Ne krijem da očekujem komercijalni uspeh ne samo ove ploče, šta više to mi je jedan od glavnih stimulansa. Ne želim da se izdajem za nekog tipa i da tamo prodajem mačku u džaku. Ovako svako ima svoj izbor. Naša muzika je neobavezna, ne stremi previsoko već je upućena širokim masama za zabavu i razonodu. Ko hoće-hoće, ko neće-neće
Od ove godine su Beograd i domaća rock
scena dobili još jednu grupu koja cilja na vrhunski komercijalni
uspeh. Njihov hrabar postupak je najavljen pločom "Divlji
Anđeli", a okolnosti pod kojima je ceo "projekat"
nastao objašnjava lider sastava Nebojša Boca Savić. Ernest "sve
se postiže kroz napor" Gubicki ga je strpljivo saslušao...
Nema više potrebe da čitamo Alana Forda jer je on tu
pred nama, opredmećen u kaleidoskopu svakodnevnih životnih
događanja.
U rocku je isto tako.
Ko bi pre par godina mogao da
zamisli da se sa jednog najobičnijeg kasetofona može snimak
upotrebiti za ploču?
To nam se dogodilo sa Orgazmom.
Ko bi zamislio
da razne grupe izdaju LP ploče bez ijednog javnog nastupa, čineći
tako promociju ne samo ploče, već i same grupe.
Ali, ta mogućnost
iznenađenja koja možemo doživeti svaki čas, čine rock scenu
živahnijom, svežijom i ne tako stereotipnom i zakopčanom, kao što
je to bilo do pre par godina.
Pad Velikih. Tako bismo mogli
okaraktensati drastične promene u domaćoj rock muzici. Mesto njih
evo novih mladih lica. Sada se tih više stotina miliona dinara
ravnomernije raspoređuje.
Beogradska grupa Divlji anđeli su
jedan zanimljiv pokušaj na domaćoj sceni.
Zanimljiv stoga što se
javljaju u trenutku kada gomila klinaca želi da uradi "pravu
stvar", što je povratak psihodelije u muzici sasvim evidentan,
što se svi hvataju za utvrđene vrednosti rocka visokih kvaliteta.
U
takvom jeku i ekspanziji kreativnog rada, grupe tipa komercijalnog
pravca i ideje žvakaće gume su otišle u totalno drugi plan.
Komercijalizacija, slatkiš i banalizacija su najpogrdnije reči koje
možete uputiti jednom zagriženom rockeru.
Ali, šta je sa onim
promišljenim popom, koji je doduše sladunjav, ali ispravno
zamišljen i izveden. Za one koji imaju petlju da u takvom konceptu
prepoznaju ironiju, i eventualno nađu mesto za slatki pop u
novovalnim kretanjima - eto grupe koja je sebe nazvala kontraverznim i
bombastim imenom: "Divlji Anđeli".
Malo dalje od mlitavog popa
- Danas sam stavio vašu ploču pod iglu
i kada je zvuk vaše tralala muzike pušten u eter, moj slučajni
gost je primetio: "Pa, ovo je bolje od Srebrnih Krila!".
Boca (tako ćemo ubuduće nazivati
lidera Divljih Anđela Nebojšu Savića) odgovara kroz radostan smeh:
Neverovatno je da to gomila ljudi kažu. Svi nas iz prve ruke porede
sa Srebrnim Krilima, sa kojima u suštini nemamo nikakve veze u
direktnom smislu. Mislim da je naša muzika slična, ali su razlike i
po konceptu, a znaš kako je to samo važno, a i po samom izvođenju
te muzike.
- Pa, kakva je to muzika? (profesorka u
gimnaziji je stalno insistirala na tome da se rečenica ne počinje
sa "pa", te je se, evo, još uvek rado sećam)
- Ja sam želeo da ona bude malo čvršća
nego što je sada. Malo više žešćeg
rocka, malo dalje od mlitavog popa...
- Šta, muzika ti nije dovoljno
erektivna?
- O jeste, još kako! Ali, kada sam
radio ovde u mom studiju, onda je ta ista muzika bila i dinamičnija
i snažnija i jača u svakom pogledu. U velikom
dvadesetčetvorokanalnom studiju je izgleda bilo nemoguće tako nešto
postići.
Jer stvar je u ovome; kada je matrica bila "bomba"
onda su glasovi bili mlitavi, jer ih nisam mogao dovoljno izvući
napred.
