To je za mene kompletna ličnost, slobodan čovjek. Teško je nama shvatiti ono što nismo navikli. Ona je mnogo više od mene odmakla u životu i spoznaje tu slobodu. Neka, brate, neka se pokaže kad ima šta. Drugo bi bilo da ona sad ide da se prodaje, to bi osudio
Naša zemljakinja, Dijana Bećirević
danas je jedan od najtraženijih i najplaćenijih foto-modela širom
sveta. Reskir i njena čvrsta odluka odveli su je iz Lukavca (kod
Tuzle) u Milano, gde je osvojila objektive najpoznatijih foto-reportera.
To i jeste razlog što je Lukavac jednog dana bio življi nego obično.
Njegovim ulicama vodili su se
dijalozi koji su bili, uglavnom, identičnog sadržaja.
- Jesi li kupio "Start"? Pa,
izašla je Dijana!
- Bećirević!
- Da, Bećirević.
Dijalozi koji su se tih dana vodili
imali su svoj zajednički rezime: Ceo Lukavac se zgrozio kada ju je
video golu u "Startu".
Prvo smo zakucali na vrata Dijanine
majke, Emine Bećirević. Primila nas je domaćinski i uz jednu dobru
tursku kafu pričala nam o Dijani.
- Sine, ne znam šta te interesuje. Ovo
što je moje dijete uradilo nije ništa loše - bila je kategorična
Emina. - Ja znam da je to neuobičajeno, pogotovo, ovdje kod nas.
Dijana je po završetku drugog razreda
gimnazije ostala bez oca.
Potresena tom neminovnom ljudskom sudbinom
uputila se na školovanje u Sarajevo.
- U početku sam se malo bojala da je
ne uhvati neko društvo, mada je ona tamo išla i ranije. Trenirala
je džudo i često je vodila svoju grupu u Sarajevo.
Da bi imala što više vremena za
snimanje u studiju, pošto je već tada reklamirala "Jupi",
"Alhos" i druge firme na televiziji, Dijana je u Sarajevu
upisala treći razred gimnazije vanredno.
- Od malih nogu je bila nekako živahna.
Evo, pokazaću ti i jednu sliku iz albuma kada nije imala ni dvije
godine, a već se znala namestiti pred foto-aparatom, vidi kako je
izbacila nogicu ...
Posle završetka gimnazije Dijana je
želela da upiše glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
- Htjela je da bude glumica, ali kaže
ona meni:
"Mama, ne kažem da sam neka super, super, ali
djevojka ako hoće poći sa profesorom ona će i položiti".
I
tu ona odustane i upiše Fakultet političkih nauka u Sarajevu.
To
njoj stoji, ona voli da priča, vidjećeš, upoznaćeš je ...
Nema
kod nje: ono što ona zna, to znaš i ti.
Ima dušu...
Ona je mene pitala za "Start",
vidim dijete hoće, nije to ništa pokvareno.
Meni bi bilo krivo da
se je ona slikala, a nije potpisala ili da je dala neko drugo ime, jer
ljudi bi je ipak prepoznali.
Tog dana kada je "Start"
izašao ja sam namjerno prošetala dva-tri puta Lukavcom da vidim hoće
li mi ko šta reći.
Takva je da je čovjek mora voljeti
Ja se ne stidim, nikada mi nije imala jedinice,
nije išla na popravni ...
Na koncu tu ne vidim ništa pokvareno, ako
je bog rodio, golu je rodio ...
Ne zna svako stati pred aparat, za to
treba imati umjetnički smisao, to je stvarno umjetnost.
Ovih dana priča se o braku između nje
i Boba Gučonea, vlasnika "Penthausa".
- Pitala sam ja nju i za to, ona kaže:
Mama, reci koji Bobi, ima ih više ... tako se mi zezamo.
Ona nema
momka, stvarno nema, nije se ni zaljubila.
Ja ne znam šta će sutra
biti.
Njoj je jedini cilj da nauči jezike i ako nešto uštedi - da
kupi plac u Sarajevu.
... A Dijanini sugrađani, Lukavčani,
kažu:
Goran Mihajlović, učenik:
- To je za mene normalno. Ja znam da je ona to oduvijek voljela. To je odličan poziv a i lova je dobra. Ovdje je niko za to ne osuđuje, jer je takva da je čovjek mora voljeti.
Snežana Janačković, student:
- To je njena stvar. Mislim da je hrabra, ovo je provincija. Nadam se da će je shvatiti i oni koji su je osudili, ako uopšte ima takvih, jer ona je mlada i ambiciozna i sigurno će uspjeti.
Rasim Hašanović, penzioner:
- To je za mene kompletna ličnost, slobodan čovjek. Teško je nama shvatiti ono što nismo navikli. Ona je mnogo više od mene odmakla u životu i spoznaje tu slobodu. Neka, brate, neka se pokaže kad ima šta. Drugo bi bilo da ona sad ide da se prodaje, to bi osudio.
Listajući Dijanin album, u kome je
zapisivala svoje uspomene kada je imala sedam godina, naišli smo i
na ovo:
"Jelda mama da ću imati sve petice i jelda da se
dječiji osmijeh mora ostvariti".
Zabeležio: Mirko Lukanović, obrada: Yugopapir (Zum reporter, septembar 1981.)