Obišli smo mnoge zemlje, od kojih nam se najviše svidela Austrija. Zainteresovali smo se za njenu istoriju i kulturu, a Beč u Štrausovo doba nas je najviše privukao. Šetajući ovim prekrasnim gradom zamišljali smo kako je mogao na ovim ulicama i okolnom Šenbrunu teći život bečke aristokratije. Slike su se u mislima smenjivale i tako je nastala kompozicija "Vienna"
U jednoj od najprometnijih londonskih
ulica Oxford Street nalazi se verovatno jedna od najvećih prodavnica
gramofonskih ploča u Velikoji Britaniji. "His Master's
Voice" svojom ogromnom reklamom skreće pažnju gotovo svakom
prolazniku. Ovo, slobodno ga možemo nazvati "stovarište" svega
što je zabeleženo u crnom vinilu ili na kasetnoj magnetofonskoj
traci, stecište je svih onih koji žele da kupe dobru ploču.
Klasika, džez, rok, pop, kantri, scenska i filmska muzika dostupni su ovde svakom muzičkom zanesenjaku.
Treba samo umeti izabrati.
Budite sasvim sigurni da sam u pravu kada to govorim, jer finansijska ograničenja svakog od nas, kada se nađe na takvom mestu, dolaze maksimalno do izražaja.
Ipak, ono što nam najčešće već na samom ulazu skrene pažnju su nove ploče.
Albumi koji su objavljeni u poslednjih nekoliko nedelja imaju tu privilegiju da budu neko vreme izdvojeni.
U mnoštvu tih šarenih omotnica zapazio sam nedavno vrlo elegantan, sa puno ukusa i mere urađen omot.
Pažnju je privlačio i jednostavnim likovnim rešenjem - u dve boje.
Crno i belo.
Priznajte kada ste zadnji put videli crno-beli omot za ploču?
Teško da bi se setili.
U poslednje vreme se troši mnogo, mnogo farbe ... često nepotrebno.
I sada neka još neko kaže da omot ne prodaje ploču.
Za "skromnu" cenu od 5 funti postao sam vlasnik jednog primerka i sebi odmah dao u zadatak da ga još istog dana moram preslušati.
I gle čuda!
Skroman omot je u sebi skrivao prilično raskošnu muziku.
No, da Vas ne držim više u nedoumici.
Budimo kratki i jasni: "Ultravox" - "Vienna".
Momci su se malo uspavali
Sledeći korak je bio već logičan nastavak započetog. Ponovo mi je omot u rukama. Ploča je snimljena u RAK Records, a miksana u Conny's studiju u Kelnu. Podaci koji ne govore mnogo.
Da vidimo adresu menadžerske agencije? "Morrison-O'Donnell Limited". Ni ovaj podatak ne može baš mnogo da pomogne. A kompanija?
To je ono pravo. "Chrysalis" Records. Već sledećeg dana sastanak je bio ugovoren.
- Imate sreću - poručili su iz
"Chrysalisa". - Momci su odlično raspoloženi. Promocionalna
turneja upravo je započela i sve se odvija u najboljem redu. Budite
samo tačni.
Bilo je negde oko deset i trideset,
prvog dana jednog ne tako davno prošlog vikenda.
London u to vreme "diše" vrlo tiho.
A kako i ne bi kada veliki deo njegovih žitelja provodi ove poslednje lepe dane negde van gradske vreve.
Čini mi se da je to bio i pravi razlog naše tačnosti. Stigli smo u minut na dogovoreno mesto.
London u to vreme "diše" vrlo tiho.
A kako i ne bi kada veliki deo njegovih žitelja provodi ove poslednje lepe dane negde van gradske vreve.
Čini mi se da je to bio i pravi razlog naše tačnosti. Stigli smo u minut na dogovoreno mesto.
Billy Currie: Dobro jutro, nismo
zaboravili na Vas, ne plašite se. Ja sam samo prethodnica. Uskoro će
stići i ostali. Juče smo proslavljali početak turneje pa su se
momci malo uspavali. Bilo je veselo. Ako imate pitanja za mene možemo
odmah početi?