Kada sam izvukao glasove, onda je muzika izgubila od onog
prvobitnog što sam zamislio. No, iskustvom se uči, te će sada biti
još bolje.
- Kada sada?
- Uskoro ulazimo u studio i snimamo novi
materijal. Ovoga puta ćemo raditi brzo i odlučno. Materijal na ovoj
ploči je rađen predugo, sve se tako odlagalo, možda sam i ja bio
malo neodlučan...
Zamisli, samo smo vokale Džo i ja radili šest
meseci! Pevali smo do besvesti...
- Kakva su to imena: Džo, Džoni...
Kako da ih pišem: kao Joe ili...
- Ma znaš da je to njegov nadimak još
iz ranih sviračkih dana, još kada je svirao u grupi Tarkus...
- Sećam se te grupe: u njoj su
svojevremeno načinili svoje prve korake i Dragana Šarić i Mango
(bubnjar grupe "I", a kasnije i Orgazma), te i tvoja
suradnica Marina Švabić.
- Da, ona mi je pomagala oko vokala.
Talentovana je i sada trenutno radi sa nekim ženskim bendom, valjda
su i neke snimke napravili. Molim? Ne, nisu u mom studiju, zato što
Habić snima neku muziku za film, ali će studio opet biti aktivan za
par nedelja. Sada moja grupa vežba u njemu.
- Kaži nam nešto više o tvom studiju.
- Šta znam: osnovan je negde 1977.
godine, započeo je rad 78. Uglavnom je snimano u njemu na privatnoj
i prijateljskoj osnovi, kasnije smo počeli da ulazimo i u
profesionalne vode. Nazvali smo ga Demo studio jer je njegova tehnika
bila pogodna za snimanje takvih, demo, materijala.
Snimali su i
radili u njemu i Oliver Mandić, Dragana Šarić, Zana i gomila
drugih.
- Tvoja prva sviračka iskustva su vezana
za studio ili si već svirao u nekoj grupi?
- Moj rad je bio nešto drugačiji od
uobičajenog. Radio sam čisto na amaterskoj osnovi u studiju neke
snimke i zaključio da to dobro zvuči. Godine su prošle pre nego
što sam došao na ideju o ovakvom projektu i ploči.
Svirao sam
sa svojim starim prijateljima Borom Pavićevićem, Vejvodom,
Habićem, Džoom itd. Mnogo je vremena od tada prošlo...
- A evo šta se događa danas. Ognjen
Blažević vam je izradio zaista zanimljive fotke, po pravilu za glupake vi ste na naslovnoj
strani, jer je to navodno komercijalni potez.
- Da, to tako gleda kuća u kojoj smo, a
uostalom mi volimo da se slikamo. Šta je u tome loše?
Jedan reggae sa refrenom "Kosovo, Kosovo"
- Izgleda da dobro stojite kod RTB-a?
- Pa oni nemaju puno grupa kakvi smo mi.
Ne krijem da očekujem komercijalni uspeh ne samo ove ploče, šta
više to mi je jedan od glavnih stimulansa. Ne želim da se izdajem
za nekog tipa i da tamo prodajem mačku u džaku. Ovako svako ima
svoj izbor.
Naša muzika je neobavezna, ne stremi previsoko već je
upućena širokim masama za zabavu i razonodu. Ko hoće-hoće, ko
neće-neće.
Sa druge strane nam je potreban novac za instrumente.
Samo je bubnjar pljunuo petnaest cigli za bubnjeve. Istrumenti
koštaju, oprema košta, studio košta...
Retko ko se danas ozbiljno
bavi rock and rollom tek iz hobija. Svi znamo značaj novca za ovaj
posao.
- Da, primamljiv je luksuzan život,
muzika, lepa žena, krzna, nakit...
Boca me gleda začuđeno. Nastavlja bez
pitanja:
- Znaš, kod kuće imam hrpu od preko dve stotine tekstova
i...
- Pa, pobogu čoveče, zašto si onda
zvao u pomoć konfekcijsko pero Marine Tuc-muc?
- Ona mi je tako
mnogo pomogla. Ona je jedini čovek koji mi je direktno pomogao.
Sredila mi je studio, pomagala u tekstovima, jer, znaš, na ploči je
samo napisano da smo zajedno napisali tekstove.
U stvari smo se tako
samo dogovorili, ali su tekstovi podeljeni, ili se ona inspirisala
nekim mojim tekstom. Ona...
