni i mojim saradnicima, a nadam se i čitaocima, ova epizoda se veoma dopala.
To je odlično obavljen posao.
Blek je ovde nešto modernijeg lika, produhovljeniji, sa naglašenim psihološkim karakteristikama. Meni i mojim saradnicima, a nadam se i čitaocima, ova epizoda se veoma dopala.
Zaista se nadamo da će se našim čitaocima ova epizoda, a verujemo i druge dopasti.
Planiramo da je uskoro objavimo premijerno,
kao specijalan broj.
Branko Plavšič, skroman i u rečima i u životu, o ovoj epizodi kaže:
- Sve što treba da kažemo mi smo nacrtali, a na čitaocima je da kažu da li smo uspeli da ih, bar za trenutak, odvedemo u neko drugo vreme i u neke druge događaje.
Zabeležio: Miodrag Vujović, obrada: Yugopapir (dodatak Horusovom izdanju Velikog Bleka, 1989.)
Zabeležio: Miodrag Vujović, obrada: Yugopapir (dodatak Horusovom izdanju Velikog Bleka, 1989.)
 |
| Kaiš nove epizode stripa Veliki Blek: Plaćenik |
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)