- Pa dobro, počnimo. Ko su "Ultravox"?
Billy: Danas su "Ultravox" Warren
Cann, Chris Cross, Midge Ure i ja. Međutim nije uvek tako bilo. Naš
dugogodišnji član je bio John Foxx na čije mesto je došao Midge.
Grupa je osnovana 1975. godine. Svi smo bili zaposleni u jednoj fabrici lutaka, a muzikom smo se bavili iz hobija.
Posle nekoliko uzastopnih nastupa koje smo održali po malim klubovima u Londonu stvar je postala ozbiljnija pa smo prešli u profesionalce.
Slučajno smo nabasali na tipa po imenu Steve Lillywhite koji je danas poznat producent. Ako me pamćenje dobro služi nedavno je radio za Petera Gabriela.
U to vreme on je radio kao tonski inžinjer u pokusnom EMI studiju pa smo uz njegovu pomoć uspeli snimiti demo-snimke.
Monopol na tržištu su držale supergrupe i izgleda da dobijemo ugovor gotovo nije ni bilo. "Island Records" je ipak imao razumevanja. Valjda su želeli da pokušaju nešto novo.
Reggae koji su masovno izdavali donosio im je prihod, međutim, vremena su počela polako da se menjaju. Tako je naš prvi album "Ultravox" izdat 1976. godine. Producent nam je bio Brian Eno.
Grupa je osnovana 1975. godine. Svi smo bili zaposleni u jednoj fabrici lutaka, a muzikom smo se bavili iz hobija.
Posle nekoliko uzastopnih nastupa koje smo održali po malim klubovima u Londonu stvar je postala ozbiljnija pa smo prešli u profesionalce.
Slučajno smo nabasali na tipa po imenu Steve Lillywhite koji je danas poznat producent. Ako me pamćenje dobro služi nedavno je radio za Petera Gabriela.
U to vreme on je radio kao tonski inžinjer u pokusnom EMI studiju pa smo uz njegovu pomoć uspeli snimiti demo-snimke.
Monopol na tržištu su držale supergrupe i izgleda da dobijemo ugovor gotovo nije ni bilo. "Island Records" je ipak imao razumevanja. Valjda su želeli da pokušaju nešto novo.
Reggae koji su masovno izdavali donosio im je prihod, međutim, vremena su počela polako da se menjaju. Tako je naš prvi album "Ultravox" izdat 1976. godine. Producent nam je bio Brian Eno.
- Kako je prošao taj prvi album?
- Ne baš najbolje. Punk je uzeo maha i
svima ostalima je bilo veoma teško. Ipak mogu da kažem da smo imali
svoju publiku. Našim poslodavcima u "Islandu" međutim
teško je moglo da se objasni zbog čega ploča ide lošije nego što
se očekivalo.
Odlučili su da obustave investicije za reklamu i promociju tako da smo skoro doživeli potpun krah. Još uvek im dugujemo priličnu svotu novca.
Nakon raskida ugovora pozajmili smo nešto i o svom trošku otišli u Ameriku. Želeli smo da pokušamo tamo - pa šta bude.
Na sreću, prvi koncert je pokrio sve troškove tako da smo mogli nastaviti. Nakon dva meseca vratili smo se u Englesku.
Nedugo zatim John Foxx je odlučio da nas napusti. Bilo je to, sećam se, posle jednog nastupa u Parizu.
Dojadilo mu je da radi nešto čemu cilja nije video. Bili smo bez ugovora a ove kratke turneje su bile suviše rizične za naš plitki džep.
Odlučili su da obustave investicije za reklamu i promociju tako da smo skoro doživeli potpun krah. Još uvek im dugujemo priličnu svotu novca.
Nakon raskida ugovora pozajmili smo nešto i o svom trošku otišli u Ameriku. Želeli smo da pokušamo tamo - pa šta bude.
Na sreću, prvi koncert je pokrio sve troškove tako da smo mogli nastaviti. Nakon dva meseca vratili smo se u Englesku.
