Evo ga. Obučen je u bele pantalone, "apostolske" sandale i šarenu košulju, sa mapom kontinenata koje je posetio. Odmah počinje da priča o Jugoslaviji i Dalmaciji. Pokazujem mu "Politiku" i on se "iskreno trudi" da odgonentne ćirilicu. "To je najsavršeniji pravopis na svetu, verovali ili ne!" Sekretarica, naravno, odmah beleži tu istinu
Reportaža originalno objavljena 1936. u Politici: Kad izgovorite ime Ripli
onda vam se, i nehotice, otrgne da dopunite to ime još jednim
pojmom, koji je postao čuven širom celoga sveta, sa jednim
popularnim naslovom koji stoji iznad crteža, koji vas, svake
nedelje, odnose u zemlju čuda, u društvo neverovatnih istina...
Ripli - "Verovali ili ne"...
Od Njujorka do Marmoneka,
naselja vila na zapadnom Long Ajlendu, putuje se oko pedeset
kilometara.
Ripli je pobegao iz bučnog Njujorka i podigao sebi kuću
na obali Okeana.
Svejedno što je Ripli slavan, svejedno što su za
njega čuli i mali Kinezi i osnovci ispod Šar-planine - ovde, u ovoj
divnoj bašti njujorških milionera, nije ga lako pronaći.
- Ripli? Gdje je njegova
kuća? Kako, zaboga, zar ne znate?
- Ripli, "Verovali ili
ne"?
- Nou, ser!
Prošle nedelje našao
sam ga u Njujorku, u njegovom studiju za spremanje radio-programa; i
kad me je pozvao da kod njega provedem vikend, rekao mi je da se samo
uputim u Marmonek i da potražim Bulevar broj 7.
Sve mi se čini da
se i Ripli vara, kad misli da baštovani mogu da pamte tolika imena
milionara i čuvenih ljudi na Long Ajlendu.
Ne znaju ljudi:
"Žive
vam ovde, gospodine, mnogi slavni i neslavni..."
Pošto smo napravili dva
kruga oko celog Marmoneka i prokrstarili gotovo svim bulevarima,
zaustavili smo se ispred jedne vile na brdu, koju je okružavao park
u kome su bile postavljene najčudnovatije figure, statue i obelisci.
Na ulazu su stajala dva lava, a oko vodoskoka u parku čitava vojska
kamenih majmuna.
- Ako ovo ne bude
Riplijeva kuća - onda...
Muzej lepote i čuda
Dabome. Tu smo.
Ko bi
drugi mogao da uredi svoj park na ovako fantastičan način.
Kad je automobil stao,
odnekud su dotrčali psi, kineski i dalmatinski, ovčarski i doge, i
da ne izađe iz kuće mis Dold, Riplijeva sekretarica, ko zna kako bi
izgledao naš prvi korak u njegovoj gostoljubivoj kući.
Ako su Riplijevi crteži
čudo i neverovatne stvari - onda je njegova kuća i sve u njoj čudo
nad čudima.
Čovek koji je zemljinu kuglu obišao triput, posetio
dvesta zemalja, doneo je iz celoga sveta razna čuda i neobičnosti i
od svoga doma napravio muzej lepote i čuda.
Ripli je bio "prilegao"
da se malo odmori, a nas uvedoše u bar u prizemlju kuće, i tri sekretarice odjednom
stadoše da se utrkuju koja će pre da nam ponudi razna osvežavajuća
pića.
- Možda biste hteli da
se osvežite na našem kupalištu? Imamo mi i kostime - ništa ne
brinite!
- Ko želi da vesla ?
- Možda biste hteli da
jedrite?
- Sad ćemo da pozovemo
motornu jahtu.
Barmen nije mogao da
otrpi, a da ne istakne bogatstvo svoga gospodara:
- Samo vi tražite što
god vam se sviđa, svega mi imamo!
- Sedite, gospodo, Ripli
će skoro da ustane.
Ko bi mogao mirno da
sedi, pored tih čuda, koja su nas okružila u Riplijevom baru.
Nijedna stvarčica tu nije bezazleni ukras, ništa u njegovoj kući
nije običan nameštaj.
"Pijan je onaj koji
padne na pod, pa niti može da ustane, ni da pije više",
ispisano je u uglu bara.
"Nije pijan onaj
koji može da ustane i produži da pije". U sredini misao kojoj
je, čak, pridodat broj glave iz Svetog pisma:
"Daj mu da pije,
neka zaboravi svoje siromaštovo i ljudsku bedu..."
Sva je prilika da na ovom
mestu ljudi veoma često i uspešno zaboravljaju "svoju bedu i
siromaštvo".
Ceo bar je ukrašen
zastavama zemalja koje je Ripli posetio i o kojima je pisao.
Sa
tavanice vise ogromni bokali za pivo, čitava kolekcija.
Svaka
stolica je iz druge zemlje, a do vrata je uokviren prvi dolar koji je
Ripli zaradio 1909. godine.
Na prozoru jedan mali bronzani Gandi,
koji ume divno da cvrkuće, ako mu navijete feder.
Sušta suprotnost
onom pravom Gandiju, koji se proslavio svojom ćutljivom "pasivnom rezistencijom".
Na drugoj strani bara
postavljena su zvona iz celog sveta.
