Mrzim avanture. A danas je došlo vreme kad ne možeš sresti mladića a da vas već nije imao »u planu« kao svoju avanturu više. Samo bih zato volela da sam muškarac, da se oslobodim ovih svojih osećanja, principa i planova. Mislim da je vama mnogo lakše kad je u pitanju ljubav. Lakše je doživljavate i lakše je zaboravite
Trebalo nam je dosta truda da
nagovorimo Snežanu Lipkovsku da nam priča istinu o sebi, istinu o
svojim ljubavima, istinu o trenucima kad je zaljubljena. Konačno smo
to ostvarili na jezeru Palić. Stajala je izvesno vreme kraj same
vode zadubljena u misli, vodila je neki nemi dijalog s talasima,
gledala je daleko, na drugu obalu u jedan zaljubljeni par na klupi.
- Mogu satima da stojim pored vode -
izgovorila je tiho. - Tada mogu da razmišljam o svojim osećanjima,
ljubavi, željama. Volim i muziku. Talasi i muzika - to je najlepša
simfonija koju želim da slušam.
- Da li su muzika i talasi dovoljni da
se zaljubite u nekog?
- Meni je potrebno mnogo vremena da bih
shvatila da nekog volim. Imam osećaj da ljubav u mene ulazi sama i
to baš onog trenutka kad joj se najmanje nadam.
- Govorite li tada o ljubavi?
- Nikada i nikome nisam rekla da ga
volim. Niti to tražim od muškarca. Mislim da reči guše osećanja.
Ljubav treba pokazati. Cenim one muškarce koji umeju da dokažu
svoju ljubav. A čime, u to ne ulazim. Samo volim da sama dođem do
zaključka da me neko želi, da bez mene ne može, da nekome nešto
značim.
- A kakvi ste vi kad ste zaljubljeni?
- Ja se tada sva pretvaram u ljubav.
Ali ne umem da o njoj pričam. Čini mi se da bih sve što bih o njoj
rekla skrnavilo onu iskrenost mojih osećanja. Ja umem ljubav da
osetim, da je u sebi najlepše doživim, ali nikako ne umem da nađem
reči kojima bih umela da je iskažem. A, u stvari, šta su reči?
Suve, lažne, bezosećajne. Zato je meni lepše kad ćutim.
- Javljaju li se u vama neke promene
kad ste zaljubljeni?
- Mnogo me pitate. Ja mogu da vam
pričam o sebi i o svojim osećanjima samo do jedne granice do koje i
ja samoj sebi nešto mogu da priznam. U stvari, ja se plašim
ljubavi. Bojim se jer znam da ću se promeniti. Iako na bolje, ja se
plašim.
- Pa ljubav nikog nije ujela?
- Mrzim avanture. A danas je došlo
vreme kad ne možeš sresti mladića a da vas već nije imao »u
planu« kao svoju avanturu više. Samo bih zato volela da sam
muškarac, da se oslobodim ovih svojih osećanja, principa i planova.
Mislim da je vama mnogo lakše kad je u pitanju ljubav. Lakše je
doživljavate i lakše je zaboravite.
- Možda je tako kako kažete, ali zar
vi nikad niste čitali u novinama o vašim »ljubavima« i avanturama
s popularnim pevačima i glumcima? Da li ste baš bili iskreni kad
ste nam rekli da mrzite avanture?
- Sve te moje nabeđene ljubavi i
pripisani mi verenici, sve je to samo velika laž ili rečeno vašim žargonom - novinarska patka. Svi su oni izmišljeni, svi sem
jednog. Ali taj jedan mi je mnogo značio, volela sam ga, ali se ni
jednog trenutka nisam pokajala što sam ostala bez njega.
Oni ostali o kojima ste imali prilike da čitate u
»paparaco rubrikama« bili su mi samo poznanici i drugovi. I to ni
sama ne znam kako su mi »postajali« verenici. Ja volim društvo.
Mrzim da sam sama. A, u stvari, najčešće sam
sama. Čak i onda kad sam u društvu.
Uspomene samo na dve ljubavi
- Zar sve što doživljavate
doživljavate u sebi?
- Gotovo sve. Ono što je lepo ne volim
da delim s drugim. Onda postajem ljubomorna. A što je ružno to
želim što pre da zaboravim.
- Pa takve osobe najviše pate u
životu?
- Baš zato ja ne pokazujem drugima kad šta osećam. Bilo da sam tužna ili vesela, to drugi ne vide. I
mislim da je tako najbolje. A kad kažete da ljudi kao ja dosta pate,
onda ne grešite mnogo. Samo, ja ne umem da patim. Ili se bar trudim
da to izbegnem.
A život prema nama nema milosti. Koliko sam ja puna
osećanja, toliko u životu srećem ljude koji to ne poseduju.
- Ipak, ne vidimo razloga zbog čega
krijete svoja osećanja?
- Ja ne vidim razlog zbog kojeg bi
drugi morali sve da znaju o meni. Na kraju krajeva, to su moji
osećaji i želim da ostanu samo u meni.
- Da li vam se nekada desilo da ste
svoju ljubav poredili s nekom drugom, na primer s ljubavlju
neke svoje prijateljice?
- Svaka ljubav je drugačija. Svako
voli i ljubi na drugi način. Svako ima nešto posebno, nečeg svog,
nečeg originalnog. To je bar jasno. I ja sam toga svesna pa zato
nikada svoje ljubavi nisam poredila s drugim. Ja, na primer, imam još
dve velike ljubavi. To su: prema moru i vetru.
U stanju sam da satima
stojim pored vode i gledam u njene dubine. Tada sam mirna, mogu da
razmišljam, tada sam svoja.
A more, to je posebna priča. Volim
divlje uvale, velike talase, morski pesak i boriće na obali. Kad
ostarim - kupiću kuću na moru i tamo ću živeti.
- Koliko ste puta do sada voleli?
- U meni postoje uspomene samo na dve
ljubavi. Dva puta sam volela široko, bez kraja... Želela sam da
traju dugo ali trajalo je suviše kratko. Te dve
ljubavi su deo mene, deo koji ja uopšte nemam, koji je pripao onima
koje sam volela.
- Zar nije malo voleti samo dva puta u
životu?
- To je isuviše. Bar za mene. Dve
ljubavi donele su mi toliko iskustva, pouke, toliko su me izmenile
da kad bih sad volela onda to ne bih bila ja, bila bih izveštačena
i promenjena toliko da ni samu sebe ne bih poznala.
- Zar zaista ne možete voleti i po
treći put?
- Nisam rekla da ne mogu. Ne znam. Ja
sada ovako mislim a možda ću već sutra misliti drugačije. Sve
zavisi od okoline koja me prati kroz život, od onih koje srećem.
- Pa koliko vam treba vremena da
shvatite da ste nekog zavoleli?
- Vi sve povezujete s vremenom. Ja to
ne mogu. Možda mi je potreban jedan dan, možda mesec
dana a možda i odmah. Za mene je i ono juče prošlost.
- Da li ste nekad osetili da ste bili
slagani u ljubavi?
- Ne. Možda sam se samo osetila
prevarenom, ali ničijom krivicom.
- Ima li u vama bar malo romantike?
- I to mnogo. Ponekad mi se čini da
sam puna romantike, da sam mesec, da sam more, vetar, da mogu ljudima
otrgnuti onu grubost, zlobu i surovost. Ja sam vam puna ideala i želja. Htela bih čitav svet da
svrstam u jednu pesmu...
Obrada: Yugopapir (Čik, jul 1971.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