- Znam, ona je izuzetno sposoban čovek.
Sada me samo iznenadi pa mi reci da je neko drugi i svirao na ploči.
- Pa ne baš tako, ali si u isto vreme i
blizu istini. Zbog brzine rada sam morao da angažujem i neke
studijske muzičare, ali to nije tako važno.
- Zaista? Onda nam reci nešto o tvojim
tekstovima, jer, čini mi se, a zbog toga ti dugujem neosporno
izvinjenje, da sam te malopre prekinuo u izlaganju?
- O tekstovima? Pa rekao sam da ih imam
dosta i da prosto ne znam koju tematiku da odaberem. Ima tu i
ljubavnih pesama i erotskih i angažovanih.
- Ti si u tom slučaju svestran
stvaralac. Preporučio bih ti angažovane tekstove. Na primer:
jedan žešći reggae sa refrenom "Kosovo, Kosovo".
- Ama, šta ti je? Tekstovi su više o
mladima, njihovim problemima, njihovim odnosima...
Znaš, i ovi sadašnji, mislim na ove
što smo otpevali na ploči, sadrže veliku dozu ironije i sarkazma, samo to treba ostaviti
slušaocima da ukapiraju.
- Ne smatraš li možda svoju muziku
konfekcijskim proizvodom?
- Kakvo pitanje! Ja sam lepo vaspitan
momak. Mislim da je ploča "Divljih Anđela" u svom fahu dobra i zadovoljan sam njome, a druga je stvar što sam ja
želeo da to sve malo ispadne drugačije...
- Čvršće?
- Čvršće.
- Pa šta, izgubio si kontrolu?
- Ma to u velikom studiju je zaista
frka. Toliko stvari da sam se izbezumio. Ne mislim na tehniku, jer
i sam si pohvalio Habićev producentski rad, već na neke stvari oko
muzike itd. Malo sam posustao, ali...
Iz malog studija u veći
- A što niste prvo singl izdali?
- Pa to i ja kažem! Ali ljudi u RTB-u
kažu da se singlovi slabo prodaju, pa hajde momci "vel'ku
ploču uradite".
- Veća ploča, veća lova.
- Misliš? Voleo bih da je tako. Ali,
nisam odustao ni od singla i mislim da ćemo ga snimiti krajem
avgusta, pa ce se pojaviti tamo negde u jesen. Snimaćemo desetak
dana u studiju i odatle izvući materijal za singl.
- Lako je vama kad imate svoj studio.
- Pa da. Onda hop! Iz malog studija u
veći i eto nove ploče.
- Ostajete u istoj postavi ili ti
nastavljaš solo?
- Verovatno ista postava. Mislio sam da
ja čak i ne pevam i da sviram rif gitaru, ali sam odustao od toga.
Džo je izvrstan gitarista (njegovo gitarsko sviranje je doista vrlo
zanimljivo, ali se to, na žalost, ne čuje na ploči - op);
mali Šiki je talentovan i siguran bubnjar, a i Dejan se dobro
snalazi u svojoj novoj ulozi basiste.
On je ranije svirao gitaru,
pa prešao na...
- Sviraćete i uživo, ili ostajete pri
studijskom radu?
- Sviraćemo po manjim salama, SKC itd.
A drugo, mi nismo sasvim studijska grupa.
Ja radim standardno pesme kod kuće, onako uz gitaru, pa ih onda
zajedno aranžiramo u studiju. Ali u glavi već imam produkcijske
zamisli dok komponujem, a kasnije mi i Saša (Habić) pomaže u
realizaciji tih ideja.
- Mogu samo da konstatujem da imate
izvanredne uslove za rad. Nemojte to i da prokockate. Za početak ti
dajem jedan besplatan savet: siđite sa divljih anđela u smirene
ljude, da ne biste pali pre vremena.
- Mnogo si nam pomogao. Da ja tebe sada
pitam nešto: "Da li ti se sviđa naša ploča?"
- Puno više (pleonazam) od bilo koje
ploče Srebrnih krila! A sada moram da idem pošto sam već čuo kako
se bokser koji čuva studio besno iskašljava u susednoj prostoriji.
Boca (tiho i veoma uplašeno): Bokser? Moramo da idemo i to odmah...
Razgovarao: Ernest Gubicki, obrada: Yugopapir (Džuboks, jul 1982.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