Ako se ne varam, tu su i naši
pravi pravcati čektari sa ovnova, koji su pasli na planinama južne
Srbije.
Telefonska centrala sa brojevima u samoj kući najbolja je
ilustracija raskoši u domu nekadašnjeg malog crtača, koji je
razbijao glavu "šta da nacrta danas za tu prokletu sportsku
stranu?"
Ti telefonski brojevi daju vam vezu sa Riplijem, sa
studiom, sa Kinezom, sa Španjolcem, sa trpezarijom, sa kuhinjom, sa
mister Daglasom, sa pristaništem u kome se njiha jahta, sa garažom,
sa odajama sekretarica...
Da bi sve u njegovoj kući
bilo neobično, Ripli je uzeo i sekretarice koje nisu Amerikanke.
Mis
Almut Dold je Šveđanka, a Mis Dold je obišla ceo svet zajedno sa
Riplijem i govori o malim oazama po dalekim pustinjama kao o Petoj
aveniji, koju možda manje poznaje.
Mis Rut je pokupovala sve ove
stvari za Riplija, i postala pravi stručnjak - da podvali
urođenicima u Africi, koji traže deset tompusa za jednu svoju
pregaču od trave.
Stara Lili Bej Juka iz
Santa Roze, iz Kalifornije, verovatno nije slutila da će njen mali
Bob postati tako slavan i bogat.
Istina, voleo je on da "škraba
po knjigama", ali "kome je to još donelo milione dolara"?
Kad je mali Bob završio srednju školu uspeo je u četrnaestoj
godini da proda svoj prvi crtež za osam dolara. Misis Roza je tada
rekla:
- Ovo će derana da
upropasti! Zavrteće mu glavu...
Zaista, to mu je
"zavrtelo glavu", ali ga nije upropastilo. Nastavio je da
"škraba". Prešao je u Njujork i počeo da radi kao
sportski crtač u jednom listu.
Svakoga dana trebalo je nacrtati po
jedan sportski crtež, i Bob Ripli je češto razbijao glavu šta da
nacrta.
Jednoga dana nacrtao je sportiste i njihove rekorde, i stavio
naslov iznad crteža
"Šampioni - ili budale".
Posle se
pokajao, precrtao taj naslov jednom odlučnom crtom, i napisao, prvi
put, "Verovali ili ne". To mu je donelo bogatstvo. Milione
dolara...
Obišao je nekoliko puta ceo svet, i ima prijatelje i u
Kini i na Madagaskaru...
Kad sam onomad putovao po Jugoslaviji
Evo ga.
Obučen je u bele
pantalone, "apostolske" sandale i šarenu košulju, sa
mapom kontinenata koje je posetio.
Odmah počinje da priča o
Jugoslaviji i Dalmaciji.
Pokazujem mu "Politiku" i on se
"iskreno trudi" da odgonentne ćirilicu.
- To je najsavršeniji
pravopis na svetu, verovali ili ne!
Sekretarica, naravno,
odmah beleži tu istinu.
- Šta znači ovaj naslov
na prvoj strani?
"Francuska se
vratila politici zasnovanoj na Društvu naroda i prijateljstvu sa
Sovjetskom Rusijom."
- Pametno je uradila!
Razgledamo njegov
nedeljni dodatak u "Politici" i on
se smeška, sećajući se koliko je daleko morao da putuje, da bi se
vi za časak začudili i, možda, rekli kao neverni Toma:
- E, baš pretera, pa da
je stoput Ripli!
Ruku na srce nije
Ripli... ovaj... ono što "Jež" o njemu
misli.
Sve stvari koje nama izgledaju neverovatne on je dobro
proverio i video svojim očima.
Evo najboljeg dokaza: pokazujem mu
primerak "Politike" u kome piše da u Bosni živi
jedan stari Musliman, od 137 godina, koji cepa drva svakoga dana i
moli Boga da umre.
Verovao sam da je to "dušu dalo za njega",
a on se pobedonosno nasmeja:
- Recite vi tom vašem
dopisniku da bude spretniji i brži. Ja sam to pre nekoliko godina
zapisao i nacrtao u svoj blok. Video sam starca kad sam putovao po
Jugoslaviji. Verovali ili ne...
Verujem, zašto da ne.
Ripli zna mnogo o
Jugoslaviji, a najmilija mu je "naša" reč "mašala".
Svaki čas je upotrebljava, i gde treba i gde ne treba.
- Divna vam je kuća!
- Mašala!
Nema dana da Ripli nema gostiju, a nedelja je pravi vašar.
Neko kuca na spoljnim vratima i
sekretarica izlazi.
- Mister Ripli, neke
gospođice vas mole za autogram!
- Mašala!
Dok on "odužuje dug
slavnih ljudi", razgledam viljuške kojima su ljudožderi jeli "belo meso" nekog sirotog hrišćanskog misionara i unapred
stvaram sliku odaje koju je mister Ripli nazvao "Afrička
soba" i koju misli da upotpuni novim "viljuškama" iz džungle.
Ripli se vratio i zove
nas da prošetamo po parku.
Svako drvo, svaki kamen u njegovoj bašti
doneti su negde iz daljine, a most preko vodenog zaliva do jahte
napravljen je od oblica koje daju rečenicu:
"Verovali ili ne".
Napisao: Momčilo Jojić, obrada: Yugopapir (AS magazin, proleće 1983.)
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)