Nedugo zatim John Foxx je odlučio da nas napusti. Bilo je to, sećam se, posle jednog nastupa u Parizu.
Dojadilo mu je da radi nešto čemu cilja nije video. Bili smo bez ugovora a ove kratke turneje su bile suviše rizične za naš plitki džep.
Kad se muzički vidici prošire
- Evo i ostale trojice. Neka Warren
nastavi. Samo da mu prvo objasniš gde smo stali.
Warren Cann: Nema potrebe. Malo sam
prisluškivao. Billy, zaboravio si da spomeneš našu poslednju šansu
u "Islandu". Bio je to drugi album koji za razliku od prvog
nisu ni ponudili Amerikancima. Zato smo i propali.
Ipak, organizovali smo još dve turneje u SAD bez Foxxa. Nepostojanje podrške, predstavljalo je, neminovno, opterećenje za grupu, ali rezultat čitavog poduhvata je bio više nego uočljiv. Grupa je bila kompaktna, uigrana i jedinstvena.
- Kako je došlo do saradnje sa Midgeom Ureom?
Billy: Prošle godine kada smo se
vratili iz Amerike, Midge me je nazvao i ponudio mi da radimo zajedno
sa još nekolicinom na projektu "Visage".
Ideja o elektronskoj disko muzici me je privukla a takođe i želja da radim sa Rustyjem Eganom ex - "Rich Kids" momkom i Johnom McGeochom kao i Dave Formulom, obojicom iz "Magazine".
Moj uslov je bio jedino da me sačekaju. Naime u to vreme sam upravo sarađivao sa Garyjem Numanom na njegovom albumu "Pleasure Principle".
Pošto je posao dogovoren, posle izvesnog vremena prionuli smo na posao. Tako sam se zbližio sa Midgeom. Kasnije je on dolazio na naše probe i snimanja pa smo konačno odlučili da ga primimo.
Jednom prilikom ga je Phil Lynott pozvao da im se pridruži na američkoj turneji pošto ih je Gary Moore napustio.
Uveliko se pričalo da će Midge ostati u Thin Lizzy.
Ipak, prijatno nas je iznenadio kada se nakon turneje vratio kod nas. Bili smo svi veoma zadovoljni. Sada je ekipa ponovo bila kompletna.
Ideja o elektronskoj disko muzici me je privukla a takođe i želja da radim sa Rustyjem Eganom ex - "Rich Kids" momkom i Johnom McGeochom kao i Dave Formulom, obojicom iz "Magazine".
Moj uslov je bio jedino da me sačekaju. Naime u to vreme sam upravo sarađivao sa Garyjem Numanom na njegovom albumu "Pleasure Principle".
Pošto je posao dogovoren, posle izvesnog vremena prionuli smo na posao. Tako sam se zbližio sa Midgeom. Kasnije je on dolazio na naše probe i snimanja pa smo konačno odlučili da ga primimo.
Jednom prilikom ga je Phil Lynott pozvao da im se pridruži na američkoj turneji pošto ih je Gary Moore napustio.
Uveliko se pričalo da će Midge ostati u Thin Lizzy.
Ipak, prijatno nas je iznenadio kada se nakon turneje vratio kod nas. Bili smo svi veoma zadovoljni. Sada je ekipa ponovo bila kompletna.
- Šta je bilo od projekta "Visage"?
Midge Ure: Nikada do tada ni ja ni
Billy nismo radili disco, pa nas je ovaj posao
zabavljao.
Istina, trebalo nam je puna godina da se stvari srede. Ja sam nakon razlaza Rich Kidsa u kojima sam neko vreme bio zajedno sa svojim bivšim kolegama ostao dužan kompaniji EMI oko 8.000 funti.
Ultravox su imali sličnih problema sa "Islandom". John i Dave su bili vezani za "Virgin". U jednoj takvoj finansijskoj i administrativnoj zbrci niko nije želeo da nam pomogne.
Ipak, rešenja smo pronašli s one strane Atlantika. Američki ogranak "Polydora" je pristao na saradnju. Sreća naša što su bili prilično neupućeni u naše dotadašnje poslove.
Englezi su morali da kupe licencu i tako smo izbegli da nam zaplene prihod.
Njega uostalom nećemo ni ostvariti u Britaniji.
Ploča je objavljena u toku novembra. Reakcije nam još nisu poznate.
Istina, trebalo nam je puna godina da se stvari srede. Ja sam nakon razlaza Rich Kidsa u kojima sam neko vreme bio zajedno sa svojim bivšim kolegama ostao dužan kompaniji EMI oko 8.000 funti.
Ultravox su imali sličnih problema sa "Islandom". John i Dave su bili vezani za "Virgin". U jednoj takvoj finansijskoj i administrativnoj zbrci niko nije želeo da nam pomogne.
Ipak, rešenja smo pronašli s one strane Atlantika. Američki ogranak "Polydora" je pristao na saradnju. Sreća naša što su bili prilično neupućeni u naše dotadašnje poslove.
Englezi su morali da kupe licencu i tako smo izbegli da nam zaplene prihod.
Njega uostalom nećemo ni ostvariti u Britaniji.
Ploča je objavljena u toku novembra. Reakcije nam još nisu poznate.
- Vaš poslednji album "Vienna" se
prilično razlikuje od prethodnih koje ste radili sa Foxxom. Da li je
to Midgeova zasluga?
Chris Cross: Drago nam je da to čujemo
jer smo zaista želeli da radimo nešto novo. Kada je John otišao
završeno je jedno poglavlje u našem stvaralaštvu a ovim albumom
otpočinje novo. Putujući po Evropi naši muzički vidici su se
proširili, a normalno i želje. Midge je mnogo pomogao u čitavom
projektu.
Bečko predgrađe i njegove šume
 |
| Ultravox u Džuboksu, novembra 1980. godine |
Chris: Povod su donekle upravo grupe
koje spominjete. Ovakva muzika nas je oduvek privlačila, međutim
osećali smo da se tu može uraditi mnogo više.
Naš zvuk nije toliko mehanički. Uneli smo duha i lepote u muziku sintisajzera. Gudači, udaraljke, gitare i električni klavir razbili su onaj hladni zvuk koji poseduju mnoge grupe koje se baziraju na sintisajzerima.
Uglavnom koristimo Yamahine proizvode i jedan američki Oberheim X sa 32 memorisana programa.
Naš zvuk nije toliko mehanički. Uneli smo duha i lepote u muziku sintisajzera. Gudači, udaraljke, gitare i električni klavir razbili su onaj hladni zvuk koji poseduju mnoge grupe koje se baziraju na sintisajzerima.
Uglavnom koristimo Yamahine proizvode i jedan američki Oberheim X sa 32 memorisana programa.
- Vratimo se poslednjem albumu. Zašto
baš "Vienna"?
Billy: Nakon povratka iz Amerike naše
koncertne aktivnosti su bile orijentisane na zapadnu Evropu. Obišli
smo mnoge zemlje, od kojih nam se najviše svidela
Austrija. Zainteresovali smo se za njenu istoriju i kulturu, a Beč u
Štrausovo doba nas je najviše privukao.
Šetajući ovim prekrasnim gradom zamišljali smo kako je mogao na ovim ulicama i okolnom Šenbrunu teći život bečke aristokratije.
Slike su se u mislima smenjivale i tako je nastala kompozicija "Vienna".
Kasnije, kada je kompletan materijal za album bio završen odlučili smo da i album nazovemo po ovoj kompoziciji jer nam se činila najjača.
U okviru predstojeće turneje ponovo ćemo posetiti Austriju. Bečko predgrađe i njegove šume su nam ostale u nezaboravnom sećanju.
Šetajući ovim prekrasnim gradom zamišljali smo kako je mogao na ovim ulicama i okolnom Šenbrunu teći život bečke aristokratije.
Slike su se u mislima smenjivale i tako je nastala kompozicija "Vienna".
Kasnije, kada je kompletan materijal za album bio završen odlučili smo da i album nazovemo po ovoj kompoziciji jer nam se činila najjača.
U okviru predstojeće turneje ponovo ćemo posetiti Austriju. Bečko predgrađe i njegove šume su nam ostale u nezaboravnom sećanju.
- Ako je "Vienna" najbolja
kompozicija na albumu zašto ste onda "Sleepwalk" stavili na
singl?
Billy: Odluka je donesena jednoglasno
mada su se iz Chrysalisa u početku protivili. No, po našem ugovoru
reč grupe je, ipak, poslednja.
Singlom želimo samo da zagolicamo slušaoca. Bilo bi glupo odmah ispaliti najbolje adute.
Sem toga, ova pesma možda najviše zvuči evropski, a u sebi sadrži i nekoliko heavy metal riffova koji joj daju čvrstinu i dopadljivost. To je veoma važno za singl.
Singlom želimo samo da zagolicamo slušaoca. Bilo bi glupo odmah ispaliti najbolje adute.
Sem toga, ova pesma možda najviše zvuči evropski, a u sebi sadrži i nekoliko heavy metal riffova koji joj daju čvrstinu i dopadljivost. To je veoma važno za singl.
- Na albumu se nalazi još jedna
kompozicija koja je već u osnovi evropeizirana.
Billy: Da, to je "New Europeans".
Nju su napisali Warren i Cross. U tekstu se govori o jednom starom
bračnom paru čija su se deca razišla po čitavom svetu. Danas, pod
starost, kada im je ljubav njihovih bližnjih možda najpotrebnija,
više od finansijske pomoći koju im pružaju, njih nema.
Šetaju sami kroz Šenbrunski park i neki svoj svet davno izgubljenih iluzija. Upravo tu generaciju i takve osobe smo nazvali "Novi Evropejci".
Šetaju sami kroz Šenbrunski park i neki svoj svet davno izgubljenih iluzija. Upravo tu generaciju i takve osobe smo nazvali "Novi Evropejci".
- Šta nameravate nakon ove turneje?
Warren: Uskoro ćemo snimiti video
film u povodu izlaska drugog singla, a nakon toga odmah počinju
pripreme za novi album. Tu je i nova američka turneja.
Predaha nema i ne sme ga ni biti. Dugo smo čekali ovaj trenutak, čak predugo da bi išta mogli prepustiti slučaju.
"Ultravox"je konačno ono što smo svi intimno nekada želeli da bude.
Predaha nema i ne sme ga ni biti. Dugo smo čekali ovaj trenutak, čak predugo da bi išta mogli prepustiti slučaju.
"Ultravox"je konačno ono što smo svi intimno nekada želeli da bude.
Napisali: Zdenko Bakić i Zak Bošnjak, obrada: Yugopapir (Džuboks, novembar 1980.)
 |
| Mart 1981. godine: Produkcija ploča RTV Ljubljana ponosno objavljuje da se svetski megahit "Vienna" od sada može nabaviti i u domaćim prodavnicama (deo reklame u Džuboksu) |
Ljubaznošću diskografske kuće "Chrysalis"obezbedili smo Vam, dragi Džuboksovci, pet LP ploča "Vienna" grupe "Ultravox". Na Vama je jedino da tačno odgovorite na tri niže navedena pitanja. Uz LP očekuje Vas i fotografija sa posvetom.
Ovaj mali kviz tj. pitalica ovoga puta neće biti baš tako jednostavna. Odgovore na dva pitanja verujem da ćete lako izvući iz teksta, međutim ono treće će Vam bar malo zadati muke. Dakle, da vidimo.
1. Koliko je do sada LP ploča izdala grupa "Ultravox"?
2. Ko je bio prvi producent grupe?
3. U kojoj grupi je nastupao gitarista i pevač Midge Ure pre nego što se pridružio Rich Kidsima i napokon Ultravoxu?
PS. Da Vam ipak malo pomognemo. Pokušajte ustanoviti gde ste zaturili Džuboks broj 52 koji je izašao iz štampe novembra 1978. godine. Dobro ga prelistajte i to je sve... Sretno.
Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)